IZAZIVA KRVARENJE IZ OČIJU! U Severnoj Makedoniji se pojavio VIRUS čija je stopa SMRTNOSTI 40 odsto, prerasta u EPIDEMIJU za tili čas, a vakcine NEMA
Svetska zdravstvena organizacija je u maju navela kao jednu od devet "prioritetnih bolesti"
Kada slušamo o tropskim bolestima, na pamet nam nikada ne pada Balkan, već smatramo da, iako se pojavi kod nas, "krivi" su turisti. Međutim, izleda da se sada situacija malo promenila, jer je jedna turiskinja umrla zarazivši se Krimsko-kongoanskom hemoragijskom groznicom u Severnoj Makedoniji.
Stručnjaci upozoravaju na moguću opasnost, jer groznica izaziva teške epidemije, a virus se prenosi na ljude bilo ubodom krpelja ili kontaktom sa krvlju ili tkivima zaraženih životinja.
"Ubeđeni smo da je preminula gladna i žedna": Neutešni roditelji Lele iz Čačka tvrde da im je ćerka UMRLA zbog NEBRIGE u kragujevačkoj bolnici
Čistite li PUPAK redovno? U njemu živi skoro 70 vrsta BAKTERIJA, ukoliko ne vodite računa može doći do OGROMNIH PROBLEMA, evo šta treba raditi
Krimsko-kongoanska hemoragijska groznica izaziva teške epidemije virusne hemoragične groznice i ima stopu smrtnosti do 40 odsto. Virus se prvenstveno prenosi na ljude preko krpelja i stoke, a do prenošenja sa čoveka na čoveka može da dođe usled bliskog kontakta sa krvlju, izlučevinama, organima ili drugim telesnim tečnostima zaraženih osoba.
Za ovaj virus ne postoji vakcina ni za ljude ni za životinje.
Sumnja se da je 27-godišnja strana državljanka "pokupila" krpelja 19. jula 2023. godine, dok je boravila u istočnom delu zemlje - Štipu.
Kako je saopšteno iz Instituta za javno zdravlje Republike Severne Makedonije, ona je hospitalizovana 23. jula nakon pojave znakova sličnih gripu. Međutim, brzo se ispostavilo da je stanje mnogo ozbiljnije da ona ima tipične simptome KKHG.
Za sada je otkriveno 67 kontakata žrtve, a strahuje se da virus nije prenešen na nekog od njih, bilo putem krvi, bilo telesnim tečnostima.
Kako se prenosi Krimsko-kongoanska hemoragijska groznica
Krimska-kongo hemoragična groznica široko je rasprostranjena bolest uzrokovana virusom krpelja (Nairovirus) iz porodice Bunyaviridae. Virus izaziva teške epidemije virusne hemoragijske groznice, sa stopom smrtnosti od 10 do 40 odsto i javlja se na području Afrike, na Balkanu, Bliskom istoku i u azijskim zemljama.
Virus se javlja najpre među divljim i domaćim životinja kao što su goveda, ovce i koze. Životinje se inficiraju ubodom zaraženih krpelja i virus ostaje u njihovom krvotoku oko nedelju dana nakon infekcije, omogućavajući da se ciklus krpelj-životinja-krpelj nastavi kada ugrize drugi krpelj.
Virus se prenosi na ljude bilo ubodom krpelja ili kontaktom sa krvlju ili tkivima zaraženih životinja tokom i neposredno nakon klanja. Većina slučajeva zaraženih su ljudi koji se bave stočarskom industrijom, kao što su poljoprivredni radnici, radnici u klanicama i veterinari.
Do prenošenja sa čoveka na čoveka može doći usled bliskog kontakta sa krvlju, izlučevinama, organima ili drugim telesnim tečnostima zaraženih osoba. Bolničke infekcije takođe mogu da se pojave usled nepravilne sterilizacije medicinske opreme, ponovne upotrebe igala i kontaminacije medicinskog materijala.
Simptomi
Dužina inkubacionog perioda zavisi od načina dobijanja virusa. Nakon infekcije ubodom krpelja, period inkubacije je obično jedan do 3 dana, a najviše 9 dana. Period inkubacije nakon kontakta sa inficiranom krvlju ili tkivima je obično 5 do 6 dana, sa dokumentovanim maksimumom od 13 dana.
Početak simptoma je iznenadan, sa groznicom, mijalgijom (bol u mišićima), vrtoglavicom, bolom u vratu i ukočenošću, bolom u leđima, glavoboljom, bolom u očima i fotofobijom (osetljivost na svetlost). U prvoj fazi se mogu javiti mučnina, povraćanje, dijareja, bol u stomaku i grlu, praćeni oštrim promenama raspoloženja i konfuzijom. Posle 2 do 4 dana, uznemirenost može da bude zamenjena pospanošću, depresijom i malaksalošću, a bol u stomaku može se lokalizovati u gornjem desnom kvadrantu, sa uočljivom hepatomegalijom (uvećanjem jetre).
Ostali klinički znaci su tahikardija (ubrzan rad srca), limfadenopatija (uvećani limfni čvorovi) i petehijalni osip (osip izazvan krvarenjem u kožu) na unutrašnjim površinama sluzokože, kao što su usta i grlo. Petehije mogu da ustupe mesto većim osipima zvanim ekhimoze i drugim hemoragijskim fenomenima. Teško bolesni pacijenti mogu da dožive brzo pogoršanje funkcije bubrega, iznenadnu insuficijenciju jetre ili plućnu insuficijenciju nakon petog dana bolesti, pa čak i pucanje kapilara i takozvano "krvarenje iz očiju".
Svetska zdravstvena organizacija je u maju navela KKHG kao jednu od devet "prioritetnih bolesti", koje predstavljaju najveću pretnju javnom zdravlju.