PTIČJI GRIP HARA EVROPOM, SRBIJI PRETI EPIDEMIJA? Opasna BOLEST se širi po regionu, a evo šta sa JAJIMA I MESOM koje jedemo
U Evropi vlada epidemija ptičjeg gripa
U Evropi je epidemija ptičjeg gripa, saopštio je Evropski centar za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti. Na zaraženim farmama ubijeno je 50 miliona živine. Kakav je put prenošenja virusa, koliki je rizik širenja na populaciju i kako da znamo da virus koji 1977. zarazio sto ljudi nije mutirao.
JELENA ĐOKOVIĆ U NIKAD KRAĆEM ŠORTSU: Pokazala VITKE NOGE i zapalila mreže u izazovnom stajlingu (FOTO)
ŽENA UMRLA POSLE OPERACIJE SMANJIVANJA GRUDI U BEOGRADU: Hematomi i INFEKCIJE su samo neki od rizika OVAKVIH zahvata, doktori upozoravaju na JEDNO
Ptičji grip je zarazna bolest koju uzrokuje virus influenca A. Ovaj virus je podložan mutacijama, pa zato postoji u velikom broju podtipova. Manji broj podtipova uzrokuje bolest kod ptica, navode stručnjaci. Virus se na čoveka uglavnom prenosi direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom. Pacijenti, kao i kod najčešćih oblika gripa, imaju visoku temperaturu, kašalj, bolove u mišićima.
Kako se ptičji grip najčešće prenosi?
Virus ptičjeg gripa se najčešće prenosi direktnim i indirektnim kontaktom sa sekretima i izlučevinama ptica. Uzročnik ptičijeg gripa preživljava u ptičijem izmetu tri meseca, u vodi četiri dana na 22 stepena, a više od 30 dana na 0 stepeni Celzijusa. Osetljiv je na temperature više od 56 stepeni Celzijusa, što znači da se, kako nam objašnjava dr Petrović uništava termičkom obradom. Drugim rečima, ne postoji mogućnost da se zarazimo ako pojedemo termički obrađeno meso.
Pre svega obolevaju oni ljudi koji rade na živinarskim farmama, osobe koje obrađuju meso u klanicama, oni koji su direktno u kontaktu sa zaraženim životinjama i gde nije dovoljno razvijena higijen.
"Mi smo imali prošle godine u Beogradu, odnosno u Zemunu na Dunavu su zabeležena dijagnostikovana oboljenja ptičjeg gripa kod labudova. Ovo za sada u Srbiji se odvija isključivo kod divljih ptica, nema zabeleženih pojava kod živine. Mislim da je ovo pitanje za veterinarsku upravu naše zemlje, ali reći ću vam da nemamo ovu bolest kod ljudi, iako se radi o virusu koji je zarazniji. Može se očekviati da će biti prenošenja, jer drugi tip se prenosi sa živine na ljude", objasnio je u "Jutru" na Prvoj prof. dr Branislav Tiodorović.
Jedna grupa ljudi treba naročito da bude na oprezu, istakao je dr Tiodorović.
"Prenošenje sa čoveka na čoveka nije zabeleženo, ali ne možemo da tvrdimo da neće doći do mutiranja. Poseduje tu sposobnost i vremenom se može steći ta mogućnost. Nije ništa zvanično zabeleženo, ali obolevaju pre svega oni koji rade na živinarskim farmama, oni koji su u kontaktu sa zaraženim pticama i živinom. To su ipak sporadični slučajevi, virus nema tu moć da se lako može prenositi sa ptica na ljude. Mislim da treba da budemo oprezni, naročito oni koji rade sa živinarskim proizvodima, svi oni koji su u kontaktu sa zagađenim predmetima od strane ptica i živine. Obično su blage kliničke slike, ali kada se prisetimo 2015. godine, imali smo teže slike. U Holandiji je veterinar koji je radio na farmi preminuo od ove bolesti. Veterinari su ti koji u prvom planu treba da budu oprezni", objasnio je dr Tiodorović.
"Što se tiče hrane koju jedete, dokazana je jedna stvar - sve što je termički obrađeno, sa temperaturom preko 100 stepeni, ne može da bude način prenošenja. Hrana je sigurna, bilo da se radi o mesu ili jajima", objasnio je profesor.