Deset najbitnijih vojski u svetu - deo II

Suštinski gledano, već sa šestim mestom i Francuskom, listu su počele da čine zemlje koje imaju moć da utiču na dešavanja izvan svog regiona. Dakako, eventualni sukob Kine i Japana verovatno bi zapalio mnogo šire polje od istočnoazijskog, ali u aktuelnom času, to, na sreću, nije slučaj.

Prva petorka sačinjena je od četiri kolosa i jednog koji to naoko nije, ali se iznova i iznova pokazuje da sud na osnovu gabarita ume da zavara. Sadašnjost i budućnost svetske politike pripada ovim državama i upravo od njihovih pogleda na međunarodne odnose zavisiće i svetski mir, te sudbine milijardi ljudi, ne samo njihovih stanovnika, već i "malih" (možda je bolje reći, manjih) država.

Nikada jedna država nije držala pod svojom kontrolom veći deo planete od Velike Britanije. Međutim, teritorijalni gabarit je prošlost, a realnost je da je uprkos mnogostrukoj prostornoj deklinaciji, Britanija i dalje jedan od centara iz kojih se upravlja krucijalnim svetskim zbivanjima.

 

Velika Britanija je učestvovala u svim važnim svetskim sukobima u poslednjim stolećima. Od Sedmogodišnjeg rata (1756-1763), preko Američkog rata za nezavisnost (1775-1783), Napoleonskih ratova (1803-1815), Opijumskih ratova sa Kinom, Krimskog rata, Burskih ratova, te dva svetska, Britanija je neizbežan učesnik i ne samo to, već i jedan od glavnih aktera.

Pre dekolonizacije Britanija je držala 22,4% svetskog kopna, a posle nje čak 136 puta manje. Vojna sila je redukovana brojem, ali je unapređena kvalitetom, koji se samo usavršavao od vremena Drugog svetskog rata u kome je godinu dana Ostrvo samo odolevalo nacistićkoj Nemačkoj.

Foklandski rat pokazao je kvalitet britanskih oružanih snaga koje su u kratkom roku prevalile 12.700 km i porazile brojno nadmoćnije Argentince. Pored čuvene brigade etničkih Nepalaca, gurki, specijalne jedinice (pogotovo SAS) daju ubojitost britanskoj vojnoj sili u svakom od skorijih sukoba u kome su učestvovali, uglavnom kao saveznici Sjedinjenim Državama.

Pridodamo li tome razgranatu i veoma moćnu obaveštajnu mrežu, Velika Britanija je definitivno jedna od zemalja koja će i dalje igrati relevantnu ulogu u svetkoj politici, ali i u vojno-bezbedonosnom segmentu.

Država potkontinet koja će, po prognozama, do sredine veka imati najviše stanovnika na svetu već sada je deseta ekonomija na planeti. Industrija, naftni i hemijski proizvodi, draguljarstvo, zajedno sa jednim od najvećih svetskih IT sektora omogućavaju Indiji izvanredne prihode od kojih sve veći deo odlazi u rejon odbrane.

 

Indija je sa 1,2 milijarde ljudi "samo" 150 miliona "kraća" od Kine, od koje ima populaciju mlađu 10 godina. Nacija u porastu suočena je sa brojnim problemima od kojih su najakutniji etničke i verske podele unutar državnih granica koje neretko prerastu u nasilje masovnih razmera, te turbulentna istorija odnosa sa susedima.

Indija je vodila ratove kako sa severnim susedom, Kinom, sa kojom se i dalje spori oko granica, tako i sa zapadnim komšijom Pakistanom, sa kojim se trve oko Kašmira. Teskobni odnosi sa Pakistanom nose dodatnu opasnost jer obe zemlje poseduju atomsko oružje, te bi jedan nervozan kažiprst mogao da pokrene nedaću kataklizmičnih razmera. Konačno, istočno od Indije je Bangladeš, zemlja čije ljudstvo raste neverovatnom brzinom i čije bi stanovništvo na ovaj ili onaj način moglo da potraži mesto u Indiji.

Vreme kada je Indija prihvatala nominalno vođstvo SFR Jugoslavije u Pokretu nesvrstanih, te neretko bila neutralna apropo svetskih zbivanja je prošlost i Indija sve više ište mesto među velikim svetskim igračima. Vojna komponenta u celoj priči igra sve važniju ulogu, pa je Indija samo prošle godine uvećala izdvajanja za odbranu za čak 10 odsto (Indija je, pride, najveći svetski uvoznik oružja). Pored avijacijske i opreme za kopnene snage, Indija je od Rusije kupila i nosač aviona što ukazuje na nameru da se igra aktivnija uloga u pojasu Indijskog okeana, a što dugoročno može da zategne odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Prva po broju stanovnika, druga po ekonomskoj silini, Kina ne samo što je nacija sa najdužom istorijom postojanja u kontinuitetu, već je i zemlja koja je na putu da konačno stupi na svetsku scenu kao aktivan vojno-politički igrač, nasuprot dosadašnjoj tradiciji izolacionizma.

 

Kina je prestigla Japan i samo su SAD ispred na listi ekonomski najmoćnijih zemalja sveta. Posle viševekovne slabosti u odnosima sa Velikom Britanijom (Opijumski ratovi) i ostalim evropskim zemljama (Politika otvorenih vrata 1899.), poniženja od Japana, građanskog rata i decenija nasilnog ustoličenja komunizma-maoizma, Kina je konačno stekla moć koja je preduslov za razvoj velike vojne sile.

Decenije jačanja oružane moći putem uvoza (najviše iz SSSR, odnosno Rusije) polako, ali sigurno smenjuje samostalna proizvodnja ubojnih sredstava što je važan pokazatelj snage ove zemlje. Uz SAD i Rusiju, Kina je jedina zemlja koja proizvodi "nevidljive" avione, a velike napore pokazuje i na polju tvorenja nosača aviona (zasad nema velikog uspeha) i podmornica.

Ulaganja u odbrambeni sektor nisu samo posledica čistog ponosa, već motiv daju i realni faktori. Naime, Kinu more bezbedonosni rizici i tenzije na više frontova. U zapadnoj oblasti Sinkjangu problem je etničko-versko pitanje muslimanskih turkomanskih Ujgura, na jugu-jugoistoku je Tibet koji dalaj-lame decenijama pokušavaju da internacionalizuju, na jugu je Vijetnam sa se Kina prepire oko ostrvlja u Tonkinškom zalivu i Južno-kineskom moru. Na istoku je "odbegli" Tajvan i Japan sa kojim se najmnogoljudnija zemlja sveta raspravlja oko prava na Diaoju/Senkaku ostvra, kako iz čisto teritorijalnih ambicija, tako i zbog nafte i gasa koji se nalaze na dnu mora. Konfiklt oko ovog arhipelaga ima potencijal da u budućnosti prerast u oružani sukob nepredvidivih razmera.

Najveća zemlja sveta i dalje jezdi na talasu vojne sile koju je izgradio Sovjetski Savez, a koji kod svakog potencijalnog protivnika izaziva oprez i poštovanje.

 

Rusija se prilično oporavila od raspada Sovjetskog Saveza i sveopšte krize u poslednjem desetleću XX veka. Ekonomski oporavak zahvaljujući prodaji sirovina omogućio je popunu budžeta, a sa njim i ulaganje u vojni sektor koji je suština zastrašivanja protivnika od eventualne agresije, refleksa koji u Rusiji imaju još od Mongolske najezde.

Rusija je osma ekonomija sveta, a treća po ulaganju u budžet za odbranu. Zemlja je prva po količini atomskog naoružanja, što je samo po sebi dovoljan argument svakom takmacu da "šali mesta nema", ali to nije dovoljno za "miran san". Neuvežbanost ruske vojske je osetna i pokazala se u kratkom ratu sa Gruzijom u kome je detektovan problem koordinacije delovanja trupa, te preveliko oslanjanje na kopnenu komponentu. Upravo iz tih razloga ruski predsednik Putin naređuje sve češće manevre velikih razmera, kako bi se povećala reaktivnost i usklađenost delovanja. 

Drugi problem je nedostatak savremene opreme u svim rodovima vojske, pri čemu su problematična kopnena vojska (nedovoljno profesionalnih vojnika i specijalnih snaga za tako veliku zemlju), ali i sistemi PVO (nepotpuna pokrivenost teritorije). Konačno, ratno vazduhoplovstvo je u gotovo trostrukom zaostatku za SAD po broju letelica (Rusija ima manje od 800 lovaca, a SAD preko 3.300), ali i po kvalitetu istih, što je posledica pobede u Drugom svetskom ratu. Rusija naime i dalje nade polaže u tenkove (preko 15.000), iako je već od nacističkog otvaranja rata 1939. avijacija krucijalan rod.

Ubedljivi lider na polju kvantiteta i kvaliteta, američka vojska je definitivno sila koja će minimum do sredine veka držati preimućstvo u odnosu na ostale "kolege" na planeti. Neumoljivi na polju inovativnosti, proizvođači oružja sa druge strane bare u kontinuitetu održavaju vojsku SAD korak ispred ostalih.

 

Na polju proračunatosti, SAD stoje ubedljivo prve. Panamski kanal nije prevashodno prokopan da bi skratio put trgovačkom brodovlju, već da bi Americi bila dovoljna jedna velika armada umesto dve, atlantske i tihookeanske. Međutim, posle dva svetska rata SAD su izašle kao neprikosnoveni lider sveta, ekonomski, politički i vojno što je izazvalo rast u broju, ali i prisustvu na "svim meridijanima i uporednicima".

Nosači aviona omogućuju SAD prisustvo na praktično svakom delu globusa, a time i efektivno sprovođenje strateških interesa i to je polje gde nijedna druga zemlja nema niti tehničke, niti finansijske resurse. Drugi tipovi brodova su isto tako segment u kome SAD prevladavaju sve ostale, dok u sektoru podmornica jedino Rusija ima mogućnost da prati SAD, ako ne i da bude nadmoćna.

Što se tiče kopnenih snaga, SAD su daleko najopremljenija i najiskusnija vojska na Zemlji zahvaljujući najvećim izdacima za vežbe, ali i ratnim operacijama u kojima je učestvovala. Važan činilac ovakvog rezultata pripada i avionskim snagama koje su "oči" kopnenim jedinicama. Dalje, SAD poseduju najveći broj najnaprednijh letelica koje su, takođe, oprobane u poslednjih nekoliko decenija. 

Na koncu, američke vojne snage prisutne su u 150 zemalja sveta što omogućuje SAD najbržu moguću reakciju na svaki izazov, ali i uticaj kako na saveznike, tako i na protivnike.

Dan ranije, mogli ste da otkrijete vojske na pozicijama od desete do šeste.