Evo zašto je NEDELJA BOŽJI DAN: U crkvenom kalendaru je obeležena CRVENIM SLOVOM, ali to ne znači da je ZABRANJENO da se RADI!
Sveštenik kaže da smo mi jedini narod koji je ovaj dan narvao po neradu
Poznato je da smo mi narod koji voli i zna kvalitetno da odmara. Tako jedva čekamo vikend kako bismo podigli sve četiri u vis i proveli dan izležavajući se i ništa ne radeći. I ako bi nas neko od ukućana opomenuo, samo bismo mu uzvratili: "Danas je nedelja, danas se ništa ne radi".
Ali, jeste li nekada razmišljali o tome što se ovog dana sve aktivnosti svode na minimum i zašto je taj dan obeležen crvenom bojom u crkvenom kalendaru. Da li nam to i pravoslavlje poručuje da ovog dana treba samo da lenčarimo?
"15 godina sam čitala Oče naš mehanički": ZAMONAŠILA se sa samo 13 godina, a onda se RAZOČARALA i shvatila da je bila u ZABLUDI
"Tri puta pucao u ikonu Isusa Hrista!" Monah SVEDOČI o MONSTRUOZNOM postupku čoveka, STIGLA ga je TEŠKA SUDBINA
U slovenskim jezicima sedmodnevni period naziva se "sedmicom", a sama nedelja je nazvana danom odmora, "nedelanja". Dani koji slede posle dana odmora, dobili su svoja imena po redosledu: prvi posle nedelje – ponedeljak, drugi – utorak, sreda je sredina nedelje, četvrti – četvrtak, peti – petak.
Širom naše planete prihvaćen je sedmodnevni ciklus rada i odmora. Razlika je jedino u tome koji se dan uzima kao dan odmora: petak, subota ili nedelja. Tako su sve mere za računanje vremena zasnovane na astronomskim pojavama (godina, mesec, dan), osim sedmice (7 dana).
Ako nema astronomsku podlogu, kako je nastao sedmodnevni ciklus?
Nastao je upravo iz religiozne prakse hrišćana. Naime, Bog je za 6 dana stvorio sve što naše oko može da vidi i srce da oseti, a sedni dan se odmarao.
Četvrta Božja zapovest glasi:
"Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši sve poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvojemu", a njen nastavak glasi:
"Tada nemoj raditi nijednoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i što je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga". 2. Mojsijeva 20.8-11
Međutim, da bismo razumeli priču o radu i nerad moramo da razjasnimo priču o sedmom danu. Otac Stevan Stefanović najbolje je objasnio o čemu se radi:
- Sama priča o sedmom danu je jako važna. Naime, sve mere koje danas koristimo su rezultat kosmičkih pojava. Dvadeset četiri časa je period za koji se Zemlja okrene oko svoje ose, mesec je vezan za ciklus Meseca, jedna godina je period koliko je potrebno Zemlji da obiđe pun krug oko Sunca. Sve sem sedmice. Sedmica nema kosmički osnov.
On dalje objašnjava da su kroz vekove ljudi pokušavali da promene ovaj poredak, ali bezuspešno. Sedmica je vreme najlogičnije i najbolje za čovekovo organizovanje rada i odmora.
Objašnjavajući šta sedmica znači u Svetom pismu ukazuje da mnogi zaboravljaju da prvi dan u sedmici ije ponedeljak, nego nedelja. Gospod je sve što postoji stvorio u šest perioda, odnosno šest dana. "Šesti dan počinu od dela svojih", kaže Sveto pismo.
- Međutim, i ovde postoji važna stvar koju treba istaći. Sedmi dan je subota. Nedelja je prvi dan, dan sunca (eng. sunday), dan svetlosti, prvi dan stvaranja, dan u kom Bog stvara svetlost, kaže on i dodaje:
- Gospod u ovaj dan i vaskrsava, i mi hrišćani danas praznujemo ovaj dan, nedelju, ne jer je to sedmi dan starozavetnih Jevanđelja, već jer je to dan u kome je Gospod vaskrsao, a Vaskrs je ishodišna tačka našeg života i naše vere.
On dalje objašnjava da Gospod nije spavao sedmi dan, već da se u simboličkoj ravni asocira na Veliku subotu, dan u kome je onaj koji je stvorio svet u grobu i počiva.
Kako se hrišćanstvo širilo, tako se oko Crkve okupljalo mnogo ljudi, posebno kada je hrišćanstvo postalo državna relogija. Ljudi su iz raznih razloga i pobuda primali hrišćansku veru, pa je bilo mnog onih koji nisu bili iskreni, već su ulazili u Crkvu zbog koristi.
Zbog toga vernici počinju da izostaju sa liturgije, a to je bio najveći greh:
- Posledica braka Crkve i države bila je ta da su verni počeli da izostaju sa liturgija, što bukvalno nikada u najranijoj istoriji Crkve od gotovo četiti stotine godina nije bio slučaj. Čak je postojalo pravilo, kanon, da onaj ko propusti 3 nedeljne liturgije i ne pričesti se na njima, biva automatski isključen iz Crkve. Zamislite kada bi danas primenili ovo pravilo, ko bi opstao?
Jedan od najčešćih izgovora što ne dolaze bio je da imaju obaveze:
- Tako se i vizantijsko zakonodavstvo umešalo i donelo državni zakon da je zabranjen svaki rad nedeljom i za vreme praznika. Dakle, reč je o državnom, a ne Crkvenom zakonu. Čak je u odredbi ovog zakona napomenuto da su poljoprivrednici isključeni i oslobođeni od ovog zakona, te da ne podležu kaznama, jer postoje poslovi koji oni moraju da obavljaju nevezano za praznike i nedelju, npr. skupljanje sena.
Iz svega navedenog možemo zaključiti da je našim narodom zavladalo sasvim pogrešno mišljenje da se nedeljom ne treba i čak ne sme raditi. Upravo suprotno, nedelja je dan kada treba da se posvetimo Bogu, a to znači da odlazimo na liturgije i provedemo ga u miru sa svojim bližnjima.