HILANDAR nije jedini SRPSKI MANASTIR na SVETOJ GORI: Malo se zna, a u literaturi sve češće PREĆUTKUJE da je Sveti Grigorije Sinajit SRBIN bio KTITOR
Posle velikog požara srpski monasi su napustili manastir i poneli mošti svoga osnivača sa sobom
Na Svetoj Gori, monaškoj bašti Presvete Bogorodice, samo istorijski pravoslavni narodi imaju svoje "ispostave" ili "predstavništva" (manastire i skitove).
Danas postoji dvadeset samoupravnih manastira u "monaškoj državi". Mi, Srbi, imamo svoj manastir Hilandar, Gruzini imaju manastir Iviron, Rusi imaju manastir Svetog Pantelejmona, Bugari imaju manastir Zograf i Rumuni imaju dva skita koja pripadaju grčkim manastirima i to su Prodomu i Laku. Svi ostali manastiri pripadaju grčkom narodu.
Međutim, Hilandar nije jedini naš manastir na Svetoj Gori. Mi smo, nakon Grka, ostavili najvećeg traga na ovom svetom mestu, a o tome govori ne samo činjenica da je Sveta Gora bila u sastavu srpskog carstva, već i da imamo još naših manastira.
U nedelju je CRVENO SLOVO! Na OGNJENU MARIJU ništa ne radite, a ako se ovo dogodi, TO JE LOŠ ZNAK
"Da vidite čudo neviđeno, Bjel’ Vilindar usred Gore Svete": Na Atos NE MOŽE kročiti ŽENA ni DETE, a u Hilandaru važe još STROŽIJA PRAVILA, evo koja su
Naime, neki manastiri koji se smatraju izvorno grčkim osnovali su naši vladari. Manastire Svetog Pavla, Simonopetra i Grigorijat, što se malo zna, a i u literaturi sve češće prećutkuje, osnovali su i utvrdili srpski vladari, vlastela i monasi (v. Mamalakis, Osnivanje manastira-zamkova na Svetoj Gori, 1971:121-128).
Srbi su bili drugi ktitori Esfigmena i Konstamonita, Vatopeda i Ksiropotama. Srpski monasi su dugo preovlađivali u Filoteju i zajedno s Bugarima u Ksenofontu i u Svetom Pantelejmonu. Jedan italijanski putnik piše o Srbima u Karakalu 1444. godine.
Služba je, u slovenskim manastirima bila na crkveno-slovenskom jeziku.
Neki istraživači zaključuju da su krajem dvanaestog veka samo Gruzijci i Italijani iz Amalfija imali svoje manastire, a da tada monaška bratstva na Svetoj Gori osnivaju Srbi (Hilandar) i Rusi (Sveti Pantelejmon), obnavljajući istoimene urušene i opustele grčke manastire. Ovakav zaključak se izvodi iz jedne tvrdnje u prvoj hrisovulji Aleksija III Anđela Hilandaru.
Jedan takav srpski manastir je i ovaj koga vidite na slici. Zove se Grigorijat, nalazi se na 17. mestu po rangu od 20 manastira i osnovao ga je Srbin, Sveti monah Grigorije Sinajit u XIV veku po kome je manastir Grigorijat dobio ime. Međutim posle velikog požara srpski monasi su napustili manastir i poneli mošti svoga osnivača sa sobom.
Mošti se danas nalaze u Srbiji, u manastiru Gornjaku, zadužbini Svetog kneza Lazara kosovskog.
Postoji dosta izvora koji pominju da je manastir Grigorijat bio srpski, a najpoznatiji je spis jednog ruskog monaha Isajie iz 15. veka, koji pominje da je manastir tada bio isključivo naseljen Srbima.
Osnivač manastira Grigorijata, Sveti Grigorije Sinajit Srbin je dobio svoje ime i taj nadimak zato što je bio učenik velikog Svetog Grigorija Sinajita, čiji su svi učenici isihasti (oni koji su upražnjavali Isusovu molitvu: "Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj mene grešnoga") imali nadimak Sinajiti po Svetoj Sinajskoj Gori, gde su se ranije monasi isihasti na taj način podvizavali.
Danas je od manastira dostupna pećina u kojoj se, kako se veruje, podvizavao Prepodobni Grigorije pre nego što je osnovao Grigorijat. Pored samog ulaza u pećinu, gotovo iz kamena, raste jedan čempres i jedna maslina.
Godine 1761. manastir je ponovo izgoreo, ali je obnovljen zahvaljujući vlaškim i moldavskim vojvodama je obnovljen i posle dve decenije zablistao je starim sjajem.