ИНТЕРВЈУ ИСТОК ПАВЛОВИЋ: Ја никад нисам желео да постанем познат...

Било је лакше зато што је тада блог био нешто ново као форма и људи су им више придавали пажње. Данас је блог мало превазиђен.

Примарно средство изражавања су друштевене мреже, Фејсбук (Фацебоок), Tviter(Twitter), Инстаграм. Данас доминира такозвани “микросадржај”, статус, слика и занимлив опис, твит, фотка на Инстаграму. Данас ће вас људи пратити првенствено због тога, а тек онда због блога који пишете.

Ово питање је идентично као и питање “да ли се може креирати јавно мишљење у кафани”. Наравно да може. Ја сам неке од најбитнијих ствари у животу сазнао у кафани, односно у неком социјалном окупљању где су људи причали и износили ставове. Друштвене мреже су једна велика кафана, и онај ко успе да “држи слово” у тој кафани, тај ће и утицати на мишљење људи. Неко више, неко мање. Плус, све мање људи гледа телевизију и конзумира новине. Тако да, не само да се јавно мишљење може формирати на мрежама, већ то полако постаје једини канал на којем се може формирати јавно мишљење.

Сигурно да јесте, али морате имати нешто што радите, неку вредност коју стварате, и онда мреже користите за промоцију тога што радите као што су људи некада користили телевизију.

Чак и ако имате само Твитер профил, ваша вредност могу бити те кратке реченице које пишете, и ако је та вредност врхунска, постајете познати по томе. Имамо примере низа познатих личности који су се прославили путем мрежа, који су почели са каналом на YouTubu и тако даље.

И битно је да вам није циљ да постанете познати већ да пренесете људима то што радите. Ја никад нисам желео да постанем познат, већ да што више људи прочита моје савете и да зараде неке паре од тога. А “познатост” је дошла успут, само сам у једном тренутку схватио да се то дешава, да ме људи препознају на улици, да желе да се упознају са мном и тако даље. Али ми је јако драго што се то десило само путем Интернета, јер то значи да је тај медиј постао довољно јак као и телевизија.

На ово питање сам делимично већ одговорио. Дакле, није блог умро, али је дефинитивно мање читан него раније.

Та блогерска форма писања је раније постојала само на блоговима, и била је доминантна у односу на интернет портале, који су само копи пејстовали текстове припремљене за штампу. Наравно да је тада блог био неупоредиво занимљивији за читање. У међувремену, ствари су се промениле, класични новинари су завршили курсеве web новинаства, научили су да пишу кратке пасусе, да ембедују YouTube клип, твит, да пишу као блогери и да тако буду занимљивији за web публику. Зато се и смањила та разлика између блога и web портала. Ја мислим да се данас може пробити са неким другачијим формама, попут духовитих инфографика које ради Оатмеал, или видео блоговима. И морате имати активну фејсбук страницу. Немојте на ту страници само качити суве линкове са блога - то је највећа грешка. Креирајте микросадржај. Као што рекох, то је статус, слика са описом и слично. Ако мисао можете да искажете кроз микросадржај, урадите тако. Ако не можете никако да се изразите кроз микросадржај, онда напишите блог. Јер, људи више не желе да излазе са Фејсбука. Желе да све скапирају кроз тај један статус или слику која им се отвори ту у тајмлајну, да лајкују, шерују, коментаришу, и да наставе даље.

То нема шансе да се деси. Фејсбук се сада успоставио као друштвена мрежа опште намене. Све друге су неке “ниша” мреже у односу на њега. Пратим ове покушаје попут Ello или Тсу, али све је то кратког даха. Они покушавају да ухвате људе на фору “код нас нема реклама, Фејсбук вас искориштава, ми вас третирамо као људе, а не као маркетиншко месо”. И свако ће рећи, “јао, супер, ови се боре за бољи свет” и отићи ће назад на Фејсбук јер су тамо сви њихови пријатељи.