Obožavao TERETANU, a sad jedva pokretan: Doktori nisu znali šta mu je, a onda otkrio STRAŠANU BOLEST - "Želim svoj stari život!"
Muškarac strahuje da će mu se stanje pogoršati, a i od najgoreg
Kit Havkes je nekada bio fanatik fitnesa. One je obožavao sportove, te je većinu mladosti proveo jureći po fudbalskom terenu i da trkajući na svom biciklu.
Ali sada se sve promenilo. Nekadašnju slobodu zamenio je foteljom u dnevnoj sobi. Sada provodi dane zarobljen unutra u stalnoj agoniji zahvaljujući iscrpljujućem stanju koje utiče na njegovu kičmu.
Da li nas LAŽU?! Nutricionistkinja otkriva ISTINU O JOGURTU - imali li u gustom SKROBA i ŠEĆERA i jeste li stvarno toliko ZDRAV
Posle POROĐAJA imala 18 KG VIŠKA: Sanja Kužet uspela za samo 6 MESECI da vrati devojačku liniju, evo koji je njen TAJNI RECEPT
Kit kaže da se oseća kao zatvorenik u sopstvenom domu i da se plaši da će na kraju trajno završiti u invalidskim kolicima, ili čak mrtav.
Ovaj 51-godišnjak iz Barnslija u Južnom Jorkširu priznao je: - Osećam kako mi život izmiče. Mogu da hodam samo pet minuta, a onda me obuzme bol i iscrpljenost. Samo želim priliku da ponovo budem dobar tata i muž. Želim nazad svoj život.
Keitovi simptomi su se pojavili iz vedra neba još 1996. godine, a manifestovali su se kao bolovi u leđima i nogama. Do tog trenutka, on je bio "zaista fit" i vodio je veoma aktivan način života.
- Vozio sam biciklističke trke, voleo sam da trčim i igram fudbal. Radio sam na otvorenom kao čuvar rezervata za Nacionalni fond. Bio sam veoma aktivan. Ali bol je postajao sve gori i gori.
Stanje mu se pogoršalo, i ubrzo je postalo "nepodnošljivo", zato je morao da se oprosti od nekadašnjeg načina života.
- Kada bih seo, bilo je kao da sedim na usijanoj ringli, dodao je on.
Kit kao jedan od glavnih problema sa kojima se sreo ističe i nesavesnost lekara. On se odmah javio svom doktoru, ali ga on nije shvatao ozbiljno, kako kaže, te nije dobijao odgovarajući tretman. Potom je nekoliko godina išao na fizioterapije za koje tvrdi da mu nisu pomogle.
- Izgubio sam svu svoju kondiciju, mišići su mi vrlo brzo atrofirali. Izgubio sam skoro 10 kg težine koju nikako nisam mogao da vratim. Nisam ni spavao, niti sam imao apetit.
- Znao sam da nešto ozbiljno nije u redu, ali jednostavno me niko nije slušao, ni čuo.
U očaju, Kit je 2016. godine privatno platio skeniranje, koje je pokazalo četiri ciste spojene na dnu njegove kičme. Najveća je imala čak 22 mm, ali njegov lekar iz NHS-a nije verovao da su one uzrok bola. Četiri godine kasnije, razvio je kičmenu krivinu i upućen je na još testova.
Ali dok je čekao da bude lečen, započeo je sopstveno istraživanje i otkrio da ima sve simptome Tarlovove ciste, koja pogađa pet odsto stanovništva Velike Britanije.
Obično su ciste bezopasne. Ali u vrlo retkim slučajevima mogu imati katastrofalne posledice. Ciste pritiskaju kičmenu moždinu i formiraju se u korenu nerava u donjem delu leđa. Ako se ne leče, mogu izazvati oštećenje kostiju i nervnog sistema, što dovodi do migrene, hroničnog umora, problema sa pamćenjem i hroničnih problema sa crevima i bešikom.
Kit kaže da mu kičmu erodiraju ciste, koje su neobično velike. Ako kičmena tečnost iscuri, to može biti fatalno.
- Pritisak koji ciste vrše na moju kičmenu moždinu izaziva teške migrene, hronični umor i probleme sa pamćenjem, rekao je on.
- Ne mogu da sedim ili stojim duže od pet minuta, a čak i kratka šetnja me iscrpljuje. To je takođe izazvalo hronične probleme sa crevima i bešikom.
'MOJA JEDINA ŠANSA'
Pošto nigde nije stigao u Velikoj Britaniji, Kit je organizovao konsultacije sa stručnjakom u SAD, koji je objasnio da je to kao da mu "nešto blokira kičmeni kanal.
Dr Frank Feigenbaum, neurohirurg iz Dalasa u Teksasu, obavio je hiljade operacija širom sveta i ponudio Kitu mesto na Kipru na jesen. Jedini problem je što košta 50.000 funti - a Kit to jednostavno ne može priuštiti.
Sada očajnički pokušava da prikupi novac za operaciju spasavanja života pre nego što bude prekasno.
- To mi je jedina šansa. Ne zna se dovoljno o ovim cistama u Velikoj Britaniji. Ja sam poštena osoba i nikada ne bih ni sanjao da tražim pomoć od ljudi, ali jednostavno ne znam šta drugo da radim. Uskoro ću biti u invalidskim kolicima ako nešto ne uradim. Moje stanje će postati trajno, a šteta nepovratna.
- Ne mogu da idem na odmor sa svojom decom. Ne mogu da ih gledam kako igraju fudbal. Moja žena je zaposlena i mora da radi sve po kući. Morao sam da odustanem od posla zbog bolesti, tako da nema šanse da sebi priuštim ovu operaciju.