Ministarstvo trgovine: 70.000 ljudi nema pijaću vodu, nećemo da ograničimo cene flaširane vode
Da li u Srbiji svi građani imaju ljudsko pravo na pijaću vodu?
Prema rečima Ministarstva trgovine 70.000 ljudi u Srbiji nema pristup pijaćoj vodi, a na naše pitanje da li bi Srbija mogla da ograniči cene flaširane vode kako bi ona bila dostpuna svim građanima, odgovaraju da "ne vide potrebu za intervencijom".
- Građani Republike Srbije, u 99 odsto opština i gradova imaju dostupnu pijaću vodu na česmama. Flaširana voda je proizvod čija se cena formira slobodno na tržištu u skladu sa ponudom i tražnjom. Sve i kada bismo pretpostavili da je nabavna cena ista za sve krajnje prodavce (maloprodaja, ugostiteljstvo, kiosk, bioskop i sl.) troškovi poslovanja ovih prodavaca nisu identični, a oni svakako utiču na formiranje cene. Na tržištu Republike Srbije postoji više desetina proizvođača flaširane vode i do sada nismo imali problema sa snabdevenošću, te samim tim ne vidimo potrebu za intervencijom - kažu iz Ministarstva trgovine.
DA LI MISLITE DA JE OVO NORMALNO?! Cena flašice vode i do 200 dinara, Ministarstvo trgovine "ne vidi potrebu za intervencijom"
"KADA SAM POGLEDAO CENOVNIK, ZAPANJIO SAM SE..." Beograđanin šokiran cenom vode na glavnoj autobuskoj stanici, ako želite da se osvežite pred put PLATIĆETE PAPRENO
DA LI FLAŠIRANA VODA U SRBIJI MOŽE BITI JEFTINIJA? Proizvođači nekonkurentni na tržištu EU, da li nam primer Grčke može pomoći?
Na osnovu odgovora, postavlja se i pitanje šta je sa tim jednim odstom domaćinstava koji nemaju pijaću vodu iz česme? Da li je Ministarstvo trgovine spremno da ugrozi zdravlje ovih ljudi?
Iako jedan procenat možda za Ministarstvo deluje malo, po poslednjem popisu u Srbiji živi 6.834.000 građana, što znači da 68.000 ljudi nema dostupnu pijaću vodu sa česmi. To je veličina jednog malo većeg grada u Srbiji. Da li je Ministarstvo trgovine spremno da ostavi na cedilu čitav jedan grad?
Nenormalne cene pijaće vode
Ako putujete auto-putem od Beograda do Niša teško da ćete naći česmu, pa ako ste žedni bićete primorani da na pumpama za flašicu vode od pola litra izdvojite i do 150 dinara. Da uzmemo u obzir i da ste vodu poneli od kuće, zbog toplote bi se ubrzo zagrejala i teško da bi mogla da vas osveži i spreči toplotni udar. Na glavnoj autobuskoj stanici u Beogradu litar košta neverovatnih 700 (pola litra 350), na Adi i do 200, a na turističkim mestima poput Zlatibora i Kopaonika cena pola litra se kreće i do 350 dinara.
Prema savetima lekara, prosečna odrasla osoba koja živi u umerenoj klimi trebalo bi da unese oko 3,7 litara tečnosti ukoliko se radi o muškarcima (što je oko 15 čaša dnevno) i 2,7 litra tečnosti ukoliko se radi o ženama (što je oko 11 čaša). Međutim, kako spoljašnja temperatura raste, tako treba povećavati i unos tečnosti. Dakle, ako preporučene doze vode pomnožite sa cenom flaše, velika je šansa da ćete ostati žedni.
Iako su u svom odgovoru ograničenje cene pijaće vode predstavili kao nemoguću misiju, ovake stvari su sasvim realne u slobodnim tržišnim ekonomijama kojima je stalo do života svojih sugrađana.
Svetao primer ovakve prakse nalazimo već u omiljenom srpskom letovalištu. Grčka Vlada je još 2013. godine uvela ograničenje cena proizvoda koji se prodaju na uređenim plažama, a u fokusu je bila baš flaširana voda. Tako su ograničene cene bile 35 evro centi za flašu vode od 500 ml i 50 centi za flašu vode od 750 ml. Ovaj cenovnik se revidira svake godine, a nadzor vrše inspekcijske službe.
Danas, ograničenja cene ne važe samo na uređenim plažama, već obuhvataju i druga mesta. Pa Grci, za razliku od Srba, flaširanu vodu plaćaju isto i u restoranima i barovima na aerodromima, brodovima, stadionima, arheološkim nalazištima, bioskopima, pozorištima itd.
Kazne za one koji prekrše ova ograničenja su veoma stroge. Za nepostojanje cenovnika kazna je 1.000 evra, 500 evra je kazna za one koji prodaju navedenu robu po višim cenama i 500 evra ako kupcima ne ponude određena pića i grickalice. U slučaju ponovnog kršenja propisa, kazne će biti udvostručene.
Na ovaj način Grčka, ne samo da pomaže ljudima koji imaju problem sa cenom vode, već i širi svest o značaju pravične distribucije vode što je ključno kako bismo osigurali dostojanstvenu budućnost za sve ljude i čitavo čovečanstvo.
A niko, čak i Evropska Unija koja je poznata po insistiranju na slobodnom tržištu i nemešanju država u formiranje cena, nikada nije prigovorila svojoj južnoj članici.
Evropska Unija je, takođe, usvojila pravila za zajedničko upravljanja vodama. Organizacija Ujedinjenih Nacija je pravo na vodu prepoznala kao osnovno ljudsko pravo. Još su na konferenciji 1977. godine istakli da "svi ljudi bez obzira na društvene i ekonomske okolnosti u kojima žive moraju da imaju pravo na pristup vodi za piće koja kvantitativno i kvalitativno mora da zadovolji njihove osnovne potrebe".
Srbija je ravnopravna članica Ujedinjenih nacija i kako takva u obavezi da implementira i primenjuje pravila ove organizacije.
Da li u Srbiji svi građani imaju ljudsko pravo na pijaću vodu? Osim onih jedan posto koji po rečima samog Ministarstva trgovine nemaju dostupnu pijaću vodu na česmama, postoje i ljudi koji sebi ne mogu da priušte nenormalne cene flaširane vode, a zašto je to važno nije na odmet da podsetimo pomenuto ministarstvo:
Voda je osnovna komponenta svakog živog bića. Bez vode biljke ne bi mogle da rastu, životinje ne bi preživele, a opstanak ljudi ne bi bio moguć.
Voda je od ključne važnosti za naše telo. 70% ljudskog tela čini voda, dok čak 75% našeg mozga čini voda. Bez vode ne bi bilo ni našeg pamćenja. Samo 90 minuta uobičajenog znojenja smanjuje mozak kao jedna godina starenja, dok samo jedna čaša vode vraća mozak u uobičajeno stanje. Čovek može preživeti samo nekoliko dana bez vode pre nego što se suoči sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Redovno unošenje vode je ključno za pravilno funkcionisanje organizma i održavanje zdravlja.