AKO OVAKO NASTAVIMO SA ANTIBIOTICIMA, BIĆE VIŠE SMRTI NEGO OD RAKA! Doktorka otkriva kako proveriti da li smo otporni
Rezistencija na antibiotike zabrinjava lekare, a najveći problem je što ih koristimo i kada ne treba.
U Evropi svake godine umire oko 33.000 ljudi od infekcije uzrokovanih bakterijama koje su otporne na antibiotike. Reizstencija na antibiotike već sada je u razmerama pandemije, upozoravaju stručnjaci. Da li smo preterali, kako da znamo koliko je previše i šta da urade ljudi koji su postali otporni, otkriva mikrobiolog dr Snežana Jovanović.
"Nismo mi otporni, nego su bakterije, virusi, paraziti, gljivice koji su deo ili naše fiziološke flore ili su doveli do oboljenja, otporni na antiobitike. To možemo da shvatimo tako što odemo kod lekara, on nam propiše antibiotik i za nekoliko dana vidimo da taj antibiotik ne deluje. Ustvari, to može biti urođeno i stečeno. Genetski je nešto što je već preodređeno, a stečeno je nešto što se stiče u toku života samog mikroorganizma. Šta može da podstakne virus, bakteriju, parazit da postane otporan na lekove? Upravo neadekvatna, prekomerna ili primena neodgvarajuće doze", kaže dr Jovanović u "Jutru" na Prvoj.
Evo koje su IDEALNE GODINE ZA BRAK - Proverite da li vam je prošao voz za venčanicu
GROZNICA zbog koje KRVARI IZ USTA I NOSA preti celoj Evropi? Prepoznajte NA VREME simptome OPASNOG VIRUSA
"Ono što se obično ističe jeste činjenica da su najčešće virusi izazivači. Ljudi odmah lekaru traže antibiotike. Desi se da dođe roditelj kod pedijatra, pedijatar kaže da pije čajeve i vitamine, a on ode kod drugog lekara da mu se propiše antibiotik. Ta neadekvatna i neracionalna primena antibiotika je jedan od razloga rezistencije mikroorganizama. Ono što je od 2017. u Srbiji zastupljeno, to je da je zabranjena prodaja antibiotika bez recepta. Ipak, svi smo svesni da do toga dolazi. Sama Svetska zdravstvena organizacija je tokom pandemije kovida istakla da je samo 15 odsto pacijenata koji su oboleli od korone zaista imalo potrebu za antibioticima, a svi ostali koji su primali antibiotike, primali su neodgovarajuću terapiju", kaže doktorka.
Koji mikroorganizmi su postali najotporniji?
"Mi smo u Kliničkom centru Srbije od 2015. godine formirali tim za kontrolu primene antibiotika, a zatim tim za upravljanje antibioticima. Jedan od vida delatnosti toga bilo je kontrolisanje primene i racionalna primena antibiotika. Postoje različiti mikroorganizmi koji su pod većim svetlom naše javnosti, a to su oni koji najčešće izazivaju bolničke infekcije. To su bakterije stafilok, acinetobakter, klebsiela i enterokok. To su mikroorganizmi koji su među najčešćim prouzrokovačima infekcija u svetu, pa tako i kod nas", kaže doktorka i otkriva kako još možete da znate da antibiotik ne reaguje.
"Tada se primenjuje kombinacija antibiotika. Kada nešto morate da kombinujete, to je znak da nešto samostalno nije efikasno. Zato mora da se radi na prevenciji, kako ne bi došlo do toga", kaže dr Jovanović.
Alarmantni podaci pokazuju da se do 2050. godine očekuje da će rezistencija uzrokovati čak 10 miliona smrti, više nego što ljudi trenutno umiru od raka.
"Da, to su podaci iz 2014. godine Svetske zdravstvene organizacije koji govore da ukoliko se nastavi ovakvim tempom korišćenje antibiotika, mi ćemo imati toliko smrtnih slučajeva zbog posledice infekcija koja neće imati čime da se leči. Svako od nas ne sme da uzima na svoju ruku antibiotike. Vrlo je važno da se pridržavamo pravila održavanja lične higijene, prvenstveno pranja ruku. Ukoliko imate neke tegobe, najbitnije je da uradite krvnu sliku, ali i bris u zavisnosti od problema koji imate. Džaba primenjujete antibiotike ako ne znate da li je virusna ili bakteriološka infekcija u pitanju", objašnjava doktorka.