U Srbiji se JEDE I PIJE NA GROBLJU, a mrtvi zatrpavaju PARAMA: Ovaj običaj mnoge šokira, ali postoji RAZLOG zašto se to radi
Mnogi misle da tada treba da pokažu koliki su "domaćini", evo šta Crkva kaže
Smrt je sastavni deo života, i po hrišćanskom verovanju, ona je prelazak iz ovozemaljskog, privremenog života u nebeski večni život. Smrću počinje put u večnost, ali kroz Vaskrsenje.
Kad se dogodi smrtni slučaj, rodbina umrlog nađe se pred mnogim problemima. Osim razumljivog, emocionalnog šoka, stresa, pojavi se i mnoštvo nedoumica koje su tim veće ako je smrt nastupila iznenada. U tom stanju mnogi su skolni da čak i ne znajući čine razne grehe i podražavaju praznoverice ubeđeni da su to pravoslavni običaji.
ŠTA ĆE ŽITO NA SLAVSKOM STOLU I NA ZADUŠNICAMA? Otac Simeon otkrio sve o ovom starom običaju
Sutra je PRVI DAN OKTOBRA, a ovo je RITUAL koji ostvaruje ŽELJE tog dana! Zamislite - da li biste ljubav, novac ili nešto treće?
U mnogim mestima u Srbiji postoji običaj iznošenja hrane na groblje na pomen ili na Zadušnice. Dok je jednima to potpuno normalno i kažu da se nigde ne jede tako dobro, drugi su šokirani.
Prema rečima etnologa Vesne Marjanović hrana na groblju je određeni način da se komunicira sa mrtvima, a običaj je utemeljen u staroslovenskoj tradiciji.
"U srpskoj tradicionalnoj kulturi zadušnice su uvek bile bitne jer su tada živi i njihovi pokojnici ostvarivali posebnu komunikaciju. Hrana koja se tada 'deli' za duše pokojnika i svih preminulih srodnika, predstavlja vrstu komunikacije sa umrlima", objasnila je ona za Blic.
Otac Dušan je ovako objasnio šta treba da se iznosi na grob i kako treba da izgledaju daće:
- Na dan sahrane pravoslavnog hrišćanina, kao na svim pomenima i parastosima (u 3, 9. i 40. dan, polugodišnji i godišnji, kao i o Zadušnicama) , na groblje se iznosi obarena i medom zaslađena pšenica, koljivo, koje se, kao i grob, preliva vinom, uz pojanje 'Vječnaja pamjat'. Žito je simvol vaskrsenja, jer kad se žito poseje u zemlju, ono istrune, ali se iz njegove klice razvije novi život u klasu pšenice. Tako biva i sa telom pokojnika - rekao je otac, a ceo tekst pogledajte OVDE.
"U srpskoj kulturi je jedenje na groblju ostalo kao važan deo obredne prakse iz zagrobnih kultova čiji su koreni veoma duboki i vezuju se za prehrišćanski period", objašnjava etnolog Vesna.
Novac i razni predmeti
Sahranjivanje pokojnika sa različitim predmetima, ali i novcem, ima određenu simboliku.
- Razlog zbog koga se to uopšte radi jeste da bi preminuli mogao da koristi njemu drage stvari tokom zagrobnog života, kao što je to radio tokom života. Međutim, oštri predmeti (brijači, noževi, drugo hladno oružje) ne stavljaju se, zato što mogu povrediti umrlog ili naslutiti zlo koje bi moglo da mu se dogodi na „onom svetu“. Novac se preminulom stavlja kako bi mogao da otkupi svoju dušu kod skeledžije koji prevozi ljude sa "ovog sveta" na "onaj svet", što je zajednički motiv u različitim mitologijama, kako slovenskoj, tako i grčkoj, rimskoj, germanskoj itd. Sve što je pokojnik za života koristio može da mu posluži tamo gde će se zaputiti nakon što umre, tako da je to osnovni razlog zbog koga mu se lični predmeti stavljaju u kovčeg - napominje za 24sedam dr Bogdan Dražeta, docent na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.