Jedan od NAJJAČIH oksidanasa - Ima ga u JAJIMA, a EVO zašto je toliko bitan za ŠTITNU žlezdu
Selen je veoma slabo zastupljen u našem organizmu, stoga je i neophodan unos selena kroz ishranu.
Selen je jedan od najjačih antioksidanata u prirodi. Ovaj esencijalni mineral, koji se u organizmu nalazi u tragovima, neophodan je za život i normalno funkcioniranje organizma. Odrasli ljudski organizam u proseku sadrži oko 20 mg selena od čega se najviše koncentracije nalaze u eritrocitima, bubrezima, jetri, srcu, slezeni i testisima.
Izvor selena u hrani nalazimo u mnogobrojnim zdravim namirnicama koje je poželjno svakodnevno konzumirati, kako nam i preporučuju lekari i nutricionisti. On je veoma cenjen i prava je dragocenost za naše zdravlje. Preporučena dnevna doza Selena je 70 mcg koju treba uneti hranom.
Atipični SIMPTOMI UPALE PLUĆA su znak za uzbunu, ukoliko OSETIŠ ovo, odmah se OBRATI LEKARU
Žarko Laušević je vodio BITKU sa ovom OPAKOM BOLEŠČU! RANA DIJAGNOSTIKA može spasiti život - evo koji su SIMPTOMI koje ne smete zanemariti
Antioksidans
Selen je odličan antioksidans, što znači da uništava slobodne radikale u organizmu, koji izazivaju mnoge zdravstvene probleme poput karcinoma, problema sa srcem, prevremeno starenje.
Imunitet
Selen igra važnu ulogu u pravilnom funkcionisanju imunog sistema i pomaže u stvaranju T-ćelija iz belih krvnih zrnaca. Manjak selena u ishrani može dovesti do disfunkcije ovih antitela.
Tiroidna žlezda
Selen pomaže u enzimskim reakcijama u ćelijama i veoma je važan za funkcionisanje štitne ž On pospešuje produktivnost hormona štitne žlezde. Ako se javi nedostatak selena, previše joda može oštetiti tiroidnu žlezdu. Zato je potrebno obezbediti organizmu dodatne količine ovog minerala, posebno u slučaju smanjene funkcije štitne žlezde.
Selen u putem ishrane snižava nivo lošeg (LDL) holesterola, što je važan faktor u prevenciji gotovo svih oboljenja srca. Preporučuje se i za sprečavanje kardiomiopatije (upala i oštećenje srčanog mišića).
Namirnice bogate selenom
Mešovitom i uravnoteženom ishranom dnevni unos selena je 70-100 mikrograma. Najviše ga ima u pivskom kvascu i pšeničnim klicama, orašastim plodovima, kao što su brazilski orah i orasi, govedina i iznutrici, jajima, puteru, soji, ribi (tunjevina, bakalar i haringa), morskim plodovima, belom luku, integralnim proizvodima od celog zrna,ovsenoj kaši i suncokretovom semenu.
Meso (govedina, jagnjetina, svinjetina, ćuretina, piletina i džigerice) je najbolji izvori selena.
Govedina: od svih vrsta mesa govedina je najbolji izvor selena – ova namirnica bogata selenom na 100 grama sadrži 91,4 mcg selena, što je 131% od ukupnih dnevnih potreba. Govedina je sjajan izvor proteina. Ostali minerali koji se nalaze u govedini su gvožđe, bakar i fosfor. Govedina sadrži i mnogo vitamina B12 i vitamina C. Ipak, sadrži i dosta holesterola, tako da je treba jesti u umerenim količinama.
Piletina: porcija od 100 grama piletine sadrži oko 27,6 mcg selena, što je oko 39% dnevnih potreba za selenom. Pored toga što je namirnica bogata selenom piletina je i dobar izvor proteina, kao i vitamina B6 i B3, i minerala – fosfora i kalijuma. Mada piletina sadrži malo masnoća i kalorija, sadrži dosta holesterola.
Svinjetina; jedna porcija od 100 grama svinjetine sadrži 49,6 mcg selena, što je 71% od ukupnih dnevnih potreba organizma za selenom. Svinjetina sadrži dosta kalorija, tako da treba biti oprezan sa ovom namirnicom. Pored toga što je namirnica bogata selenom svinjetina sadrži i gvožđe, fosfor, proteine, cink i vitamin B12.
Ćuretina: sto grama ćuretine sadrži 22,8 mcg selena, što je oko 33% od ukupnih dnevnih potreba. Od svih vrsta mesa, ćuretina sadrži najmanje zasićenih masnoća, ugljenih hidrata i kalorija, a odličan je izvor vitamina B3 i fosfora.
Pečurke prilično su bogate različitim esencijalnim nutrijentima. U 100 grama pečuraka ima oko 11,9 mcg selena. Odličan su izvor gvožđa, kalijuma, bakra, vitamina B2 i B3, C i D. Sadrže i dosta vlakana. Pečurke ne sadrže mnogo masnoća, kalorija i ugljenih hidrata i zato je dobro uvesti ih u redovnu ishranu.
Plodovi mora i riba su takođe dobar izvor selena.Selen se nalazi u tunjevini, iverku, sardinama, ostrigama, jastozima, krabama, dagnjama, račićima i škampama.
Tunjevina je posebno bogata selenom. Jedna porcija sadrži 80,4 mcg selena, što je 115 odsto od preporučenog dnevnog unosa. Tunjevina sadrži i dosta omega-3 masnih kiselina, koje sprečavaju različita oboljenja i dosta vitamina B, a nema mnogo ugljenih hidrata i kalorija.
Jaja, posebno žumanceje bogato selenom. Jedno jaje u proseku sadrži 13,9 mcg selena, što ispunjava oko 20% dnevnih potreba za ovim mineralom. Osim toga, jaja su bogata vitaminima iz B grupe, vitaminom D i fosforom.
Mahunarke: hrana bogata selenom su i mahunarke poput graška, kikirikija, suncokreta, pasulja različitih vrsta i putera od koštunjavog voća. Mahunarke i jezgrasto voće su i odlični izvori proteina.
Voće sadrži antioksidanse, vitamine i minerale (gde spada i selen), koji su veoma važni za funkcionisanje ljudskog organizma. Voćke koje su najbogatije selenom su urme, banane, suvo grožđe, bobičasto voće, avokado, grejfrut, kivi, lubenice, grožđe i jagode.
Jezgrasto voće, badem, kikiriki, indijski orah, pistaći, pinjoli, lešnici i orasi su najbolji izvor selena. Oni su i značajan izvor gvožđa. Ove namirnice sadrže i solidne količine omega-3 masnih kiselina, koje su nam važne za zdravu kosu, kožu i nokte.
Brazilski orah, u veoma malim količinama nadoknađuje neophodnu dnevnu dozu selena u organizmu. Brazilski orasi su verovatno najbolji izvor selena – 100 grama brazilskog oraha sadrži čak 1.917 mcg selena. Sadrže oko 30% vlakana. Odličan su izvor magnezijuma, fosfora i bakra, ali ne preterujte, jer su takođe vrlo bogati i kalorijama.
Ukoliko se osetite loše i sumnjate na neki zdravstveni problem, nemojte sami određivati dozu selena radi lečenja, već se obratite izabranom lekaru ili farmaceutu, jer i previsoka doza selena može loše uticati na zdravlje.