Десет најбитнијих војски у свету - део II

Суштински гледано, већ са шестим местом и Француском, листу су почеле да чине земље које имају моћ да утичу на дешавања изван свог региона. Дакако, евентуални сукоб Кине и Јапана вероватно би запалио много шире поље од источноазијског, али у актуелном часу, то, на срећу, није случај.

Прва петорка сачињена је од четири колоса и једног који то наоко није, али се изнова и изнова показује да суд на основу габарита уме да завара. Садашњост и будућност светске политике припада овим државама и управо од њихових погледа на међународне односе зависиће и светски мир, те судбине милијарди људи, не само њихових становника, већ и "малих" (можда је боље рећи, мањих) држава.

Никада једна држава није држала под својом контролом већи део планете од Велике Британије. Међутим, територијални габарит је прошлост, а реалност је да је упркос многострукој просторној деклинацији, Британија и даље један од центара из којих се управља круцијалним светским збивањима.

 

Велика Британија је учествовала у свим важним светским сукобима у последњим столећима. Од Седмогодишњег рата (1756-1763), преко Америчког рата за независност (1775-1783), Наполеонских ратова (1803-1815), Опијумских ратова са Кином, Кримског рата, Бурских ратова, те два светска, Британија је неизбежан учесник и не само то, већ и један од главних актера.

Пре деколонизације Британија је држала 22,4% светског копна, а после ње чак 136 пута мање. Војна сила је редукована бројем, али је унапређена квалитетом, који се само усавршавао од времена Другог светског рата у коме је годину дана Острво само одолевало нацистићкој Немачкој.

Фокландски рат показао је квалитет британских оружаних снага које су у кратком року превалиле 12.700 км и поразиле бројно надмоћније Аргентинце. Поред чувене бригаде етничких Непалаца, гурки, специјалне јединице (поготово САС) дају убојитост британској војној сили у сваком од скоријих сукоба у коме су учествовали, углавном као савезници Сједињеним Државама.

Придодамо ли томе разгранату и веома моћну обавештајну мрежу, Велика Британија је дефинитивно једна од земаља која ће и даље играти релевантну улогу у светкој политици, али и у војно-безбедоносном сегменту.

Држава потконтинет која ће, по прогнозама, до средине века имати највише становника на свету већ сада је десета економија на планети. Индустрија, нафтни и хемијски производи, драгуљарство, заједно са једним од највећих светских ИТ сектора омогућавају Индији изванредне приходе од којих све већи део одлази у рејон одбране.

 

Индија је са 1,2 милијарде људи "само" 150 милиона "краћа" од Кине, од које има популацију млађу 10 година. Нација у порасту суочена је са бројним проблемима од којих су најакутнији етничке и верске поделе унутар државних граница које неретко прерасту у насиље масовних размера, те турбулентна историја односа са суседима.

Индија је водила ратове како са северним суседом, Кином, са којом се и даље спори око граница, тако и са западним комшијом Пакистаном, са којим се трве око Кашмира. Тескобни односи са Пакистаном носе додатну опасност јер обе земље поседују атомско оружје, те би један нервозан кажипрст могао да покрене недаћу катаклизмичних размера. Коначно, источно од Индије је Бангладеш, земља чије људство расте невероватном брзином и чије би становништво на овај или онај начин могло да потражи место у Индији.

Време када је Индија прихватала номинално вођство СФР Југославије у Покрету несврстаних, те неретко била неутрална апропо светских збивања је прошлост и Индија све више иште место међу великим светским играчима. Војна компонента у целој причи игра све важнију улогу, па је Индија само прошле године увећала издвајања за одбрану за чак 10 одсто (Индија је, приде, највећи светски увозник оружја). Поред авијацијске и опреме за копнене снаге, Индија је од Русије купила и носач авиона што указује на намеру да се игра активнија улога у појасу Индијског океана, а што дугорочно може да затегне односе са Сједињеним Америчким Државама.

Прва по броју становника, друга по економској силини, Кина не само што је нација са најдужом историјом постојања у континуитету, већ је и земља која је на путу да коначно ступи на светску сцену као активан војно-политички играч, насупрот досадашњој традицији изолационизма.

 

Кина је престигла Јапан и само су САД испред на листи економски најмоћнијих земаља света. После вишевековне слабости у односима са Великом Британијом (Опијумски ратови) и осталим европским земљама (Политика отворених врата 1899.), понижења од Јапана, грађанског рата и деценија насилног устоличења комунизма-маоизма, Кина је коначно стекла моћ која је предуслов за развој велике војне силе.

Деценије јачања оружане моћи путем увоза (највише из СССР, односно Русије) полако, али сигурно смењује самостална производња убојних средстава што је важан показатељ снаге ове земље. Уз САД и Русију, Кина је једина земља која производи "невидљиве" авионе, а велике напоре показује и на пољу творења носача авиона (засад нема великог успеха) и подморница.

Улагања у одбрамбени сектор нису само последица чистог поноса, већ мотив дају и реални фактори. Наиме, Кину море безбедоносни ризици и тензије на више фронтова. У западној области Синкјангу проблем је етничко-верско питање муслиманских туркоманских Ујгура, на југу-југоистоку је Тибет који далај-ламе деценијама покушавају да интернационализују, на југу је Вијетнам са се Кина препире око острвља у Тонкиншком заливу и Јужно-кинеском мору. На истоку је "одбегли" Тајван и Јапан са којим се најмногољуднија земља света расправља око права на Диаоју/Сенкаку оствра, како из чисто територијалних амбиција, тако и због нафте и гаса који се налазе на дну мора. Конфиклт око овог архипелага има потенцијал да у будућности прераст у оружани сукоб непредвидивих размера.

Највећа земља света и даље језди на таласу војне силе коју је изградио Совјетски Савез, а који код сваког потенцијалног противника изазива опрез и поштовање.

 

Русија се прилично опоравила од распада Совјетског Савеза и свеопште кризе у последњем десетлећу XX века. Економски опоравак захваљујући продаји сировина омогућио је попуну буџета, а са њим и улагање у војни сектор који је суштина застрашивања противника од евентуалне агресије, рефлекса који у Русији имају још од Монголске најезде.

Русија је осма економија света, а трећа по улагању у буџет за одбрану. Земља је прва по количини атомског наоружања, што је само по себи довољан аргумент сваком такмацу да "шали места нема", али то није довољно за "миран сан". Неувежбаност руске војске је осетна и показала се у кратком рату са Грузијом у коме је детектован проблем координације деловања трупа, те превелико ослањање на копнену компоненту. Управо из тих разлога руски председник Путин наређује све чешће маневре великих размера, како би се повећала реактивност и усклађеност деловања. 

Други проблем је недостатак савремене опреме у свим родовима војске, при чему су проблематична копнена војска (недовољно професионалних војника и специјалних снага за тако велику земљу), али и системи ПВО (непотпуна покривеност територије). Коначно, ратно ваздухопловство је у готово троструком заостатку за САД по броју летелица (Русија има мање од 800 ловаца, а САД преко 3.300), али и по квалитету истих, што је последица победе у Другом светском рату. Русија наиме и даље наде полаже у тенкове (преко 15.000), иако је већ од нацистичког отварања рата 1939. авијација круцијалан род.

Убедљиви лидер на пољу квантитета и квалитета, америчка војска је дефинитивно сила која ће минимум до средине века држати преимућство у односу на остале "колеге" на планети. Неумољиви на пољу иновативности, произвођачи оружја са друге стране баре у континуитету одржавају војску САД корак испред осталих.

 

На пољу прорачунатости, САД стоје убедљиво прве. Панамски канал није превасходно прокопан да би скратио пут трговачком бродовљу, већ да би Америци била довољна једна велика армада уместо две, атлантске и тихоокеанске. Међутим, после два светска рата САД су изашле као неприкосновени лидер света, економски, политички и војно што је изазвало раст у броју, али и присуству на "свим меридијанима и упоредницима".

Носачи авиона омогућују САД присуство на практично сваком делу глобуса, а тиме и ефективно спровођење стратешких интереса и то је поље где ниједна друга земља нема нити техничке, нити финансијске ресурсе. Други типови бродова су исто тако сегмент у коме САД превладавају све остале, док у сектору подморница једино Русија има могућност да прати САД, ако не и да буде надмоћна.

Што се тиче копнених снага, САД су далеко најопремљенија и најискуснија војска на Земљи захваљујући највећим издацима за вежбе, али и ратним операцијама у којима је учествовала. Важан чинилац оваквог резултата припада и авионским снагама које су "очи" копненим јединицама. Даље, САД поседују највећи број најнапреднијх летелица које су, такође, опробане у последњих неколико деценија. 

На концу, америчке војне снаге присутне су у 150 земаља света што омогућује САД најбржу могућу реакцију на сваки изазов, али и утицај како на савезнике, тако и на противнике.

Дан раније, могли сте да откријете војске на позицијама од десете до шесте.