Ovog leta POSETITE SRPSKU SVETU GORU! Na obalama Zapadne Morave nalazi se 11 svetinja - Ove manastire treba svako da poseti
Ovaj prelepi deo Srbije mnogi nazivaju domaćom Svetom Gorom, a čine je jedinstveni manastiri
Ako krenete iz Čačka ka Užicu, u živopisnoj klisuri koju Zapadna Morava milenijumima oblikuje u planinskim masivima Ovčara i Kablara, nailazi se na zajednicu pravoslavnih manastira poznatu kao Nova ili Mala srpska Sveta Gora.
GRČKE PIJACE - RAJ ZA SRBE: Ovde nabavljaju masline, sir i začine koje nose kući, NE RADE svaki dan, a evo šta se dešava posle 12:30h
JEZIVO! Glumica TUKLA UNUKU JELISAVETE KARAĐORĐEVIĆ: Podvodila je, držala je bez vode i hrane, a ovako se pravda
Ovčarsko-kablarska klisura je pravi biser prirodnih lepota Srbije – sa 10 manastira i jednom crkvom, tri banje, tri jezera, dve pećine i jedinstvenom Zapadnom Moravom.
Sa obe strane reke pored obilja prelepe prirode, na desnoj obali su manastiri Vavedenje, Vaznesenje, Preobraženje, Svete Trojica i Sretenje. Manastiri Blagoveštenje, Ilinje, Jovanje, Nikolje, Uspenje, Sveta mesta Savinje i Kadenice krase levu obalu reke.
Malobrojni pisani dokumenti iz 14. veka svedoče da je ovo monaško stanište nastalo najverovatnije nakon Maričke bitke 1371, kada je zbeg kaluđera sa atoske Svete Gore izmakao u zapadnu Srbiju pred katalonskim plaćenicima i sve češćim upadima Turaka. Ovaj prostor danas, a zahvaljujući probijanju magistralnog puta, gradnji pruge i podizanju hidrocentrale, mnogo drugačije izgleda nego u vreme kad su ga kao idealnu pustinju za monaški podvig naselili svetogorski monasi.
Od njenih blaga posebno se ističe manastir Blagoveštenje. Prema zvaničnoj istoriji manastira, nastao je 1602. godine, ali taj podatak nije pouzdan. Freske i živopis potiču iz sedamnaestog veka i odlikuju se svim karakteristikama moravske škole, što se odnosi i na arhitekturu manastira.
Zanimljivo je da su manastiri Nikolje, Sretenje, Blagoveštenje i Sveta Trojica proglašeni za spomenike kulture od velikog značaja.
Ovčarsko-kablarska klisura je dugačka 16 kilometara. Najveća dubina je izmerena u njenom središnjem delu i ona, u odnosu na vrh Kablara iznosi 620 metara, a u odnosu na vrh Ovčara 710 metara.