Nisi priznala sebi da si ŽRTVA NASILJA? Ukoliko proživljavaš ove situacije sa partnerom, REAGUJ

Danas, 25. novembra obeležava se Svetski dan borbe protiv nasilja nad ženama. Ova vrlo važna društvena pojava je, nažalost, prisutna svuda u svetu i sa njom se bori svaka treća žena.

Za naš portal o nasilju nad ženama, ustanovama koje se bore protiv ove pojave, edukaciji i drugim važnim informacijama govorile su Anita Marković i Nataša Elenkov iz kolektiva "Ženska solidarnost", kao i Mina Damjanović iz feminističke inicijative protiv s*ksualnog nasilja "Verujem ti".

Ma kakav crni petak, u Deichmannu popusti traju cele nedelje!

Ma kakav crni petak, u Deichmannu popusti traju cele nedelje!

NIJE ISTO! Evo koje su krucijalne RAZLIKE između POLICISTIČNIH JAJNIKA i "OBIČNIH" CISTI

NIJE ISTO! Evo koje su krucijalne RAZLIKE između POLICISTIČNIH JAJNIKA i "OBIČNIH" CISTI

"BOLESNA" LJUBOMORA: Evo kako ćeš znati da nisi u zdravoj vezi, ovo NE TREBA tolerisati

"BOLESNA" LJUBOMORA: Evo kako ćeš znati da nisi u zdravoj vezi, ovo NE TREBA tolerisati

Nataša: Pravo vreme da se potraži pomoć je onda kada nam se žena obrati i tada, kada je zatraži važno je da dobije maksimalno moguću podršku. Ta podrška podrazumeva da se odgovornost uvek traži u nasilniku i da se ženi za početak, veruje.

- Tom logikom treba da se vode i institucije i neposredno ženino okruženje. Zbog toga što je nasilje sveprisutno, važno je da o nasilju pričamo, da bi žene koje ga preživljavju, mogle da ga prepoznaju. Nasilje u vezi ili braku, najčešće se ne dešava na početku tog odnosa, ono se pojavljuje onda kada se uspostavi poverenje među partnerima što potencijalno može otežati i izlazak iz takvog odnosa.

- Kada se nasilje desi, posle njega sledi mirniji period, odnosno period kada nasilnik može i da se izvinjava, da umanjuje ono što je uradio, da obećava da to neće ponoviti, sve dok ne dođe opet do situacije koju će iskoristiti da bude nasilan. Važno je istaći i to da ne postoji način da žena izazove nasilje, muškarci koji su nasilni, stvoriće sami takvu situaciju.

- Ono što je takođe važno, jeste da nasilje nije samo fizičko i seksualno, ono može biti i psihološko ili ekonomsko koja su teža za prepoznavanje jer ne uključuju uvek fizičku prinudu i napad na telo žene.

Anita: Kada je muškarac nasilan prema ženi, on uvek ima za cilj da uspostavi kontrolu nad njom i njihovim odnosom, da on bude taj koji se pita za sve, donosi odluke i koji uvek sve zna šta se događa u njenom životu. Prosto rečeno cilj je da ona bude zavisna od njega u svakom smislu. Kako bi došao do tog cilja, nasilnik se koristi različitim metodama kojim ženi uništava samopouzdanje, veru u sebe i svoje sposobnosti.

- Na primer, može joj često ponavljati da nešto ne ume, da je glupa, da se ne razume dovoljno, podsećati je da je žensko i da zbog toga ne treba da radi određene poslove. Uz to, da bi ona zaista postala zavisna od njega, on se može truditi i da utiče na njene odnose sa okolinom, prijateljima ili porodicom.

- Može je ubeđivati da ne treba da veruje nekom prijatelju ili prijateljici, da joj drugi ljudi žele loše, da joj brani da se viđa sa porodicom, poznanicima.

- Nasilnik želi da žrtva bude uvek blizu njega i da nema drugi vid oslonca sem njega. Često u nasilnim odnosima, partner brani partnerki da se zaposli ili je uverava da to nije za nju, što govori da joj uskraćuje da ima svoj novac i sredstva da ukoliko i poželi da ga napusti, ona to ne može. Ukoliko govorimo o partnerima koji imaju decu, nasilnik može pretiti ženi da će joj oduzeti decu ako pokuša da se razvede od njega, a može se i koristiti različitim načinima da decu "okrene protiv" majke.

- Kada o govorimo o ženama sa invaliditetom ili nekim tipom psihičke izmenjenosti koje mogu biti dodatno zavisne od partnera (nekad i pravno ako je u pitanju dodeljeno starateljstvo partneru), onda govorimo o dodatnom prostoru koji nasilnici mogu koristiti i manipulisati kako ih žena ne bi napustila.

- Sve ovo ističem kako bismo razumeli koliko nasilan odnos može biti kompleksan, da ovde ne govorimo o ženinom istinskom "izboru" da tu i -ostane. Nasilnik briše ženi veru u to da iz njene situacije postoji izlaz. Iz tog razloga je vrlo važno da ona tada dobije odgovarajuću podršku kako bi se vratila njena vera u sebe i u to da iz nasilja postoji izlaz.

Mina: Žena može da se javi feminističkim organizacijama koje se bave nasiljem nad ženama i imaju SOS telefon u okviru kog mogu dobiti psihocosijalnu pomoć i pravnu pomoć. Ako se odluče da se obrate policiji važno je da znaju šta su nadležnosti policije i šta može da očekuje.

- Postupanje policijske patrole na licu mesta podrazumeva da će policija uzeti izjave od žene i od nasilnika odvojeno, ako je neophodno, pozvaće hitnu pomoć ili će ponuditi da je preveze do zdravstvene ustanove, ili će je uputiti da sama ode, i da dobije lekarski izveštaj (ne lekarsko uverenje). U slučaju da je nužno da je izmeste iz kuće/stana, pozvaće nadležni centar za socijalni rad ili "sigurnu kuću".

O samom postupku prijavljivanja nasilnika, detaljnije se možete informisati OVDE!

Anita: Pružanje odgovarajuće podrške ženama koje su u situaciji nasilja znači postepeni izlazak iz te situacije. Za ovu podršku smo svi na neki način odgovorni. Ako se nađemo u situaciji da vidimo ili da od neke žene čujemo da doživljava nasilje, bitno je da ne okrećemo glavu, da ne tražimo krivicu u njoj, da ne uveravamo sebe i druge da je ona to sama tražila ili pristala na to, da verujemo njenom iskustvu i da je ne osuđujemo.

- Da bismo stvorili okruženje koje će ohrabriti žene da načine korak iz nasilja, potrebno je da razumemo i poručujemo da žena nikad nije kriva za nasilje koje preživljava ili je preživela. Nasilnici su ti koji su podmukli, manipulativni i jedini odgovorni za nasilje koje vrše.

- Važno je da žene sa iskustvom nasilja znaju da nisu same, da zaslužuju život bez nasilja i da iz svakog nasilje postoji izlaz. U Srbiji postoje udruženja i organizacije koja pružaju različite vrste podrške ženama sa ovim iskustvom. Jedna od ovih organizacija je Autonomni ženski centar u kom dugi niz godina rade specijalno edukovane konsultantkinje za rad sa ženama koje su preživele traumu muškog nasilja.

- Putem besplatnog SOS telefona i individualnih susreta, one pružaju psihološku i pravnu podršku ženama koja ima za cilj osnaživanje žena da izađu iz situacije nasilja. Besplatni SOS telefon Autonomnog ženskog centra je 0800 100 007 i žene ga mogu pozvati svakog radnog dana od 10h do 20h. Razgovori na SOS telefonu mogu biti anonimni.

OVDE možete pronaći brojeve telefona i drugih udruženja i organizacija u Srbiji koje ženama mogu pružiti podršku u situaciji nasilja.

Nataša: - Nasilnici i raznorazni relativizatori nasilja (što te ljude takođe čini nasilnicima) vole da do te mere umanjuju muško nasilje nad ženama, da često pokušavaju da opravdaju nasilje pomračenjem svesti, biološkim predispozicijama, teškim detinjstvom, zavisnošću od alkohola.

- Međutim, ništa od toga nije opravdanje za nasilje koje muškarci čine. Jedan od najvećih mitova je da je nasilje rezervisano za mračne ćoškove i ulice, ali ono se dešava svuda. Nasilnici su ljudi oko nas, ne možemo na "prvu loptu da ih prepoznamo", niti jednom muškarcu ne piše na čelu da je nasilnik.

- Ne postoji  "pomračenje svesti" ili "zločin iz strasti", muškarci koji su nasilnici, nasilnici su jer su uvereni da smeju da budu nasilni. Oni duboko veruju da na to imaju pravo, a samo nasilje i zastrašivanje im pruža određeni osećaj moći i kontrole. Često se kao opravdanje pominju i mentalne bolesti i zavisnost, međutim, osoba koja je mentalno bolesna ili zavisna ili ima problema sa alkoholom, biće nasilna prema svima, ne samo prema ženama.

- Još jedna laž koja se potura jeste da su to "manijaci". Nije reč ni o kakvim manijacima, nego o muškarcima koji daju sebi za pravo da udaraju, ponižavaju, vređaju i kontrolišu žene. Ovde možemo govoriti i o društvu koje suštinski ne veruje ženama.

- Koliko god je stanje loše, tu je i prostor za pružanje otpora. A to možemo da uradimo svi zajedno, počev od jedne jednostavne stvari: verovanje ženama, slušanje ženskih isksutava, stvaranje bezbednog prostora gde će žene moći da naiđu na podršku.

Mina: Prevencija je moguća i ona podrazumeva da ćemo doneti odluku da uvek i svuda govorimo i suprotstavljamo se nasilju. Da ćemo uvek reagovati na nasilje, da nećemo tražiti opravdanje za nasilje i da ćemo doneti odluku da verujemo da žena nikad nije kriva za nasilje koje joj se desi. To je ono što mi pojedinačno možemo da radimo za sebe i u svom najbližem okruženju.

- Ono što je možda važnije jeste kako se država odnosi prema ovom problemu, jer nasilje nad ženama nije pojedinačan problem jedne žene, već je organizovan sistem uverenje kojima se od malih nogu učimo, a koje podrazumevaju da se žene tretiraju s nepoštovanjem, i da je muškarcima dozvoljeno da vrše nasilje nad nama. Kad kažem dozvoljeno, mislim na to da smo od malih nogu učeni i učene da dečaci iskazuju simpatije prema devojčicama tako što ih hvataju, čupaju i slično.

- Ovakvo ponašanje i pored toga što devojčice izražavaju negodovanje, ne nailazi niti na osudu, niti na sankcije od autoriteta, već se podržava i relativizuje, tako što se ne naziva pravim imenom. Kada pogledamo minimalne kazne koje dobijaju počinioci nasilja ili kada u medijima vidimo da se žene ponižavaju i da se nasilje ismejava, muškarcima to može biti zeleno svetlo da čine nasilje, jer znaju da neće trpeti nikakve sankcije niti kaznu.

- Dakle, prevencija je moguća tako što će država za početak kažnjavati nasilje, i tako dati primer da ga ne toleriše. Na nivou obrazovnog sistema, uvodiće se obuke za prosvetne radnike i radnice, sadržaj različitih predmeta uključivaće teme koje na jasan način obrađuju nasilje nad ženama. Država će sprovodititi treninge za policiju, tužilaštvo i medije. Na sve ove edukacije može se poslati jasna poruka da nasilje nad ženama jeste zločin, da je kažnjiv i nedopustiv, tako ćemo menjati i stav ljudi u društvu prema ovoj pojavi, a čini mi se da je to i jedini put ka njenom krajnjem iskorenju.