SRBI na IVANJDAN beru LEKOVITE trave i pletu VENCE od svežeg cveća, a evo zašto je OBAVEZAN i beli luk
Ivanjdan je jedan od najvećih hrišćanskih praznika koji se proslavlja u svim slovenskim kulturama i nije specifičnost samo srpskog naroda.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Ivanjdan, praznik rođenja Svetog Jovana Preteče. Uz ime ovog svetitelja vezuje se krštenje Isusa Hrista na reci Jordan i početak hrišćanske propovedi.
Rođenje svetog Jovana je jedno od tri velika „roždestva“ koje slavi Srpska pravoslavna crkva, pored Božića, praznika rođenja Isusa Hrista, i Male Gospojine, praznika rođenja Presvete Bogorodice.
PRAVOSLAVNI VERNICI DANAS SLAVE IVANJDAN: Običaji važe i za momke i za devojke - obavezno ih ISPOŠTUJTE! (FOTO/VIDEO)
Pravoslavni vernici danas slave Ivanjdan - PRAZNIK KOJEM SE posebno RADUJU MALIŠANI: MOĆNA MOLITVA za decu koja se izgovara, i OBIČAJI koje morate ispoštovati! (FOTO)
U nizu živopisnih običaja vezanih za taj dan posebno mesto ima branje lekovitih trava i pletenje venaca od ivanjskog cveća, kako bi se pokazalo da je priroda došla do zenita. Venci od ivanjskog cveća koji simbolišu lepotu prirode stavljaju se na ulazna vrata jer se veruje da štiti hrišćanske domove.
Venci - lekoviti i magijski
Postoje verovanja da se uoči Ivanjdana otvaraju nebesa i da ako se izgovori želja ona će se ostvariti. Ipak, simbol praznika koji se održao do danas je da se pletu venci od cveća koje se bere na livadama. Ivanjsko cveće se ponegde zove još i Bogorodičina trava.
"Negde se ovaj praznik zove i biljober jer se trave beru na sam dan praznika i veruje se da su lekovite, pa se suše i ostavljaju tokom godine kako bi se koristile za čajeve ili tinkture. U narodu se kaže da je Bog stvorio biljku za svaku boljku, pa su narodna verovanja o bilju u našem narodu veoma zastupljena", kaže etnolog Gordana Pajić, a prenosi Agroklub.
U branje bilja se išlo uoči praznika, brale su ga žene i devojke, pa s se od njih pravili venčići u koje su se uplitale lekovite biljke, žitarice i naravno, beli luk.
"Kao što za bilje postoje verovanja o njihovim lekovitim i magijskim svojstvima, tako postoji i za beli luk i žitarice. Za beli luk se veruje da može da leči više vrsta bolesti, ali mu se u ovom slučaju pridaje i magijski značaj jer on ima jak miris. A sve što ima jak miris može da tera nečiste sile.
Za žitarice se veruje da simboliše plodnost i zato se upliće u venac. Zanimljivo je i da je venac, koji je kružnog oblika, u stvari simbol cikličnog perioda u prirodi. Sa druge strane u našoj, ali i u drugim kulturama, krug se opisivao oko seoskog domaćinstva ili atara ako je u nevolji", kaže Pajić i dodaje da se generalno za kružni oblik vezuje zaštitni karakter, pa se zato i ivanjdanski venčić stavlja na vrata, kapije, privredne objekta, da bi se snaga bilja prenosila na domaćinstvo i njegove članove.