"DA SE NE ZABORAVI, DA SE PAMTI": Bomba mi je na današnji dan ubila majku, oca i sestru

Nato bombe su u 21:35 sati pale u sam centar Aleksinca i ubile 11, a ranile 50 građana. Predstavnici NATO u Briselu posle su rekli da je ovaj zločin bio „tehnička greška“, tvrdeći da je meta bila kasarna nadomak grada.

Doktor sa vojskom

„Naša kuća bila je velika i čvrsta“, priča za Kurir dr Bratislav Gaja Miladinović, transfuziolog u aleksinačkoj bolnici koji je te noći izgubio oca, majku i sestru.

„Oni su se, kao i moja žena s dvoje dece, ćerkom od 15 godina i sinom od 11 godina, sklonili u podrum. Zidovi podruma su izdržali, a oni su stradali od stakla. Sestra je imala samo dva reza na vratu..“, sa tugom se seća dr Miladinović, čija se porodična kuća nalazila u Ulici Vuka Karadžića 27.

Otac mu se zvao Dragomir (67), majka Ljubiva (63), a sestra Snežana (40) Miladinović. Dr Miladinović se u vreme bombardovanja Aleksinca nalazio sa svojom vojnom jedinicom u Predejanu, na ulasku u Grdeličku klisuru, devedeset kilometara dalje. Tamo su mu javili da mu je kuća pogođena i da „u srušenoj kući ima šestoro mrtvih“.

I danas, šesnaest godina kasnije, doktoru zadrhti glas, a pogled zamagle suze kada priča o tim trenucima. U ondašnjim, ratnim uslovima bilo mu je potrebno nekoliko sati da od Predejana dođe do Niša i tek tu je, u komandi, pre nego što je došao na zgarište saznao da su mu otac, majka i sestra mrtvi, a žena i deca povređeni.

Nove zgrade

„Spasioci su uspeli preživele da izvuku iz ruševina tek posle četiri sata. Oni su sada odrasli, ćerka je i sama doktor, sin grafički dizajner i nikakve psihičke traume nemaju, ali mi o tim danima u kući ne govorimo“, priča dr Miladinović.

Obnova Srbije posle NATO agresije počela je baš u Aleksincu. U Ulici Vuka Karadžića podignuto je šest novih zgrada i tragova krvavih događaja, osim u sećanju ljudi, nema.

„Ne ponovilo se“, izgovara staru narodnu basmu kojom se tera zlo dr Bratislav Miladinović i dodaje: „Ali da se ne zaboravi, da se pamti...“

Ljudi unezvereni

Samo nekoliko minuta po bombardovanju na mesto nesreće dojurio je jedan od najpoznatijih srpskih fotografa Hadži Miodrag Miladinović. Redakcija lokalne televizije, čiji je vlasnik tada bio, nalazila se na dva minuta odatle.

„Podigao se oblak prašine, usitnjenog maltera i gara, a ljudi su bili unezvereni. Nije se znalo kolika je nesreća, gde su sve bombe pale, šta je sve srušeno, ni koliko ima stradalih“, seća se on.

Mića, kako Miladinovića zovu, ni danas ne izlazi iz kuće bez foto-aparata, a sve vreme NATO agresije neumorno je snimao posledice bombardovanja.

„Prvih dana sam išao sam, a posle su vlasti shvatile od kolike su važnosti svedočanstva o razaranjima, pa su me i sami zvali i propuštali. Jednom tako, kažu, vojska oborila avion, seljaci jure pilota, idi tamo. Kad tamo, ništa! Kakav avion, kakav pilot, pala neka velika bomba“, priča Miladinović.

Po završetku bombardovanja albumi s Hađži Miodragovim fotografijama otišli su u svet, kao svedočanstvo o danima bezumlja.