BES MOŽE DA NAPRAVI HAOS U ORGANIZMU: Ljudi koji su često besni u rizičnoj su grupi za SRČANI UDAR, rezultat je studije
U savremenom i užurbanom životu bes je nažalost postao deo svakodnevnice. Dozvoljavamo da nas prelavi bes u saobraćaju, u kancelariji, u supermarketu, pa čak i kod kuće.
Doktorka Džudit Orlof, psihijatar i autor mnogih psiholoških bestselera, otkriva da je bes intenzivan, prvenstveno fizički. Recimo da vas kolega prevari u poslovnom dogovoru. Osećate se ljuti. Vaša amigdala stimuliše adrenalin.
Dobijate nalet energije koji vas podstiče da se borite. Krv se sliva u ruke, vaše srce brže kuca, teže dišete, zenice se šire, znojite se. U ovom hiperadrenalizovanom stanju, agresija raste i postoji veći rizik ulaska u sukob. Bes je impuls koji je najteže kontrolisati zbog svoje evolucione vrednosti u odbrani od opasnosti.
Kada bes postane hroničan, kortizol, homon stresa, doprinosi njegovom sporom sagorevanju. Ako ostanete u ovom stanju, postajete nervozni, brzo pucate. Istraživanja su dokazala da se bes hrani samim sobom. Kada se bes taloži u vama, potiskujete ga, jendog dana ćete sigurno "eksplodirati".
Na primer, čak i najposvećenije majke pune ljubavi mogu vikati na svoju decu ako nisu naučile da se oslobode iritacije i ljutnje na pravi način. Stoga, moćna lekcija koju nas naša biologija uči jeste neophodnost ranog prekida ciklusa neprijateljstva i da je razmišljanje o prošlosti opasno po vaše blagostanje.
Za optimalno zdravlje, morate se pozabaviti svojim besom. Potrebno je da razvijete strategije za izražavanje besa koje su pogodne za telo. U suprotnom, povećava se rizik od oboljenja poput migrene, sindroma iritabilnih creva ili hroničnih bolesti, koje se može pogoršati napetošću. Takođe, konstantan bes može povećati krvni pritisak i sužiti krvne sudove, što ugrožava srčane radnje.
Studija Džonsa Hopkinsa navodi da mladići koji na stres reaguju ljutnjom imaju veći rizik da dobiju rani srčani udar, čak i bez porodične istorije srčanih oboljenja.
Ipak, potiskivanje besa takođe nije rešenje. Istraživanja takođe otkrivaju da oni koji ćute tokom bračnih sporova imaju veću opasnost od srčanih bolesti ili pate od bolesti povezanih sa stresom.
OTPUŠAVA NOS ZA PET MINUTA: Doktor OTKRIO TEHNIKU koja pomaže, INSTANT olakšanje (VIDEO)
GUMENI KATETER POVEZAN NA GRLO: Siniša Kulić nakon operacije sa OTVORENOM RANOM - nosi APARAT sa ovom SVRHOM
Kako kontrolisati bes - donosimo vam 4 praktična načina iz knjige "Emocionalna sloboda":
1. Kada ste uznemireni, zastanite i polako brojite do deset - Da biste ublažili adrenalinski nalet besa, naučite se da ne uzvraćate impulsivno. Nekoliko puta duboko udahnite i polako, tiho, brojite do deset (ili do pedeset ako je potrebno). Ovo će vas umiriti i smnajiti bes, ali i sprečiti da kažete ili uradite nešto nepromišljeno.
2. Osamite se - Kada se suočavate sa besom, najbolje je da se osamite, uzmete pauzu od svega, umirite, onoliko koliko vam je potrebno da biste pronašli mir. Slušajte umirujuću muziku, ublažite svetla, meditirajte. Uradite neku aerobnu vežbu ili jogu da biste se oslobodili besa.
3. Ne žurite da odreagujete - Uverite se da imate dovoljno vremena da identifikujete šta vas je naljutilo. Odvojite vreme da bez žurbe rešite sukob i pronađete prava rešenja.
4. Ne pokušavajte da odgovorite na svoj bes kada ste umorni ili pre spavanja - Ukoliko dozvolite da vas talas besa preplavi pred spavanje, vaš adrenalin se povećava, a samim tim se povećava rizik od nesanice, što može nepovoljno uticati na vaše fizičko i mentalno zdravlje.