VUČIĆ: Velikim snovima grade se i velike zemlje (VIDEO)
"Veliki gradovi i velike zemlje izgrađeni su na velikim snovima čija je veličina deo ljudi zastrašivala", rekao je premijer Aleksandar Vučić obrazlažući u Skupštini Srbije "leks specijalis" o "Beogradu na vodi".
On je započeo izglaganje navodeći delove istorije Savamale, i ističući višegodišnji san i nastojanje da se Beograd spusti na obale. On je pokazao slike obnovljene zgrade "Geozavoda" koja je danas apsolutno najlepša zgrada na celom Balkanu.
"Obnova je koštala četiri miliona evra, ali ne građane Srbije, već investitora koji želi da uloži u "Beograd na vodi" , rekao je premijer.
„Mi želimo da pokažemo da to ne mora da bude najveće ruglo našeg grada“, istakao je premijer.
Premijer je pomenuo da je u vreme dok je gradonačelnik bio Dragan Đilas 2009. najavljeno da će u tom području nići "srpski Menhetn" i istakao da mu je na tome zahvalan.
VUČIĆ: Čemu toliki otpor?
Mnoge velike tvorevine imale su otpor, pa čak i gradnja Ajfelovog tornja. Mnogi su bili protiv. „Ajfel je rekao „Moj toranj će biti najviši toranj koji je ljudska ruka sagradila““, citirao je premijer.
On je kao primere naveo i izgradnju Palate Albanije u Beogradu., kao i uvođenje struje u Beogradu, izgradnja Gazele i palate Beograđanka.
On je rekao da zaista nije očekivao da će biti otpora za nešto za šta Srbija nije imala novac, a sada ga ima.
„Svoj novac više nemamo, potrošili smo ga nečijom neodgovornom politikom. Oni su uništavali budućnost naše zemlje“, istakao je premijer.
On je iskazao dao je to bilo zato što smo uvek živeli u siromaštvu.
"Protestovalo se zato što će most Gazela imati šest traka, govorilo se da nam to nije potrebno je Beograd nema toliko automobila i da zato nema potrebe da se troše silne narodne pare od kojih je narod mogao bolje da živi", kazao je Vučić.
Danas su nam, dodao je, malo tri trake i voleli bismo da je Branko Pešić bio još uporniji.
On je naveo da će svi objekti koji su proglašeni spomenicima kulture biti obnovljeni i izgledati kao početkom prošlog veka - Pošta, Železnička stanica... i oni će u potpunosti pripadati Beogradu i Srbiji.
Takođe je obećao da će u januaru do, kako je rekao, Svetog Save, biti završena i puštena u promet Železnička stanica Prokop što je dočekano burnim aplauzom.
Premijer je podvukao da je srušena skalamerija Terazija na Novom Beogradu koštala je 650.000 evra i da je to pravi dokaz kako se pre trošio novac, a kako sada.
„40 miliona evra je potrebno za prvu fazu izgradnje. Deo smo omogućili, a deo ćemo naći kod investitora. Do sada je 90 porodica napustilo ovu lokaciju“, rekao je premijer.
Ukupan trošak raseljevanja je, kako je rekao Vučić, 51 milion dinara. On je naveo da su dosad arapski partneri uložili više nego što je otišlo iz budžeta.
"U bilo kom trenutku da se nešto dogodi, nismo ništa izgubili jer smo sredili prostor", rekao je Vučić.
Uklonjeno 179 od 246 objekta Beograda na vodi
Govoreći o imovinsko-pravnom statusima, on je naveo da su svi zahtevi za legalizaciju odbačeni i da je uklonjeno je 179 objekata od ukupno 246 objekata na prostoru "Beograda na vodi", a za raseljavanje 86 porodica izdvojeno je 51 miliona dinara.
Šta je to što dobija Beograd?
Premijer je naveo da je Barselona svoj put do jednog od najmodernijih gradova sveta zasnovala na velikim građevinama i događajima.
Ova ideja o izmestanju železničke stanice je predložena odavno. Sva pitanja komunalnih uslova su rešena. „Sava je naša, ali nismo mogli da je vidimo od olupina“. Imamo 116 kanalizacionih otpusa. Moramo da napravimo čistu i lepšu Savu.
Ti kapaciteti, navodi se u obrazloženju Predloga zakona, omogućavaju da na tom prostoru bude više od 13.000 zaposlenih i više od 17.000 stanovnika.
„Daćemo sve od sebe, ogroman rad, trudi volju“, naveo je Vučić. „Nadam se da će neko u budućnosti govoriti sa divljenjem o velikom i modernom Beogradu“, naglasio je premijer.
Predloženim zakonom se uređuje utvrđivanje javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi realizacije projekta izgradnje "Beograda na vodi", kao projekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju i Grad Beograd.
Vlada Srbije je predloženi zakon uputila u skupštinsku proceduru 9. marta, a njime se određuje korisnik eksproprijacije, uređuje postupak i drugi odnosi koji nastaju u realizaciji Projekta, postupak i način izdavanja građevinske dozvole i drugih akata potrebnih u postupku izgradnje objekata.
Prava vlasnika po zakonu
Po tom zakonskom predlogu, Srbija i Grad Beograd imaju sva prava, obaveze i odgovornosti korisnika eksproprijacije predvidene zakonom kojim se uređuje eksproprijacija kao i ovim zakonom.
Za eksproprisanu nepokretnost vlasnik ima pravo na naknadu koja ne može biti niža od tržišne vrednosti nepokretnosti, navodi se u obrazloženju i dodaje da je vlasnik nepokretnosti dužan da se izjasni u roku od osam dana od dana dobijanja predloga za eksproprijaciju.
Prema podacima iz Prostornog plana, na površini od oko 177 hektara predviđeno je da se izgradi nešto više od milion kvadratnih metara stambenog prostora, oko 750.000 kvadratnih metara poslovnog i komercijalnog prostora, više od 62.000 kvadrata javnih sadržaja kao što su vrtići, škole, ustanove kulture, socijalne i zdravstvene zaštite i oko 242.000 kvadrata novih zelenih površina.
Ti kapaciteti, navodi se u obrazloženju Predloga zakona, omogućavaju da na tom prostoru bude više od 13.000 zaposlenih i više od 17.000 stanovnika.
Predloženi zakon je druga tačka dnevnog reda sednice parlamenta koja je započela 2. aprila, a poslanici su do sada razmotrili Predlog zakona o inspekcijskom nadzoru.
Pogledajte i: