fbpx
Skip to main content
Božidarka Frajt

Gledali smo je u MONTEVIDEU! Poznata GLUMICA je DETE sa KOZARE, iz LOGORA je spasla Diana Budisavljević!

Foto: Youtube printscreen/Filmovi i serije
Skoro 40 godina nije znala za svoje poreklo!

Glumica Božidarka Frajt, koju je naša publika pre nekoliko godina gledala u seriji "Na putu za Montevideo" je jugoslovenska glumica srpskog porekla, dete sa Kozare koju je Diana Budisavljević spasila iz ustaškog logora smrti.

Božidarka je rođena sa prezimenom Grublješić 1940. godine u selu Velika Žuljevica pod Kozarom. Imala je nepune dve godine kada su joj ustaše, za vreme Kozaračke ofanzive, streljale majku Vidu. Zajedno sa hiljadama dece Božidarka je deportovana u dečiji logor u Sisku.

Odande je prebačena u prihvatilište Crvenog krsta u Zagrebu, odakle su je usvojili Katarina i Stjepan Frajt, koji su joj dali svoje prezime i odgajali je kao svoju ćerku.

Najbolja i najgora glumica - istovremeno! DA LI KONAČNO PLANIRA DA SVOJU VEZU OZVANIČI BRAKOM?

Najbolja i najgora glumica - istovremeno! DA LI KONAČNO PLANIRA DA SVOJU VEZU OZVANIČI BRAKOM?

Evo šta svaka BUBULJICA koja nam izađe GOVORI O ZDRAVLJU

Evo šta svaka BUBULJICA koja nam izađe GOVORI O ZDRAVLJU

Ova BILJKA koju mnogi imaju u dvorištu, a i ne koriste je, UKLANJA KURJE OKO preko noći!

Ova BILJKA koju mnogi imaju u dvorištu, a i ne koriste je, UKLANJA KURJE OKO preko noći!

Slavna glumica, koja se proslavila ulogom u filmu "Užička republika", imala je 36 godina kada je saznala svoje pravo poreklo. Pronašla ju je tetka Dara Grublješić, prvoborac sa Kozare, i ispričala joj istinu o njenom poreklu.

Evo dela i iz knjige Dragoja Lukića, "Rat i deca Kozare", koji do detalja opisuje sudbinu srpske dece u to strašno vreme, među kojima je bila i Božidarka Frajt:

"Bogdan Grublješić, Božidarkin otac, otišao je u ustanak na Kozari 1941. sa još dva brata i tri sestre. Ranjen je u maju 1942. na bunkerima kod Prijedora, kada je grad prvi put oslobođen. U ofanzivi, u junu 1942, njegova rana još nije bila zarasla kada su ga zarobili Nemci i poterali prema Zemunu i Sajmištu. Kako je Bogdan pobegao iz transporta i dospeo u selo Žabare, živih svedoka nema da to ispričaju. Sa prvoborcem Simom Simićem, čije rodno selo sada nosi njegovo ime, uspostavio je odmah vezu, a kada su naišli Krajišnici, nije mogao da odoli i otišao je s njima na rovove Sremskog fronta. Poginuo je na Bijeljini kao borac Druge krajiške brigade."

"Danima smo VODILI LJUBAV, uzimali KOKAIN!" Poznata MANEKENKA bila je JEDNA od 12 ljubavnica MILIJARDERA!

"Danima smo VODILI LJUBAV, uzimali KOKAIN!" Poznata MANEKENKA bila je JEDNA od 12 ljubavnica MILIJARDERA!

"U istoj ofanzivi majka Vida odevdena je s Kozare u sabirni logor Cerovljane. Dalje, put je vodio kroz Jasenovac u selo Klokočevac kraj Bjelovara. U naručju je nosila malu Božidarku, svoje jedino dete. Selo je bilo partizansko i u njemu se jedne noći mnogo pucalo. Došle su ustaše i one ljude koje odmah nisu pobili, oterali su ponovo u logor. Vidu su, s porodicom kod koje se bila sklonila, sproveli u Sisak i zatvorili u bivšu fabriku špiritusa. Već sutradan po dolasku, majkama su oduzeli decu. Osumnjičene da su sarađivale s partizanima, strijeljane su noću. Među njima je bila i Vida Grublješić."

Kako je to bilo ispričala je tada Radosava Ljubišić, desetogodišnja devojčica sa Vrištika pod Prosarom. Doslovce njena priča glasi:

"Bilo je to letos kada dođoše Nemci i s njima ustaše. Moja mama strpa u vreću nešto hrane i krenusmo kud i ostali narod. Na Kozari smo ostali svega četiri dana, jer nam rekoše komšije da su otišli Nemci. Kad smo sišli u selo, imali smo šta videti: sve je bilo spaljeno. Još se dimila cigla, kud god pogledaš, svuda tinja žar. Onda su nas poterali u logor. U Cerovljanima vrilo je od naroda. Bilo je dece u jastuku, žena i cura. Hranu što smo bili poneli pojeli smo još u Kozari. Ovde smo čupkali travu i jeli korenje. Jedne noći, prebacili su nas u selo Uštice. Tu smo ostali na vetru i kiši jednu sedmicu, a zatim doterani u Jasenovac.

Odmah su odvojili mušku decu a nas strpali u vagone i dugo smo se vozili. Na jednoj stanici odškrinuli su vrata da se ne pogušimo, ali nismo smeli izlaziti. Onda su nas ustaše odvele u neko selo kod Bjelovara i razdelili po kućama. Posle nekoliko dana, mnogo je pucalo i vodila se borba. Sutradan, ustaše su nas opet pokupile. U šumi, iznad sela, streljali su neke ljude i žene. Mi smo to morali da gledamo. Tada sam videla, i to je bilo strašno, kako su vezali jednog čoveka za krmaču, a za njega ženu i dete. Uplašena svinja je bežala kroz šumu, a ustaše su gađale jedno po jedno. Onda su nas opet strpali u vagone i doterali u Sisak. Mi smo mnogo plakali, jer su ustaše tukle naše majke kundacima u leđa, a one su čupale svoje kose. Kada su ih odveli i streljali, mi više nismo plakali. Meni je bilo svejedno, hoće li i mene ubiti. Mi, odraslije devojčice, prigrlile smo one malene što nisu mogli ni da pužu. Kada su nas opet vozili u Zagreb, deca su umirala i mi smo se u početku plašili, jer kad su umirali, nisu zatvarali oči. Mi smo onda malu decu, koja nisu umrla, stavljali u krilo i čuvali. Ona su bila mnogo gladna i žedna."

Većina dece koja su dolazila iz Siska imala su oko vrata kanapom privezane ceduljice sa oskudnim podacima. Deca su te kartončiće kidala, a mnoge i pojela.

Božidarka je svoj karton sačuvala. Nju je usvojila plemenita porodica Frajt iz Zagreba, oktobra 1942.

Kada je odvojena od majke, da li je bila s malom i bespomoćnom decom u Sokolskom domu ili u Solani, u Teslićevom kupalištu ili u samostanu Sveti Vinko u Sisku — to se pouzdano ne zna. Ali se zna da je kompozicija iz Siska 16. oktobra 1942. dovukla 566 male dece s brojevima i karticama ispod vrata. Njih tridesetoro raspoređeno je u prihvatilište Crvenog krsta u Kukuljevićevoj broj 19. Božidarka je bila među njima.

Doktor Desanka Risanović-Štampar zaustavila je smrt koja je harala u ovim prihvatilištima. Zdraviju decu ona je odmah odvajala i upućivala u porodice.

POKAZALA NOVO IMANJE! Elena Karaman se nedavno RAZVELA i preselila u drugu KUĆU, a sada počela sa radovima!

POKAZALA NOVO IMANJE! Elena Karaman se nedavno RAZVELA i preselila u drugu KUĆU, a sada počela sa radovima!

Ovo su NAJBOLJE ZAMENE za BELO brašno! Jednako DOBRO služe za pripremu svih peciva, a MNOGO su ZDRAVIJA!

Ovo su NAJBOLJE ZAMENE za BELO brašno! Jednako DOBRO služe za pripremu svih peciva, a MNOGO su ZDRAVIJA!

I samo pet dana kasnije, 21. oktobra 1942, došli su u prihvatilište Katarina i Stjepan Frajt, supružnici bez dece i uzeli na izdržavanje i odgoj — kako je to zapisano u dokumentima — žensko dete s brojem 527-a. Imenu je dodato prezime novih roditelja i poklonjeno jedno srećnije detinjstvo.

- Tim ljudima sam beskrajno zahvalna. Uzeli su me kao dete od četiri godine. Ja se ne sećam ničeg iz tog ranijeg detinjstva. Sećam se prve haljine koju su mi obukli i sećam se da nisam imala kosu - izjavila je Frajtova 1979. godine u emisiji Radio Beograda.

Sinu Tomislavu i ćerki Bojani Gregorić Vejzović, danas poznatoj hrvatskoj glumici, majka je ispričala svoju biografiju. 

Božidarka Frajt danas ima 80 godina i živi u Zagrebu.

 

SD vesti

SD astro

SD lepota

SD porodica

SD sex

SD zdravlje

Vremenska prognoza
Clear sky
14 Beograd