INFLUENSERKA Mila iznenada PREMINULA jer joj SRCE STALO - SRČANI ZASTOJ nije što i SRČANI UDAR - "Svaki MINUT je KLJUČAN!"

Mila De Hesus, rođena u Brazilu, bila je izuzetno omiljena i inspirativna figura na društvenim mrežama, gde je stekla impresivan broj pratilaca. Njena iznenađujuća transformacija, tokom koje je izgubila značajan broj kilograma, postala je predmet divljenja i podrške njenih obožavalaca širom sveta.

Brojne fanove širom sveta šokirala je i rastužila vest da je ova mlada influenserka posvećena zdravom životu preminula u 35. godini života od srčanog zastoja. Kardiolozi opomenuti ovim primerom upozoravaju da se srčani zastoj za razliku od srčanog udara javlja bez ikakvih znakova upozorenja  i može da bude fatalan za nekoliko minuta. Zbog toga je važno hitno reagovati jer su šanse za preživljavanje veće uz hitnu pomoć.

Tokom njenog puta ka zdravijem načinu života, Mila De Hesus je svojom iskrenošću i autentičnošću privukla pažnju mnogih. Delila je svoje avanture u fitnesu, savete o ishrani i motivacione poruke koje su inspirisale ljude da vode zdraviji život. Njena hrabrost i otvorenost o sopstvenim izazovima u vezi sa gubitkom kilograma stvorile su povezanost sa zajednicom koja ju je podržavala.

Nažalost, nagla vest o njenoj preranoj smrti u 35. godini života potresla je mnoge. Srčani zastoj, kako je navedeno kao uzrok smrti, ostavio je obožavaoce u šoku, posebno jer je Mila De Hesus bila simbol vitalnosti i posvećenosti zdravom životu.

Vest o smrti je podeljena na njenom Instagram profilu.

 Sa velikom tugom objavljujemo da je ovog petka preminula naša voljena Mila De Hesus. U ovom trenutku bola, poštujte porodicu i prijatelje, izrazićemo poštovanje prema Mili koja će nam mnogo nedostajati - navodi se u objavi na Instagramu.

Mila je iza sebe ostavila supruga Džordža Kovzika sa kojim je stupila u brak pre četiri meseca i četvoro dece iz prethodnog braka.

Šta je srčani zastoj i po čemu se razlikuje od srčanog udara?

Srčani zastoj, poznat i kao zastoj srca, nastaje kada srce prestane normalno da kuca ili radi tako brzo da gubi sposobnost efikasnog pumpiranja krvi. Tokom ovog stanja, osoba obično gubi svest i ne reaguje. Srčani zastoj nastaje kada nepravilni i ubrzani električni impulsi preplavljuju normalne impulse koji obično regulišu otkucaje srca. U odsustvu normalnog rada srca, krv bogata kiseonikom ne može da se efikasno distribuira po telu.

Srčani zastoj i srčani udar nisu ista stanja, a razlikuju se po tome što:

• Srčani zastoj dešava se kada brzi, abnormalni impulsi nadjačaju prirodni ritam srca
• Srčani udar nastaje kada začepljena arterija poremeti dotok krvi u srce pa srčani udar i jeste  čest uzrok srčanog zastoja
• Zastoj srca dešava se kada srce prestaje da kuca, ali spas je i dalje moguć, jer uz hitan tretman, čovek može da preživi.

Iznenadni srčani zastoj dešava se kod ljudi sa i bez srčanih oboljenja, a srčani udar, ili neko drugo srčano stanje, može značajno da poveća rizik.

Koji su simptomi srčanog zastoja i šta ga izaziva?

Nesvestica može da bude znak da će se desiti srčani zastoj čiji su simptomi:

• Ubrzani rad srca (lupanje srca)
• Vrtoglavica
• Omaglica (svetleće zvezdice ili pomračenje pred očima).

Pre nego što se čovek onesvesti, možda će doživeti druge simptome srčanog zastoja, kao što su: 

• Bol u grudima
• Mučnina i povraćanje
• Kratak dah.

Nepravilni srčani ritmovi (aritmije) neposredni su uzrok srčanog zastoja. Abnormalni srčani ritmovi, koji uzrokuju srčani zastoj, mogu da budu:

• Ventrikularna fibrilacija
• Ventrikularna tahikardija (haotičniji ritam srca ilismrtonosni ritam).

Stanja i situacije koje mogu da dovedu do ovih abnormalnih srčanih ritmova osnovni su uzroci iznenadnog zastoja srca:

• kardiomiopatija
• lekovi za druga medicinska stanja, uključujući lekove protiv prehlade (kod nekih ljudi)
• srčani napad
• otkazivanje srca
• droge, poput kokaina
• nasledni srčani poremećaji, kao što je Brugada sindrom
• sindrom dugog KT intervala (LKTS)
• teška bolest ili povreda (trauma) sa velikim gubitkom krvi.

Zašto je vreme ključno kada se desi srčani zastoj?

U slučaju srčanog zastoja, brza i efikasna reakcija, posebno pružanje hitne medicinske pomoći, postaje od suštinskog značaja. Vreme igra ključnu ulogu, budući da srce tokom srčanog zastoja prestaje da pumpa krv, što rezultira nedostatkom snabdevanja krvi plućima i mozgu.

Odsustvo normalnog rada srca automatski znači prekid snabdevanja kiseonikom tkiva, čime se ugrožava vitalnost organa poput mozga, jetre, bubrega i srca. Kardiolozi ističu da srčani zastoj treba posmatrati kao opšti zastoj u radu celog tela, gde sva tkiva mogu patiti zbog nedostatka hranljivih sastojaka i kiseonika. Brza intervencija i pravilna nega u ovim situacijama mogu igrati ključnu ulogu u spašavanju života.