Sve što treba da znate o SLAVSKOM ŽITU - Evo da li se sprema za SVE SVECE, treba li da se MELJE i šta raditi sa njim AKO PRETEKNE
Pri pripremi koljiva treba biti posebno oprezan jer ono predstavlja vezu sa onostranim
Sveća, žito, slavski kolač i vino u kući koju je osveštao sveštenik u danima pre krsne slave obeležja su bez kojih ne može da prođe najsvečaniji dan u godini svakog pravoslavnog hrišćanina.
Kuvano žito simbolično podseća na biljne žrtve iz Starog zaveta. Veruje se da ono metaforčki predstavlja vezu između ovozemaljskog i zagrobnog života.
Da li se OBELEŽAVA KRSNO IME ako UMRE neko u PORODICI? Srbi ne znaju da razlikuju SLAVU od PROSLAVE, evo gde svi GREŠE
Evo šta je NAJVAŽNIJE U PRIPREMI SLAVSKOG KOLAČA - Domaćica ga mesi u kući, ali bitno je ispoštovati i ovo pravilo
Ali, kako u različitim krajevima Srbije postoje različiti običaji, tako se svečari drugačije odnose i prema slavskom žitu, odnosno koljivu koje simbolizuje vaskrsenje. U nekim delovima Srbije po obeležavanju slave žito pojedu ukućani, u nekim se ono nosi na groblje, a u selima se daje domaćim životinjama zarad napretka domaćinstva u godini koja dolazi.
Sveštenik Branislav Miljković iz Hrama Svete Petke u Ovči podseća za Ona.rs da bi se prema slavskom žitu, kao i prema svakoj drugoj hrani trebalo ophoditi pažljivo.
- Domaćica bi trebalo da napravi onoliko slavskog žita koliko očekuje gostiju - kaže otac Branislav.
- Ne treba praviti ogromnu činiju ako se zna da će doći manji broj ljudi, pa se posle pitati šta da uradite sa žitom koje je preostalo. Tako je, inače, i sa svom ostalom hranom; ne treba je bacati, dodaje otac.
Isto važi i za način pripremanja. U pojedinim krajevima Srbije se obavezno melje, pa mu se dodaju orasi i šećer, a zatim se ukrašava, dok se u drugim samo skuva i u takvom oblikom nosi u crkvu na osveće.
- Srpska pravoslavna crkva nema poseban stav po tom pitanju, već je prepušteno domaćicama da same u skladu sa običajima svog kraja odluče da li će skuvano žiti samleti ili ne. Žito je simbol novog života, sreće i blagostanja, pa ako bismo tako gledali, suštinski ne bi trebalo ni da se kuva. Tako da je potpuno svejedno da li je samleveno ili ne - istakao je sveštenik.
U pojedinim krajevima naše zemlje veruje se da ne valja kuvati žito za slavu Svetog arhangela Mihaila koji se smatra besmrtnim anđelom, kao i za Svetog Iliju, za kog se veruje da se živ uzneo na nebo. To je potpuno pogrešno, jer ne postoje živi i mrtvi sveci:
- Svaki je Svetitelj živ i od Boga proslavljen. Žito se na slavi sprema jer je simbolika Hristovog Vaskrsenja, a ne za pokoj duše svecu, nepomenuo je sveštenik Dragan.
Pogrešna praksa je verovatno nastala usled činjenice da se žito sprema i za parastose upokojenim bližnjima. U oba slučaja, žito predstavlja žrtvu Bogu i simbolizuje pravoslavnu veru u opšte vaskrsenje.