Sutra slavimo PREBODOBNOG PROHORA PČINJSKOG, a u ovom MANASTIRU se dešavaju ČUDA - Bolesni ozdravljali, nerotkinje rađale, a bogalji isceljivani
Pustinjak je prorekao da će postati car, a onda mu se javio u snu i čuda su počela da se dešavaju.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 1. novembra obeležavaju dan Prepodobnog Prohora Pčinjskog
O pustinjaku Prohoru Pčinjskom se zna da je živeo početkom 11. veka. Još kao mladić otišao je u isposništvo, prvo u nagorički kraj a zatim je utočište našao na planini Kozjak. Legende kažu da nije video ljudsko biće više od 30 godina, sve do susreta sa budućim vizantijskim carem Romanom Četvrtim Diogenom koji je lovio u kozjačkim šumama.
Sledeći ranjenu srnu, vizantijski plemić je pukim slučajem stigao do pećine monaha Prohora, a ovaj mu je tada prorekao da će postati car.
Sveti Luka „lekar duše i tela„ - Veruje se da ko ima PROBLEM sa OČIMA, i priđe njegovom grobu, DEŠAVA SE ČUDO, a evo gde se nalazi
Ako planirate ZIMNICU, POŽURITE - ovu namirnicu OBAVEZNO ubacite, čist PROBIOTIK za organizam, a sprečava i uporne INFEKCIJE
Možda bi i Diogen zaboravio na ovaj slučajni susret i proročanstvo isposnika iz pećine da mu se, kada je zaista seo na carski tron, u snu nije javio Prohor i rekao mu prekorno: “Ti si zaboravio mene starca”.
Car tada odlazi na Kozjak i traži pećinu gde su se sreli. Naći će je tek posle duge potrage, a u njoj i posmrtne ostatke starca koji se upokojio.
Prema verovanju, još tada su počela da se dešavaju čuda. Prvo već kada je car Diogen rešio da podigne crkvu u Starom Nagoričanu. Kada su, međutim, pokušali da odnesu Prohorove mošti, one su ostale kao prikovane za zemlju. Monah Prohor ni mrtav nije želeo da napusti pčinjski kraj. Tako je od rečnog kamena napravljena mala crkva i u nju je položeno telo sveca. Više od 200 godina posle toga, nad tom crkvom je sveti kralj Milutin podigao veću bogomolju.
Sveti Prohor Pčinjski je jedini srpski svetitelj koji neprestano toči mir
Prepričavaju se razna iskustva vernika, mnogi kažu da čim nogom kroče u zidine manastira, osete neverovatan mir. Nestaju brige, glavobolje i nedoumice koje razaraju duh i telo. Monasi manastira vole da čuju i zabeleže utiske vernika, mole se za njih i njihove porodice.
Bugari su počinili zverstva u ovom kraju
Ratne strahote ostavile su za sobom duboke rane, a zverstva neljudi se još pominju. Kao kada je 1915. godine bugarska okupatorska vojska na planini Rujan ubila oca Vladimira Protića i dvojicu njegove sabraće. Otac Vladimir je surovo mučen, odsecani su mu delovi tela, da bi još živ na kraju bio poliven gasom i zapaljen. Ruka jednog od monaha je nađena u stomaku drugog sveštenika.
Sveti Prohor je uvek pružao utočište napaćenom narodu ovog kraja. U novijoj istoriji manastir je bio privremeni dom izbeglicama iz Hrvatske, a zatim i sa Kosova i Metohije.
Uslišena molba
- Bračni par koji se bori za potomstvo već devet godina, posetio je manastir. Nakon nekog vremena su nam telefonirali i podelili sa nama radost da će postati roditelji. NJihova molitva je uslišena i samo je jedna u nizu - kaže monah Justinijan.