fbpx
Skip to main content
kika

BULING SE NAVODI KAO UZROK SAMOUBISTVA SRPSKE INFLUENSERKE: Evo šta to znači i kako roditelji i okolina mogu pomoći

Foto: Instagram printscreen/kikax3/shutterstock
Roditelji morate reagovati na vreme!

Poznata srpska influenserka Kristina Kika Đukić sinoć je preminula, a kako se navodi razlog da ova mlada devojka digne ruku na sebe bilo je loše psihičko stanje koje je trajalo mesecima, a koje je bilo uzrokovano nasiljem na društvenim mrežama takozvanim "bulingom".

TRAGEDIJA: Srpska influenserka Kristina Kika Đukić (21) pronađena mrtva

TRAGEDIJA: Srpska influenserka Kristina Kika Đukić (21) pronađena mrtva

ZVANIČNO SAOPŠTENJE: Na profilu KIKE koja se ubila, objavljena poslednja poruka sa detaljima SMRTI (FOTO)

ZVANIČNO SAOPŠTENJE: Na profilu KIKE koja se ubila, objavljena poslednja poruka sa detaljima SMRTI (FOTO)

POSLEDNJA OBJAVA PREMINULE JUTJUBERKE: Da li je OVA Kikina poruka ukazivala da će doći do samoubistva?

POSLEDNJA OBJAVA PREMINULE JUTJUBERKE: Da li je OVA Kikina poruka ukazivala da će doći do samoubistva?

Buling - vršnjačko nasilje

Fenomen vršnjačkog nasilja nije nov, ali je u novije vreme zahvaljujući novim tehnologijama dobio ne samo novu dimenziju, nego se i proširio u odnosu na nekadašnji opseg ovog pojma.

kika
Foto: Instagram printscreen/kikax3

U zapadnim zemljama je upravo zbog njegovih zabrinjavajućih razmera, kako u pogledu broja dece koja mu podležu tako i u pogledu težine povreda, zavredio i stručni termin "buling".

Nasilno ponašanje se ispoljava na mnogo različitih načina:

  1. Fizički - nanošenje fizičke povrede i bola (udaranje, guranje, čupanje, fizičko sputavanje), neželjeni dodiri, štipkanje;
  2. Verbalno - ruganje, ucenjivanje, zadirkivanje, ogovaranje, omalovažavanje, nazivanje pogrdnim imenima, ismevanje, pretnje, iznuđivanje novca;
  3. Socijalnom izolacijom (izopštavanje iz društva) - negativno procenjivanje, ignorisanje, namerno isključivanje iz kruga prijatelja, uvredljive grimase i gestikulacija.

Posledice vršnjačkog nasilja mogu biti vrlo ozbiljne po psihofizičko zdravlje i socijalnu ravnotežu deteta, a zavise od mnogih okolnosti: osećanja sigurnosti, načina, uzrasta, zrelosti, vrste i dužine trajanja nasilja, i tako dalje.

buling, nasilje
Foto: Profimedia

Neposredne posledice preživljenog nasilja mogu biti:

  • Povučenost i usamljenost, izbegavanje društva (dete je uglavnom samo u toku školskih odmora, ne uključuje u zajedničke ili sportske aktivnosti);
  • Razdražljivost, napetost i sklonost reagovanja plačem;
  • Nisko samopoštovanje i samopouzdanje;
  • Nepoverenje u druge ljude;
  • Poremećaj pažnje;
  • Pad uspeha u školi;
  • Gubitak motivacije za odlazak u školu (neće ili nerado ide ili je "bolesno" kada treba da ide i žali na tegobe za koje lekari ne mogu da nađu organski osnov);
  • Izbegavanje uobičajenog puta do škole ili traži od roditelja da ga vode;
  • Slabljenje apetita i problemi sa snom;
  • Nesigurnost u školi (traži društvo i blizinu nastavnika);
  • Depresivne tendencije (ponekad preti pa čak i pokušava samoubistvo).

Deca mogu imati i trajnije posledice u vidu poremećaja sna, noćnog mokrenja, nekontrolisane stolice, telesnih tegoba iako su fizički zdrava (glavobolje, bolovi u stomaku, teškoće disanja). Napadači uče da koriste agresiju kao način da se dokopaju onoga što žele i pod većim su rizikom da se odaju kriminalnom ponašanju u odraslom dobu. I jedni i drugi imaju poteškoća u prilagođavanju široj društvenoj zajednici.

Odnos između roditelja i dece ima ogroman značaj za sticanje osnovnog poverenja, samopoštovanja i stvaranja pozitivne slike o sebi. Preterana strogost, kao i preterana zaštita dece od strane roditelja (staratelja), onemogućava razvijanje zrelih oblika ponašanja dece u odnosu na uzrast i njihovo oslanjanje na sopstvene snage.

Uspostavljanje jasnih granica, uz saosećanje, omogućava deci da razviju toleranciju na osujećenje svojih potreba i steknu potrebno samopoštovanje i samopouzdanje koje im sluzi da nađu načine da se zaštite. Uzajamno poverenje je jedini put kojim odrasli mogu da imaju uvid u svet svog deteta, odnosno ako je to potrebno da pomognu i pruže podršku.

vršnjačko nasilje
Foto: Shutterstock

Neophodni su jasni mehanizmi borbe protiv nasilja na nivou škole, pa ako treba i na nivou šire zajednice. U svetu i kod nas postoje već standardizovani modeli borbe protiv vršnjačkog nasilja, a možete se informisati da li je škola koju pohađa vaše dete usvojila jedan od tih modela.

Kao roditelj/staratelj imate pravo da znate na koji način se škola bori protiv vršnjačkog nasilja. Ukoliko vam se čini da ne postoje definisane mere prevencije i zaštite, sa ostalim roditeljima možete se izboriti za ono što je osnovno pravo svakog deteta.

Vršnjačko nasilje nije problem pojedinačnog učenika i njegove porodice, već u prvom redu cele škole, koja za sve učenike treba da bude mesto na kome će se osećati ne samo sigurno, već i zadovoljno i spremno za usvajanje novih znanja.

Ukoliko vi ili neko koga poznajete trpi bilo koji vid nasilja na Nacionalnoj platformi "Čuvam te" možete se informisati i edukovati na koji način da prepoznate, postupite i sprečite bilo koji vid nasilja, kao i kome da se obratite u tom slučaju

SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu

Broj 011/7777-000 je SOS telefon koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva - lekari Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević". Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja.

 

Vremenska prognoza
Pretežno oblačno
0 Beograd