SLAVIMO jedan od NAJVEĆIH PRAZNIKA, trpeza bez izuzetka POSNA! Nikako nemojte da zaboravite da OPERETE ovo, a NEBO će pokazati šta nas očekuje!
Srpska pravoslavna crkva i vernici 18. januara slave zimski Krstovdan, praznik uoči Bogojavljenja, koji se slavi kao uspomena na prve Hrišćane i kada se strogo posti. Praznik se vezuje za Bogojavljenje i krštenje Isusa Hristosa, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji je i krstio sina Božijeg u reci Jordanu. Jesenji Krstovdan, 27. septembra po novom kalendaru, obeležava uspomenu na pronalaženje Časnog Krsta na Golgoti na kojem je razapet sin Božiji.Na ovaj dan postoji veliki broj narodnih verovanja koja treba ispoštovati!
Zimski Krstovdan slavi se uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike. U kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra.
Na Krstovdan se obavezno posti, a, po predanju, na taj dan se ukrštaju vetrovi, pa je loše vreme očekivano.
"Zamislite SVEŠTENIKA sa TETOVAŽOM" - Iscrtavanje SVETIH LIKOVA i SIMBOLA na telima smatra se VELIKIM GREHOM, evo i zašto!
Postoje ČETIRI PARASKEVE! Srpska pravoslavna crkva slavi različite svetiteljke koje se obeležavaju kao Sveta Petka, evo koji su datumi
Sa Krstovdanom se završavaju takozvani nekršteni dani, koji traju od Božića pa sve do 18. januara, i tada se u crkvi ne mogu primiti Svete tajne krštenja.
Zimski Krstovdan je povezan sa Bogojavljenjem i krštenjem Isusa Hrista, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju. Nakon jutarnje liturgije, u hramovima se obavlja i čin vodoosvećenja, a sutra na Bogojavljenje voda se osvećuje i van hrama, na rekama.
Krštenje Jovana Krstitelja: Izrael nikada ranije nije poznavao ništa slično
U Novom zavetu Jordan je mesto gde je Jovan Krstitelj propovedao o pokajanju, krstio one koji su mu dolazili u "vodu pokajanja" i pripremao narod za susret sa Mesijom Hristom. Tačno mesto propovedi i krštenja Jovana Krstitelja je nerešeno pitanje. Jevanđelist Jovan ukazuje na Vitavaru kao mesto gde je Jovan Krstitelj propovedao (u ranim Vitanijevim rukopisima), a kasnije izveštava da je Jovan krstio i u Enonu kod Salima, jer je "bilo mnogo vode". Voda se smatrala simbolom pročišćenja i darom života širom Istoka. Pranje u vodi punim potapanjem je deo ritualnog čišćenja još od vremena Mojsijevog zakona i obavljalo se pre prinošenja žrtava. Pre Jovana Krstitelja, ritualno pranje (izuzeci su bili eseni) nije imalo nikakve veze sa konceptima greha savesti i spasenja.
Neki kažu da je Krstitelj, potapajući ga do grla u vodu, "svakog krštenika držao dok ne prizna grehe, a tek posle ispovesti izlazio je iz vode", pisao je jedan od otaca o osobinama Jovanovog krštenja. Pre Jovana Krstitelja nikada nije bilo posrednika u pranju: čovek je to radio sam. Nijedan od mnogih proroka tog vremena nije učinio ništa slično. Osim toga, Jovan Krstitelj nije slao one koji su išli u Jerusalim da ih sveštenici ispitaju i da prinesu žrtve – kako je Mojsije zapovedio.
Da bi se ušlo u Carstvo Božije koje se približava, trebalo je da se odrekne svoje samopravednosti. Jovanovo krštenje je bilo priprema za ulazak u novu obećanu zemlju – odnos sa Hristom: "Vodom vas krstim; ali ko je jači od mene ide za mnom, čiji remen nisam dostojan da odvežem; on će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem." Možda su jedan od razloga za "ovanovo krštenje" bile proročke reči proroka Isaije:
"Umijte se, očistite se, uklonite zlo dela svojih pred očima mojim, prestanite da činite zlo. Naučite se činiti dobro, tražite pravdu, ispravljajte potlačene, delite pravdu siromasima, branite udovicu" (Is 1, 16-17).
Fariseji nisu bili upozoreni na krštenje Mesije
Činjenica da je bezgrešnog Mesiju trebalo da krsti jedan od proroka nije odgovarala nijednom od starozavetnih proročanstava. Krštenje Mesije se nimalo nije uklapalo u jevrejsku eshatologiju, gde je Mesija bio car koji je mogao da čini čuda, da zapoveda, poziva, ali mu svakako nije bilo potrebno dodatno pranje. Da li je Mesija čovek da mu je potrebno ritualno pranje? Ideja o Bogočoveku Hristu, koji je došao u telu, izgledala je nemoguća učenim Jevrejima. Hristos u Jevanđelju kaže da Jevreji i fariseji nisu verovali Jovanu Krstitelju i nisu od njega kršteni. Ali carinici i bludnice, to jest oni koji su priznali svoju grešnost, poverovaše i krstiše se. I evo glavnog pitanja vere i slobode: učeni Natanailo, koji je znao za Mihejevo proročanstvo o rođenju Mesije u Vitlejemu, prigovorio je Filipu, koji mu je rekao da je pronašao Mesiju – Isusa, sina Josifovog iz god. Nazaret: "Može li iz Nazareta kakvo dobro A Filip je, ne govoreći mnogo, savetovao Natanaila da samo vidi Isusa, rekavši mu: "Dođi i vidi" (Jn. 1, 46). Prema rečima ap. Filip je otišao, video i ubedio i uzviknuo: "Učitelju! Ti si Sin Božiji, ti si Car Izrailjev!" (Jn 1, 49).
Događaj Krštenja Gospodnjeg je događaj novozavetne istorije. Gospod Jovanu Krstitelju govori o smislu Njegovog krštenja: da "ispuni svaku pravdu".
Pod "pravednošću" možemo razumeti Božju vernost obećanjima datim Avramu. Krštenje Hristovo nije samo činjenica Njegove lične biografije, već ispunjenje plana za spasenje celog čovečanstva, koje je moguće samo dolaskom Mesije.
Jordan je podeljen i čovek pravi svoj izbor
Rastavljanje voda Jordana na Krštenje Gospodnje, po ocima, koji su skloni da alegorijski tumače čudesni događaj, govori o davanju izbora čoveku: oni koji veruju u Hrista i idu za Njim oslobađaju se vlasti greh i smrt, oni koji ne veruju ostaju „u ovom svetu“, ležeći u vlasti greha. Kod Isidora Seviljskog ovo razdvajanje ukazuje na razlike između hrišćana koji su već primili krštenje: neki od njih primaju blagodat, drugi se ponovo vraćaju grehu. Autor „Na reci Jordanu“ pripisuje Sv. Jovan Zlatousti piše da je Jordan, budući da se ne uliva u živo, već u Mrtvo more, slika prolaznog života.
Običaji za Krstovdan
U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje. Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja, jer se smatra da ova voda pomaže pri isceljenju duše i tela. Zbog toga svaki vernik čuva po jednu malu bočicu ove vode i koristi je samo u izuzetnim prilikama.
Po narodnim običajima na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća. Posti se strogo, prvi put posle Božića, jer je do ovog dana bilo razrešenje zbog velikog praznika. Zato u našem jeziku postoji poslovica: "Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti".
Takođe, prema verovanjima našeg naroda, koji vetar duva na Krstovdan, taj vetar će najčešće duvati tokom godine. U dvanaest dana, počinjući od Božića, a zaključno s Krstovdanom, ogleda se dvanaest meseci godine koja dolazi, pa kakvo je vreme kog dana takvo će biti u mesecu koji tom danu odgovara po redosledu.
Na Krstovdan su se, prenose hroničari, jeli ostaci badnjedanskog pasulja i – spremane su pihtije. Ali kako je Krstovdan posni dan, to su ih jeli sutradan, na Bogojavljenje.
Inače, narodno verovanje kaže da se na Krstovdan mogu predvideti i dalje vremenske prilike, i to na ovaj način:
- Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom
- Ako je suvo, naredna godina će biti sušna
- Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime
- Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu
- Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.