Zašto se DVORI POKOJNIK? Mnogi misle da nekoliko muškaraca treba biti sa UPOKOJENIM da se ne bi POVAMPIRIO, ali ovo je prava ISTINA
U pola noći se sanduk pokriva poklopcem, posle pola noći je posve tiho i mirno, nema plača.
U našem narodu postoji mnogo običaja vezanih uz kult mrtvih. Mnogi od njih prevazilaze pravoslavni kanon, ali kako su u narodu toliko utemeljeni, mnogi ni ne znaju da su takve radnje bliže paganstvu nego hrišćanstvu.
Ipak, svi ti običaji su i mnogo više od sujeverja, u njima se čuva trag prošlih vremena - naša tradicija. Mada se nekima značenje i svrha davno zamaglila i danas ih babe najčešće objašnjavaju sa "valja se", kod drugih je moguće rekonstruisati kako su nastali, a osnova im je najčešće humana (pomaganje sirotinji).
Jedan od takvih običaja je i dvorenje pokojnika. Istina, ovaj običaj postoji kod svih pravoslavnih naroda, ali se uz njega razvio čitav niz verovanja.
9. OKTOBRA SE DEŠAVAJU ČUDA! SUTRA se obavezno POMOLITE omiljenom HRISTOVOM APOSTOLU za ISCELJENJE duševnih i telesnih BOLESTI
"Bolje zemlju prodati, nego običaj izgubiti": Ovo je stav CRKVE prema NARODNOJ RELIGIJI - "Nisu to samo SUJEVERJA"
Kada neko premine u porodici se obično podele zaduženja kako bi se pokojnik ispratio kako dolikuje. Zaduži se neko odmah ko će se baviti mrtvacem (da ga obuče,obrije i pripremi po običaju). Kad se sve to završi, mrtvac se postavlja na određeno mesto u sobi (obično krevet), te mu se prekrste ruke, zatvore oči i vilica podveže maramom oko glave, kako bi ostala usta zatvorena. Odmah se organizuju, obično mlađi, da ponesu glas u selo, odnosno da obaveste rodbinu, prijatelje i kumove o tragičnom događaju.
Kada se sve neophodno nabavi i obezbedi sanduk, pokojnim se smešta u njega. Pre pristizanja naroda određen je neko od starijih ko će se brinuti o svim detaljima, od dočekivanja do drugih značajnih običajnih radnji u skladu sa starom tradicijom.
Sve ove pripreme su obavljali najbliži rođaci i komšije porodice pokojnika. Osoba određena za organizaciju daje i zaduženja mladićima iz redova rođaka, ali i komšija da nakon pristizanja naroda i izjavljivanja saučeća ponude rakiju, sokove i kafu.
Prvu noć je po tradicionalnom običaju noć kada se dvori pokojnik. Do pola noći je oko pokojnika prisutno dosta naroda iz sela, a nakon toga kod sanduka ostaju samo muškarci, najbliža rodbina i bliski krvni srodnici. U pola noći se sanduk pokriva poklopcem. Posle pola noći je posve tiho i mirno, nema plača. Za one koji su ostali pored mrtvačkog sanduka do zore priprema se večera.
"Običaji dvorenja mrtvaca je prastar i postoji kod svih pravoslavnih naroda, na jedan ili drugi način. Kod drevnih Hrišćana je već postojao običaj tzv. panihida "svenoćnica" i svenoćnih bogosluženja i molitava, za pokojne. Kod pravoslavnih Rusa taj izraz i danas postoji i odnosi se na ono što mi nazivamo "parastos", navodi se u knjizi "Posavetuj me, oče" u kojoj sveštenici rešavaju dileme iz hrišćanske svakodnevnice.
- Molitveno "dvorenje" pokojnika, predstavlja molitvu za pokoj njegove duše. Pri tome su za vernike čitani Psalmi Davidovi, tako i za upokojene monahe, a za sveštena lica - Evanđelja. U Crnoj Gori je i danas običaj čitanja nad pokojnikom, prvenstveno noću, tzv. Jovanovih glava, tj. odlomaka iz Novog Zaveta.