Marijina BEBA izazvala BEZBROJ PITANJA - Embriolog otkriva da li je SUROGACIJA DOZVOLJENA u Srbiji, PLAĆA li se SUROGAT MAJKAMA i da li je to ETIČKI OPRAVDANO
Marija Šerifović je dobila dete putem surogat majke, što je izazvalo mnoge nedoumice. Embriolog Tamara Živić, doktorant biomedicinskih nauka, daje nam odgovore na sva pitanja. Ona polazi od evolucije surogat majčinstva kroz istoriju, pruža uvid u različite pristupe neplodnosti u drevnim civilizacijama. Naglašava da su današnje tehnike asistirane reprodukcije, uključujući surogat majčinstvo, postale vitalne za parove suočene s neplodnošću. Doktorand Živić ističe etičke dileme koje prate ove tehnologije, s posebnim osvrtom na surogat majčinstvo. Prikazuje različite oblike surogat majčinstva, istražujući pravni okvir i rizike u različitim zemljama, uključujući Srbiju. Autorica istražuje motivaciju surogat majki, naglašavajući važnost podrške porodice tokom ovog procesa. U zaključku, dr Živić otvara dijalog o etičkim pitanjima povezanim s surogat majčinstvom, postavljajući naglasak na pažljivo razmatranje dobrobiti deteta, prava surogat majki i moralnih aspekata ovog kompleksnog procesa.
Mnoge je obradovala vest da je Marija Šerifović postala majka, te su se svi pitali kako je toliko dugo uspela da sakrije trudnoću. Međutim, ona je u intervjuu za "Blic" otkrila da je bebu na svet donela surogat majka, što je pokrenulo mnoga pitanja vezana za ovu tehniku začeća.
Mnogi se pitaju da li je to legalno kod nas, kakav je odnos između surogat majke i deteta i surogat majke i majke, te da li postoje neke pravne obaveze strana. Javlja se i problematika kada reći detetu, te se javljaju mnoga pravna i etička pitanja. Sva ova pitanja i mnoga druga, postavljen ai nepostavljena, rešava embriolog Tamara Živić, doktorand Doktorskih akademskih studija biomedicinskih nauka.
Marija Šerifović postala MAMA! Iako je želela da RODI, bebu je dobila putem SUROGATA - evo šta treba da znate o ovoj TEHNICI ZAČEĆA
Marija Šerifović progovorila o SVIM detaljim iz POROĐAJNE SALE - Ovako su izledali PRVI trenuci sa nakon što je beba došla na svet
Uvođenjem raznovrsnih tehnika asistirane reprodukcije, surogat majčinstvo postaje sveprisutna tema u savremenom društvu, a kod nas je postala posebno aktuelizovana majčinstvom Marije Šerifović. Kroz istoriju, ljudi su različitim metodama rešavali probleme neplodnosti, a surogat majčinstvo se pojavljuje kao jedan od načina suočavanja s tim izazovom. Tamara Živić, doktorand biomedicinskih nauka, istražuje ovu temu, analizirajući kako se surogat majčinstvo razvijalo kroz vekove i kako se danas suočavamo s etičkim pitanjima u vezi s ovim postupkom.
U radu posvećenom etičkim i bioločkim stanovištima surogat majčinstva Tamara Živić osvetljava istorijske primere koji podsećaju na današnje oblike surogat majčinstva. Navodi Plutarhovu priču o ženi imenom Stratonika koja je, svesna potrebe svog muža da ima legitimne potomke, ubedila muža da ima dete s drugom ženom koju je ona izabrala. Ovaj antikni primer sugeriše na to da su ljudi vekovima unazad tražili različite načine rešavanja problema neplodnosti.
Dr Živić takođe analizira pristupe neplodnosti u drevnim civilizacijama poput stare Grčke, starog Rima i drevnih Jevreja. U Rimu, muškarci s neplodnim ženama često bi imali decu s drugim ženama, dok su kod drevnih Jevreja koristili robinje za ovu svrhu. Istorijski kontekst pruža osnovu za shvatanje evolucije različitih praksi koje su prethodile savremenim tehnikama asistirane reprodukcije.
Prema dr Živić, surogat majčinstvo je postalo neophodno rešenje za mnoge parove suočene s neplodnošću. Navodi da oko 5. do 6. parova ima problema s neplodnošću, podsećajući na značajnu globalnu potrebu za alternativnim reproduktivnim opcijama. Ova statistika podstiče potrebu za pristupom specijalistima infertiliteta nakon određenog perioda pokušaja začeća.
- Neplodnost predstavlja ozbiljan globalni problem, gde svaki 5. do 6. par ima problem sa istim. Smatra se da nakon godinu dana pokušavanja, ako je partnerka mlađa od 35 godina ili nakon šest meseci ako je starija od 35 godina, ako izostaje željena trudnoća neophodno je javiti se specijalistima infertiliteta. Upravo iz činjenice da u 12 ciklusa, šansa da se javi željenja trudnoća je veća od 90 %, tako da tada više nema potrebe za čekanjem. Tehnike asistirane reprodukcije omogućile su parovima suočenim sa neplodnošću da se ostvare u ulozi roditelja. Stoga je iz persperktive ostvarivanja reproduktivne autonomije, metoda asistirane reprodukcije nesumnjivo opravdana, navodi doktorand biomedicinskih nauka.
Marija Šerifović je i sama otkrila da je pokušala da iznese trudnoću, ali da je imala problema, te se zato odlučila na ovaj vid oploženja.
- Velika želja da imam dete me je vodila kroz taj vrlo kompleksan i zahtevan proces. Iako sam u više navrata pokušavala sama da iznesem trudnoću, zbog poteškoća kroz koje sam prolazila, nisam to uspela. Tako da se surogat pokazao kao, zapravo, jedina opcija za mene, rekla je ona za "Blic" i dodala:
- Zaista ne želim javno da objašnjavam medicinske razloge za to, ali surogat materinstvo je konačno bio moj jedini izbor.
Živić naglašava da, s aspekta reproduktivne autonomije, ove metode imaju svoje opravdanje. Međutim, razvoj novih reproduktivnih tehnologija donosi sa sobom složene etičke dileme. Brza evolucija biomedicinskih nauka često se odvija brže od razvoja etike i prava koja bi trebala usmeravati njihovo delovanje.
Posebno se bavi surogat majčinstvom, koje opisuje kao postupak u kojem žena pristaje izneti trudnoću s namerom predaje deteta paru koji ga želi. Navodi dr Živić koje su zemlje legalizovale surogat majčinstvo, dok su druge zemlje zadržale stroge zabrane, uključujući i trenutni pravni okvir u Srbiji.
- Surogat majčinstvo se primenjuje u Velikoj Britaniji, Holandiji, Izraelu, Grčkoj, Skandinaviji, Ukrajini, Jermeniji, Gruziji, SAD-u, Australiji, Kanadi, Indiji i Makedoniji. Dok je strogo zabranjeno u Francuskoj, Italiji, Sloveniji,
Švajcarskoj, Španiji, Nemačkoj i Austriji. U našoj državi relevantni zakoni kojim se ne dozvoljava surogat majčinstvo su: Porodični zakon iz 2005. godine i Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji iz 2017. Trenutno je u izradi prednacrt Građanskog zakonika, kojim se predviđa sprovođenje u praksi surogat majčinstva, a koje se naziva rađanje za drugoga.
Pravni i emocionalni okvir
Ističe da pre potpisivanja ugovora o surogat majčinstvu, svi učesnici trebaju biti svesni rizika koje ovaj proces nosi. Pored fizičkih rizika, dr Živić ukazuje na potencijalne psihološke izazove koje surogat majke mogu doživeti tokom procesa i nakon predaje deteta.
- Pokušaji oplodnje i trudnoće mogu negativno uticati na privatne odnose surogat majke, trudnoća može imati negativne psihičke i fizičke posledice, kao i to da deca surogat majke mogu loše podneti izostanak bebe nakon majčine trudnoće. Upravo se ističe važnost poznavanja svih rizika, jer često se surogat majke odlučuju za ovaj korak iz krajne egzistencijalnih razloga, gde nisu svesne sve što ovaj postupak nosi sa sobom.
Prikazujući različite oblike surogat majčinstva, genetsku (parcijalnu) i gestacijsku (punu), Živić objašnjava da se u Srbiji trenutno razmatra uvođenje surogat majčinstva, ali samo u obliku gestacijske surogacije kako bi se smanjio rizik od emocionalnih problema.
- Postoje dva oblika surogacije: genetska ili parcijalna i puna ili gestacijska surogacija. Genetska surogacija je kada žena koja rađa dete takođe je i njegova genetička majka, odnosno ona je donor jajne ćelije, sa druge strane gestacijska surogacija je kada dete vodi poreklo od para koji želi dete, u pitanju su njihove reproduktivne ćelije i njihov potpuni genetički materijal. Smatra se da postoji šansa da se u Srbiji u budućnosti, sprovodi surogacija, ali samo onaj slučaj sa reproduktivnim materijalom para koji želi dete ili gestacijska surogacija, na taj način se
smanjuje šansa da žena koja iznosi trudnoću ne želi da preda dete, jer ona nije njegova genetička majka.
Zabranjeno je davati novac!
- Veliki problem vezan za surogat majčinstvo, je loša pravna regulacija u većini zemalja, gde ljudi upravo pronalaze 'rupe' u zakonu, i dovode do materijalnog momenta, koji nije dozvoljen. Surogat majki je zabranjeno da dobija novac od strane para koji želi dete, osim za bolničke troškove. Smatra se da jedini motiv surogat majke treba da bude pomoć neplodnom paru koji žele da se ostvare kao roditelji.
Postoji nekoliko vrsta surogacije
- U zavisnosti od toga kakva je veza između surogat majke i para koji želi dete, razlikujemo sledeće načine surogacije: porodična (srodnička), prijateljska i treći način kada ne postoji nikakav odnos između surogat majke i para koji želi dete.
Često se javljaju situacije u kojima sestre preuzimaju ulogu surogat majki za svoje rođake, uključujući i slučajeve kada sestra nosi dete za svog homoseksualnog brata i njegovog partnera. Pozitivne strane srodničke surogacije obuhvataju odsustvo komplikacija prilikom predaje deteta, nedostatak komercijalnog odnosa, ali istovremeno izazivaju potencijalnu konfuziju i poremećaj srodničkih odnosa ako osoba odbije biti surogat majka za drugu osobu.
Prijateljska surogacija deli slične pozitivne strane srodničke surogacije, ali nema osnovnu negativnu stranu povezanu s konfuzijom u srodničkim odnosima. S druge strane, situacije u kojima žena koja nosi trudnoću nema nikakvu povezanost s osobom koja želi dete eliminiraju konfuziju, ali uključuju komercijalni element, a negativna strana može biti različito shvatanje prihvatljivosti surogat majčinstva, što može dovesti do poremećaja odnosa između lica s prijateljskim odnosima.
Takođe, postoji mogućnost da žena koja iznosi trudnoću, nakon porođaja, odluči zadržati dete ili da ni jedna strana ne želi brinuti se o detetu, posebno ako dete ima neke nedostatke. Autorica ilustrira ove aspekte kroz konkretan slučaj mlade surogat majke koja je rodila blizance, pri čemu je naručiteljski par prihvatio zdravo dete, ali odbio dete s Daunovim sindromom. Sve ove situacije postavljaju etička i moralna pitanja o prihvatljivosti surogat majčinstva, uzimajući u obzir različite motive i potrebe parova koji se odlučuju na ovu vrstu roditeljstva.
Autorka rada je koristeći sutudiju "Surogacija, iskustvo surogat majki" otkrila da su motivi za ulazak u proces raznoliki, pri čemu najčešći uključuju pomoć neplodnim parovima, uživanje u trudnoći i porodu te lično ispunjenje. Novac je bio primarni motiv samo za jednu ispitanicu. Većina surogat majki održavala je dobre odnose s naručiteljskim parom, iako je došlo do konflikta u jednom slučaju.
Tokom trudnoće, većina surogat majki redovno se viđala s naručiteljskim parom, pri čemu su žene buduće majke bile više uključene od muževa. Nakon porođaja, trećina majki redovno je viđala dete, dok osam njih nije imalo kontakt. Utvrđeno je da su odnos između surogat majke i deteta te česte posete zavisili o tome jesu li se ranije poznavali.
Autorica takođe ukazuje na drugo istraživanje ("Surrogacy families 10 years on"), koje ispituje odnos između parova koji žele dete i surogat majki nakon porođaja, uključujući planiranje objašnjenja detetu o surrogat majci. Razlikuje se stabilnost kontakta ovisno o tipu surogacije i poznavanju surogat majke od strane para. Većina majki želi da dete sazna svoje poreklo, a odnos između deteta i surogat majke smatra se harmoničnim prema njihovom procenama u desetoj godini života.
Dijalog o etičkim pitanjima
U zaključku, dr Tamara Živić otvara dijalog o etičkim pitanjima koja su povezana s surogat majčinstvom. Nudi različite perspektive, ali istovremeno naglašava potrebu za pažljivim razmatranjem dobrobiti deteta, prava surogat majki i moralnih pitanja koja proizlaze iz ovog složenog procesa.
- Bitno je predočiti surogat majki sva njena prava, obaveze, novčane benefite ukoliko ih ima kao i sve potencijalne rizike koje trudnoća može da donese. Bitno je da država jasno ozakoni ovakav tip trudnoće, te da se zakonske regulative redovno revidiraju, unapređuju ili po potrebi menjaju, na obostranu dobrobit i surogat majke i budućih roditelja deteta. Moj lični stav je da ne treba zabraniti nešto, ako donosi neku dobrobit, ali treba definisati jasno u kojim situacijama se može koristiti. Prema mom mišljenju to bi bilo isključivo ako ni na koji drugi način nije moguće dobiti dete, a ne kao što je to moda na zapadu, zaključuje doktorad Biomedicinskih nauka, Tamara Živić.