Znate li koja BILJKA je najvažnija u PRAVOSLAVLJU? Srbi bi trebali da je imaju stalno kod kuće, štiti od ZLIH SILA i bolesti
To je Božji cvet i prvo se u bašti posadi on, pa tek drugo cveće
Kult biljaka i drveća je duboko ukorenjen u naš, slovenski narod. Od pamtiveka razne travke, drveće i cveće upotrebljavani su u obrednim ritualima, te za lečenje (koje je takođe u početku imalo mistički karakter) i, naravno, plodovi za ishranu.
Pokrštavanje paganskih plemena, iako je za cilj imalo ukidalje svih mnogobožačkih običaja, nije uspelo da poruši kult flore. Kako je i samo hrišćanstvo u sebi sadržalo (i sadrži) veliku simboliku biljaka, vrlo lako je asimilovalo paganska verovanja.
U paganskom i predhrišćanskom periodu svakia biljka imala je svoje značenje i namenu. Sa dolaskom jednobožačkih religija ta značenja nisu uništena, već samo proširena. Tako je bosiljak od senovite biljke (koja poseduje moć da prihvati dušu umrlih) postao između ostalog i pomoćno sredstvo Sv. arhanđela Mihaila da preseli dušu pokojniha na drugi svet.
Slavimo USPENJE PRESVETE BOGORODICE: Veruje se da jedan NAPITAK na današnji dan leči sve ŽENSKE BOLESTI
Znate li koji je NAJVEĆI GREH? Sveštenik otkriva da je zbog ovoga nastalo ZLO - mnogi ljudi to čine ne znajući koliku GREŠKU prave
Za bosiljak se opravdano smatra da je biljka koja se najviše koristi na celom svetu. Potiče iz Indije a u Evropi se pojavio tokom XII veka. Mnoge religije bosiljku pripisuju božanska svojstva. Kod Rimljana se bosiljak povezivao sa odanošću u ljubavi, dok je u Indiji simbol dobrodošlice.
Bosiljak kod nas ima široku primenu i koristi se kao začin, u narodnoj medicini i u kozmetici.
Bosiljak prati svakog Srbina kroz najvažnije etape u životu - od rođenja do smrti, pa čak i posle upokojenja. To je Božji cvet i prvo se u bašti posadi on, pa tek drugo cveće.
Novorođenčetu se obično pored uzglavlja stavlja bosiljak u osvećenoj vodi, radi boljeg sna i odbrane od svih iskušenja. Ritual krštenja je nezamisliv bez upotrebe ovog svetog srpskog drveta. Na dan svadbe mlada se opasuje tkanicom okićenom na tri mesta bosiljkom i nosi veliku kapu zvanu smiljevac narednih četrdeset dana, prvenstveno da bi se dostigla zaštita od zlih demona.
Posebnu funkciju bosiljak je imao u težačkim, za seoskog domaćina, magičnim radnjama, kao što su početak oranja, setva, vršidba, kraj žetve… U takvim prilikama bosiljkom se kitio orač prve brazde, ali i jaram i volovi. U rasad se obavezno stavljao bosiljak. Ni kraj žetve nije proticao bez učešća bosiljka. Pokojniku se, i danas, u ruci ili oko ruke prinosi stručak bosiljka, da bi ga pratio i štitio na onom svetu.
Ali, ne završava se tu dejstvo bosiljka. Zanimljiva je veza bosiljka sa ljudskom dušom koja se uspostavila nakon pohrišćavanja slovenskih naroda. Naime, veruje se da sveti arhanđeo Mihailo uz pomoć ovog cveta vadi dušu pravedniku pre nego je odvede u carstvo mrtvih. Zbog slovenskog ubeđenja da je bosiljak senovita biljka (poseduje moć da prihvati dušu umrlih), obaveza je, još iz paganstva, da se na grobu sadi bosiljak.
Crkva je rado prihvatala biljne vrste. Takav je slučaj i sa bosiljkom i njegovom ulogom kultnog rekvizita. Stari paganski rituali škropljenja i kađenja ljudi i imovine sa prevashodno magičnom biljkom, kao što je bosiljak, koji su imali zadatak kultnog očišćenja, brzo su odomaćeni i u crkvenim postupcima. Sem toga bosiljkom se svetila vodica. Prisustvo bosiljka davalo je čitavom ambijentu i scenografiji svečani izgled i reklo bi se - atmosferu svetosti. Srpski domaćin ikonu porodičnog zaštitnika brižljivo i svečano je ukrašavao bosiljkom uoči i za vreme blagdana. Bosiljkom su kićeni i obredni kolači. Na primer - slavski, svadbeni, božićni, mladenački…
U svim ovim, u osnovi, paganskim obrascima evidentna je magijska i mistična uloga bosiljka, kao moćnog i pouzdanog zaštitnika od svih demonskih opasnosti. Osim navedenog "apotropajonskog" svojstva bosiljak je imao i druge sklonosti.
Veselin Čajkanović, najznačajniji istraživač narodne religije pre II svetskog rata, i jedan od najznačajnijih istraživača na tom polju uopšte zapisao je u svojoj knjizi "Mit i religija u Srba":
"Od biljaka koje su imale značaj u staroj srpskoj religiji ne možemo a da ne spomenemo bosiljak, za koji je Pančić rekao da Srbina prati kroz sav njegov život, u radosti i žalosti, od kolevke pa do groba. On je božji cvet; najpre u bašti treba posaditi bosiljak, pa onda ostalo cveće. Prema srpskim legendama, ponikao je on na grobu cara Uroša; ili čak na grobu Spasiteljevom; ili je postao od suza svetoga Save. Jedna legenda kaže da Bogorodica najradije miriše taj cvet; i kada je jednom 'ovca Razbludnica' bila kod Boga na večeri, Bog joj je dao jabuku, a Bogorodica kitu bosiljka. Kao što grčki Hermes vadi duše čarobnim štapom, tako sveti Arhanđeo vadi duše pravednika bosiljkom.
Korišćen je u predviđanju budućnosti, u bajanju i vračanju, u magiji plodnosti, u lustraciji i očišćenju kuće i ukućana. U narodnoj medicini i veterini. Njegov je miris i danas neobično dragocen i sve je češće u upotrebi u kozmetici. Posebno je interesantna predstava po kojoj je bosiljak u magijskom smislu i cvet ljubavi.
Upotrebljavan je da očuva ili probudi ljubavna osećanja između žene i muža, ili mladića i devojke. Gatajući, devojke su od bosiljka tražile odgovor o datumu udaje i o izabraniku. Zatim, isprošena devojka slala je bosiljak budućem mužu u znak naklonosti.
Iz ovog razloga bosiljak je ušao i u poeziju srpskog naroda. Naročito se pominje u lirskim narodnim pesmama, kao sinonim mladosti i ljubavi.