INTERVJU ISTOK PAVLOVIĆ: Ja nikad nisam želeo da postanem poznat...

Bilo je lakše zato što je tada blog bio nešto novo kao forma i ljudi su im više pridavali pažnje. Danas je blog malo prevaziđen.

Primarno sredstvo izražavanja su društevene mreže, Fejsbuk (Facebook), Tviter(Twitter), Instagram. Danas dominira takozvani “mikrosadržaj”, status, slika i zanimliv opis, tvit, fotka na Instagramu. Danas će vas ljudi pratiti prvenstveno zbog toga, a tek onda zbog bloga koji pišete.

Ovo pitanje je identično kao i pitanje “da li se može kreirati javno mišljenje u kafani”. Naravno da može. Ja sam neke od najbitnijih stvari u životu saznao u kafani, odnosno u nekom socijalnom okupljanju gde su ljudi pričali i iznosili stavove. Društvene mreže su jedna velika kafana, i onaj ko uspe da “drži slovo” u toj kafani, taj će i uticati na mišljenje ljudi. Neko više, neko manje. Plus, sve manje ljudi gleda televiziju i konzumira novine. Tako da, ne samo da se javno mišljenje može formirati na mrežama, već to polako postaje jedini kanal na kojem se može formirati javno mišljenje.

Sigurno da jeste, ali morate imati nešto što radite, neku vrednost koju stvarate, i onda mreže koristite za promociju toga što radite kao što su ljudi nekada koristili televiziju.

Čak i ako imate samo Tviter profil, vaša vrednost mogu biti te kratke rečenice koje pišete, i ako je ta vrednost vrhunska, postajete poznati po tome. Imamo primere niza poznatih ličnosti koji su se proslavili putem mreža, koji su počeli sa kanalom na YouTubu i tako dalje.

I bitno je da vam nije cilj da postanete poznati već da prenesete ljudima to što radite. Ja nikad nisam želeo da postanem poznat, već da što više ljudi pročita moje savete i da zarade neke pare od toga. A “poznatost” je došla usput, samo sam u jednom trenutku shvatio da se to dešava, da me ljudi prepoznaju na ulici, da žele da se upoznaju sa mnom i tako dalje. Ali mi je jako drago što se to desilo samo putem Interneta, jer to znači da je taj medij postao dovoljno jak kao i televizija.

Na ovo pitanje sam delimično već odgovorio. Dakle, nije blog umro, ali je definitivno manje čitan nego ranije.

Ta blogerska forma pisanja je ranije postojala samo na blogovima, i bila je dominantna u odnosu na internet portale, koji su samo kopi pejstovali tekstove pripremljene za štampu. Naravno da je tada blog bio neuporedivo zanimljiviji za čitanje. U međuvremenu, stvari su se promenile, klasični novinari su završili kurseve web novinastva, naučili su da pišu kratke pasuse, da embeduju YouTube klip, tvit, da pišu kao blogeri i da tako budu zanimljiviji za web publiku. Zato se i smanjila ta razlika između bloga i web portala. Ja mislim da se danas može probiti sa nekim drugačijim formama, poput duhovitih infografika koje radi Oatmeal, ili video blogovima. I morate imati aktivnu fejsbuk stranicu. Nemojte na tu stranici samo kačiti suve linkove sa bloga - to je najveća greška. Kreirajte mikrosadržaj. Kao što rekoh, to je status, slika sa opisom i slično. Ako misao možete da iskažete kroz mikrosadržaj, uradite tako. Ako ne možete nikako da se izrazite kroz mikrosadržaj, onda napišite blog. Jer, ljudi više ne žele da izlaze sa Fejsbuka. Žele da sve skapiraju kroz taj jedan status ili sliku koja im se otvori tu u tajmlajnu, da lajkuju, šeruju, komentarišu, i da nastave dalje.

To nema šanse da se desi. Fejsbuk se sada uspostavio kao društvena mreža opšte namene. Sve druge su neke “niša” mreže u odnosu na njega. Pratim ove pokušaje poput Ello ili Tsu, ali sve je to kratkog daha. Oni pokušavaju da uhvate ljude na foru “kod nas nema reklama, Fejsbuk vas iskorištava, mi vas tretiramo kao ljude, a ne kao marketinško meso”. I svako će reći, “jao, super, ovi se bore za bolji svet” i otići će nazad na Fejsbuk jer su tamo svi njihovi prijatelji.