Министарство трговине: 70.000 људи нема пијаћу воду, нећемо да ограничимо цене флаширане воде
Да ли у Србији сви грађани имају људско право на пијаћу воду?
Према речима Министарства трговине 70.000 људи у Србији нема приступ пијаћој води, а на наше питање да ли би Србија могла да ограничи цене флаширане воде како би она била достпуна свим грађанима, одговарају да "не виде потребу за интервенцијом".
- Грађани Републике Србије, у 99 одсто општина и градова имају доступну пијаћу воду на чесмама. Флаширана вода је производ чија се цена формира слободно на тржишту у складу са понудом и тражњом. Све и када бисмо претпоставили да је набавна цена иста за све крајње продавце (малопродаја, угоститељство, киоск, биоскоп и сл.) трошкови пословања ових продаваца нису идентични, а они свакако утичу на формирање цене. На тржишту Републике Србије постоји више десетина произвођача флаширане воде и до сада нисмо имали проблема са снабдевеношћу, те самим тим не видимо потребу за интервенцијом - кажу из Министарства трговине.
ДА ЛИ МИСЛИТЕ ДА ЈЕ ОВО НОРМАЛНО?! Цена флашице воде и до 200 динара, Министарство трговине "не види потребу за интервенцијом"
"КАДА САМ ПОГЛЕДАО ЦЕНОВНИК, ЗАПАЊИО САМ СЕ..." Београђанин шокиран ценом воде на главној аутобуској станици, ако желите да се освежите пред пут ПЛАТИЋЕТЕ ПАПРЕНО
ДА ЛИ ФЛАШИРАНА ВОДА У СРБИЈИ МОЖЕ БИТИ ЈЕФТИНИЈА? Произвођачи неконкурентни на тржишту ЕУ, да ли нам пример Грчке може помоћи?
На основу одговора, поставља се и питање шта је са тим једним одстом домаћинстава који немају пијаћу воду из чесме? Да ли је Министарство трговине спремно да угрози здравље ових људи?
Иако један проценат можда за Министарство делује мало, по последњем попису у Србији живи 6.834.000 грађана, што значи да 68.000 људи нема доступну пијаћу воду са чесми. То је величина једног мало већег града у Србији. Да ли је Министарство трговине спремно да остави на цедилу читав један град?
Ненормалне цене пијаће воде
Ако путујете ауто-путем од Београда до Ниша тешко да ћете наћи чесму, па ако сте жедни бићете приморани да на пумпама за флашицу воде од пола литра издвојите и до 150 динара. Да узмемо у обзир и да сте воду понели од куће, због топлоте би се убрзо загрејала и тешко да би могла да вас освежи и спречи топлотни удар. На главној аутобуској станици у Београду литар кошта невероватних 700 (пола литра 350), на Ади и до 200, а на туристичким местима попут Златибора и Копаоника цена пола литра се креће и до 350 динара.
Према саветима лекара, просечна одрасла особа која живи у умереној клими требало би да унесе око 3,7 литара течности уколико се ради о мушкарцима (што је око 15 чаша дневно) и 2,7 литра течности уколико се ради о женама (што је око 11 чаша). Међутим, како спољашња температура расте, тако треба повећавати и унос течности. Дакле, ако препоручене дозе воде помножите са ценом флаше, велика је шанса да ћете остати жедни.
Иако су у свом одговору ограничење цене пијаће воде представили као немогућу мисију, оваке ствари су сасвим реалне у слободним тржишним економијама којима је стало до живота својих суграђана.
Светао пример овакве праксе налазимо већ у омиљеном српском летовалишту. Грчка Влада је још 2013. године увела ограничење цена производа који се продају на уређеним плажама, а у фокусу је била баш флаширана вода. Тако су ограничене цене биле 35 евро центи за флашу воде од 500 мл и 50 центи за флашу воде од 750 мл. Овај ценовник се ревидира сваке године, а надзор врше инспекцијске службе.
Данас, ограничења цене не важе само на уређеним плажама, већ обухватају и друга места. Па Грци, за разлику од Срба, флаширану воду плаћају исто и у ресторанима и баровима на аеродромима, бродовима, стадионима, археолошким налазиштима, биоскопима, позориштима итд.
Казне за оне који прекрше ова ограничења су веома строге. За непостојање ценовника казна је 1.000 евра, 500 евра је казна за оне који продају наведену робу по вишим ценама и 500 евра ако купцима не понуде одређена пића и грицкалице. У случају поновног кршења прописа, казне ће бити удвостручене.
На овај начин Грчка, не само да помаже људима који имају проблем са ценом воде, већ и шири свест о значају правичне дистрибуције воде што је кључно како бисмо осигурали достојанствену будућност за све људе и читаво човечанство.
А нико, чак и Европска Унија која је позната по инсистирању на слободном тржишту и немешању држава у формирање цена, никада није приговорила својој јужној чланици.
Европска Унија је, такође, усвојила правила за заједничко управљања водама. Организација Уједињених Нација је право на воду препознала као основно људско право. Још су на конференцији 1977. године истакли да "сви људи без обзира на друштвене и економске околности у којима живе морају да имају право на приступ води за пиће која квантитативно и квалитативно мора да задовољи њихове основне потребе".
Србија је равноправна чланица Уједињених нација и како таква у обавези да имплементира и примењује правила ове организације.
Да ли у Србији сви грађани имају људско право на пијаћу воду? Осим оних један посто који по речима самог Министарства трговине немају доступну пијаћу воду на чесмама, постоје и људи који себи не могу да приуште ненормалне цене флаширане воде, а зашто је то важно није на одмет да подсетимо поменуто министарство:
Вода је основна компонента сваког живог бића. Без воде биљке не би могле да расту, животиње не би преживеле, а опстанак људи не би био могућ.
Вода је од кључне важности за наше тело. 70% људског тела чини вода, док чак 75% нашег мозга чини вода. Без воде не би било ни нашег памћења. Само 90 минута уобичајеног знојења смањује мозак као једна година старења, док само једна чаша воде враћа мозак у уобичајено стање. Човек може преживети само неколико дана без воде пре него што се суочи са озбиљним здравственим проблемима. Редовно уношење воде је кључно за правилно функционисање организма и одржавање здравља.