U UTORAK pazite ko vam PRVI ulazi u kuću - Pravoslavni vernici obeležavaju Svetog Luku, na taj dan znamo kakva nas ZIMA očekuje
Prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve, ovaj dan nije obeležen kao zavetni, već je kao „crno slovo“ svrstan u praznike od značaja za suštinu crkve.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u utora, 31. oktobra proslavljaju zaštitnika medicine, lekara, ali i osnivača ikonopisa, Svetog Luku.
Jedan je od najcenjenijih zaštitnika lekara i mnoge srpske porodice ga slave, a u narodu je taj dan poznat i kao Lučindan.
U spisima na starogrčkom i crkvenoslovenskom jeziku Sveti Luka se opisuje kao “pouzdani lekar duše i tela”. Poštuje se kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika, mnogih porodica. Poznato je da je lečio besplatno, a veruje se i da njegove mošti imaju isceliteljsku moć.
Ovo je SPISAK POSNIH i MRSNIH SLAVA do kraja godine - Sveštenik upozorava da nema većeg GREHA od PEČENJA u vreme UZDRŽAVANJA
Sutra DAJTE PRILOG ZA CRKVU! 30. oktobra će veliki PROROK posmatrati i SUDITI svakome po zasluzi, obavezno ispoštujte ovo!
Smatra se da je Sveti Luka lično poznavao Bogorodicu i da su tri ikone sa njenim likom koje je svetitelj naslikao najbliže njenom pravom izgledu, a poznata je “ikona u ikoni” koja predstavlja Svetog Luku i u perspektivi ikone Bogorodice koju svetitelj oslikava. Sveti Luka se smatra i osnivačem hrišćanskog ikonopisa.
Sveti Luka je život okončao u 84. godini, a hrišćanska tradicija kaže da je Luka napisao Sveto jevanđelje po Luki – treće jevanđelje (po redosledu u Novom zavetu), i Dela apostolska.
Njegove mošti se čuvaju u Carigradu, a smatra se da stopalo Svetog Luke koje se čuva u jednom manastiru u Crnoj Gori leči bolesti očiju.
Na taj dan običaj je da se puštaju ovnovi da skaču na ovce, a čobanima se daje svečana i bolja užina ili im se nose pite, koje u Hercegovini zovu pazarice.
Kada se primeti da ovca “zateže”, kažu da će biti teška zima. Ako ovce ne odbijaju ovnove, veruje se da će proleće ranije doći.
U Srbiji se na Svetog Luku koncima opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku. U narodu postoje i izreke: “Ide Luka, eto vuka” ili “Sveti Luka, sneg do kuka”, jer nastupa zima kada se vukovi približavaju selima.
Veruje se i da se posle obeležavanja praznika posvećenog Svetom Luki valja nadati rđavom vremenu. Svojevremeno, Vuk Karadžić je zabeležio:
– U Hercegovini, na Lučindan, domaćin porani u tor da vidi kako stoka toga jutra leži: ako je podvila noge poda se, kažu da će biti zla zima i godina, a ako je noge opružila, kažu da će biti dobra i zima i godina.
U Crnoj Gori se veruje da je nebeska duga pojas Svetog Luke. To znači da se Sveti Luka moli za nas. U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti.
Na ovaj dan nikako ne bi trebalo da budete preki i nervozni, da se upuštate u svađe i rasprave, jer je Sveti Luka bio blag i miran i uvek pomagao ljudima.