Sutra počinje BOŽIĆNI POST i trajaće 6 NEDELJA - Dobro upamtite REČI protojereja Dusan Kolundžić - "To nije PODVIG TRPLJENJA"
Sutra, u utorak, 28. novembra, vernici Srpske pravoslavne crkve počeće ovogodišnji Božićni post, koji će trajati sve do 7. januara 2024. godine, odnosno do proslave Božića. Protojerej-stavrofor Dusan Kolundžić pozvao je vernike da pristupe najvažnijem hrišćanskom podvigu, ali da zapamte da je to nije podvig mučenja tela, već postizanja duhovne i telesne harmonije
Utemeljiteljem hrišćanskoga podviga, se smatra Isus Hristos, koji je uoči stupanja u podvig iskupljenja roda ljudskoga, ukrepio sebe dugotrajnim potpunim postom. I svi podvižnici, počinjući da služe Gospodu, naoružavali su se postom i nisu drugačije stupali na put Hrsta nego sprovodeći post.
Za pravoslavne vernike sutra počinje šestonedeljni Božićni post, koji prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku Roždestvu Hristovom – Božiću.
Priprema za Božić, koji se proslavlja 7. januara, potpuna je ako vernik na kraju šestonedeljnog posta pristupi svetim tajnama ispovesti, pokajanja i pričešća.
Sutra počinje BOŽIĆNI POST i traje 40 dana– Ulje je DOZVOLJENO samo ovim danima, patrijarh Pavle upozoravao na TRI GREHA
Prema narodnom običaju VEČERAS pripremite bogatu VEČERU i veselite se sa UKUĆANIMA - Božićne poklade su DAN ZA PRAŠTANJE
Post ne znači da treba da umrtvljujemo svoje telo, nego svoje strasti. Ovaj podvih ne znači da se samo uzdržavamo od mrsne hrane, već u prvoj liniji to je odricanje od zločestivih misli, želja i dela. Telesni post je svakako neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu borbu protiv strasti, naročito protiv gordosti koja se smatra korenom svakog daljeg zla.
Telo koje u grehu ima zajedničko učešće sa dušom, treba sa njom u i vrlinama da ima učešća. Stvaran post je u prvoj liniji uzdržavanje od svake pohote. Bez duhovnog posta, kažu oci, sam telesni post Bog ne prihvata. Post ima u prvom redu duhovni smisao i on je organski povezan sa celokupnim duhovnim životom.
Božićni post će trajati sve do 7. januara 2024. godine, odnosno do proslave Božića.
Protojerej-stavrofor Dusan Kolundžić je podelio najznačajnija pravila za o Božićnom postu:
- Telesni post dobrovoljno uzdržavanje od mrsne hrane u jednom danu ili dužem vremenskom periodu, a radi vežbanja i jačanja duha. Dakle, post nije cilj, već isključivo sredstvo za postizanje viših ciljeva.
- Svaki pravoslavni vernik zna da mrsnu hranu čine jela od mesa, mleka i jaja, a posnu biljni proizvodi (voće i povrće), morski plodovi i riba. Koji režim posta će duhovnik preporučiti verniku, umnogome zavisi od njegovog zdravstvenog stanja i posla koji obavlja. Jer post nije podvig trpljenja, nije mu cilj da postigne nekakvo egzaltirano duševno stanje, nije mučenje tela, po rečima Svetog apostola Pavla: Jer niko nikad ne omrznu na svoje telo, nego ga hrani i neguje, kao i Gospod Crkvu (Efescima 5, 29) . Znači, zašto mučiti telo, kad ga je Bog odredio da bude stan duha i čovek ispunjava svoje visoko naznačenje baš u potpunoj harmoniji duha i tela.
- Vršenje posta nije bez opasnosti, naime, opasnosti formalizma, na koji su se okomili još starozavetni proroci (Amos 5, 21; Jeremija 14, 12) ; opasnosti gordosti i hvalisanja, ako čovek posti zato da ga vide ljudi (Matej 6, 16) . Da bi se svideo Bogu pravi post mora biti združen s ljubavlju prema bližnjima i nositi u sebi težnju za istinskom pravednošću (Isaija 58, 2-11) . Post se ne sme odvajati od milostinje, a tako isto i od molitve. Najzad, postiti treba iz ljubavi prema Bogu (Zaharija 7, 5) . Zato Hristos poziva da se ne posti razmetljivo. Ako za njega bude samo Bog znao, taj će post biti čist izraz nade u Njega, smiren post koji će otvoriti srce za unutrašnju pravednost, koja je delo Oca, koji vidi i deluje u tajnosti (Matej 6, 18).
- Sam telesni post (na vodi ili na ulju) nije potpun i ne koristi, ako nije vezan sa duhovnim postom, pod kojim razumemo uzdržavanje od greha i delanje dobrih dela. A ove vrline čovek je dužan da upražnjava u svako vreme, u postu i van njega. Znači, post kao vremenski period, treba da nas potseti na intenzivnije razmišljanje o sebi, o svojim delima i postupcima, da se pored brige o telu zainteresujemo i za potrebe naše duše. Sveti Jovan Zlatousti ovako govori o duhovnom postu: "Ne govori mi: toliko dana sam postio, nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vino, išao sam u gruboj haljini; nego mi kaži da li si ti od gnevnog postao tih, od žestokog dobrosklon…. Ako je duša, gospodarica u telu zabludela, zašto kažnjavaš slugu njenog, utrobu? Ne pokazuj telesnoga posta, jer sam telesni post ne uzdiže se na nebo bez sprovođenja sestre svoje milostinje, koja je ne samo njegova saputnice, nego i njegova kolesnica", završava otac Dušan.