Nevinost sam izgubila u 13. godini, on je imao 19 - BOLEST je bila najmanji problem, muke su usledile kasnije...

Svi se sprdaju sa tinejdžerkama, kao, naši problemi su smešni, beznačajni... a bog zna, nije uopšte tako. Pogotovo za nas koje "propupimo" i zaokruglimo se na vreme. Već sa 12 godina, imala sam velike grudi u koje su dečaci buljili, a duge noge i kosa su samo doprinosili tome da budem u centru pažnje. 

I priznajem, pažnja mi je prijala, i te kako. Sve glavne face na Banovom brdu (kraj u Beogradu), obletale su oko mene, i to srednjoškolci, svaki lepši od lepšeg. Priznajem, osećala sam se kao riba u vodi u njihovom društvu. Ipak, kako to biva, pažnju mi je privukao jedan koji je uvek delovao kao da je predvodnik, kojeg ostali slušaju bez pogovora. Široka ramena, prodorne oči, osmeh što razoružava, pravi alfa-mužjak (taj izraz tada nisam znala). 

Bože, kako sam se moćno osećala pored njega, 6 godina starijeg. Ma, znala sam - to je momak sa kojim želim da izgubim nevinost, možda i da se udam za njega, kasnije. Nije me zanimalo šta drugi misle i govore. 

Na moj 13. rođendan, odvezao me je u šumu iznad Košutnjaka, gde i inače idu parovi koji nemaju gde drugde. Bila je topla majska noć i to je bio moj poklon njemu, najvredniji koji sam tada imala. Naravno, da sam imala mozga kao što ga imam sad, valjda bi mi palo na pamet da automobil nije pravo mesto za taj predivni čin. Bio je grub, i nije mi bilo lepo. Sve je trajalo vrlo kratko, nije me čak ni poljubio posle toga. Zapalio je cigaru, rekao mi da se navučem gaćice i odvezao me kući. 

Već posle nekoliko dana, ostavio me. Bio je jedan od onih što skupljaju "skalpove" devica. Bila sam uništena. Hvalio se svima po kraju, pa sam doživela da me, još devojčicu, nazivaju k*rvom, posle jednom lošeg seksa, nastalog iz ljubavi. 

Sledeća tri meseca sa jako često mokrila, pa je drugarica, jedina koja mi je ostala, rekla da odem na pregled. Dijagnoza je glasila "gonoreja", u narod kažu triper. Već je uzelo maha, infekcija se proširila i na mokraćne kanale. Jedva sam se izlečila, imunitet mi je bio uništen antibioticima.

Uskoro sam krenula u srednju školu, a zao glas me je i tamo pratio. Godinama ni u ludilu nisam htela da imam dečka, plašeći se da će me iskoristiti, kao moja "prva ljubav". 

Vreme leči sve, pa sam se na kraju ipak srećno i udala, za čoveka koji je bio sušta suprotnost mojoj "prvoj ljubavi". Zbog bolesti koju mi je on preneo, imala sam velikih problema sa zatrudnjivanjem, to su bile muke i ceh za grešku iz prošlosti.

Sada sam srećna majka i supruga, ali ne zaboravljam. Bilo je prerano, bilo je bolno. Glupa klinka, šta ćeš. Pa, pamet u glavu...