ВУЧИЋ: Великим сновима граде се и велике земље (ВИДЕО)

Он је започео изглагање наводећи делове историје Савамале, и истичући вишегодишњи сан и настојање да се Београд спусти на обале. Он је показао слике обновљене зграде "Геозавода" која је данас апсолутно најлепша зграда на целом Балкану.

"Обнова је коштала четири милиона евра, али не грађане Србије, већ инвеститора који жели да уложи у "Београд на води" , рекао је премијер.

„Ми желимо да покажемо да то не мора да буде највеће ругло нашег града“, истакао је премијер. 

Премијер је поменуо да је у време док је градоначелник био Драган Ђилас 2009. најављено да ће у том подручју нићи "српски Менхетн" и истакао да му је на томе захвалан.

ВУЧИЋ: Чему толики отпор?

Многе велике творевине имале су отпор, па чак и градња Ајфеловог торња. Многи су били против. „Ајфел је рекао „Мој торањ ће бити највиши торањ који је људска рука саградила““, цитирао је премијер.

Он је као примере навео и изградњу Палате Албаније у Београду., као и увођење струје у Београду, изградња Газеле и палате Београђанка.

Он је рекао да заиста није очекивао да ће бити отпора за нешто за шта Србија није имала новац, а сада га има.

„Свој новац више немамо, потрошили смо га нечијом неодговорном политиком. Они су уништавали будућност наше земље“, истакао је премијер.

Он је исказао дао је то било зато што смо увек живели у сиромаштву.

"Протестовало се зато што ће мост Газела имати шест трака, говорило се да нам то није потребно је Београд нема толико аутомобила и да зато нема потребе да се троше силне народне паре од којих је народ могао боље да живи",  казао је Вучић.

Данас су нам, додао је, мало три траке и волели бисмо да је Бранко Пешић био још упорнији.

Он је навео да ће сви објекти који су проглашени споменицима културе бити обновљени и изгледати као почетком прошлог века - Пошта, Железничка станица... и они ће у потпуности припадати Београду и Србији.

Такође је обећао да ће у јануару до, како је рекао, Светог Саве, бити завршена и пуштена у промет Железничка станица Прокоп што је дочекано бурним аплаузом.

Премијер је подвукао да је срушена скаламерија Теразија на Новом Београду коштала је 650.000 евра и да је то прави доказ како се пре трошио новац, а како сада.

„40 милиона евра је потребно за прву фазу изградње. Део смо омогућили, а део ћемо наћи код инвеститора. До сада је 90 породица напустило ову локацију“, рекао је премијер.

Укупан трошак расељевања је, како је рекао Вучић, 51 милион динара. Он је навео да су досад арапски партнери уложили више него што је отишло из буџета.

"У било ком тренутку да се нешто догоди, нисмо ништа изгубили јер смо средили простор", рекао је Вучић.

Уклоњено 179 од 246 објекта Београда на води

Говорећи о имовинско-правном статусима, он је навео да су сви захтеви за легализацију одбачени и да је уклоњено је 179 објеката од укупно 246 објеката на простору "Београда на води", а за расељавање 86 породица издвојено је 51 милиона динара.

Шта је то што добија Београд?

Премијер је навео да је Барселона свој пут до једног од најмодернијих градова света засновала на великим грађевинама и догађајима.

Ова идеја о изместању железничке станице је предложена одавно. Сва питања комуналних услова су решена. „Сава је наша, али нисмо могли да је видимо од олупина“. Имамо 116 канализационих отпуса. Морамо да направимо чисту и лепшу Саву.

Ти капацитети, наводи се у образложењу Предлога закона, омогућавају да на том простору буде више од 13.000 запослених и више од 17.000 становника.

„Даћемо све од себе, огроман рад, труди вољу“, навео је Вучић. „Надам се да ће неко у будућности говорити са дивљењем о великом и модерном Београду“, нагласио је премијер.

Предложеним законом се уређује утврђивање јавног интереса за експропријацију непокретности ради реализације пројекта изградње "Београда на води", као пројекта од посебног значаја за Републику Србију и Град Београд.

Влада Србије је предложени закон упутила у скупштинску процедуру 9. марта, а њиме се одређује корисник експропријације, уређује поступак и други односи који настају у реализацији Пројекта, поступак и начин издавања грађевинске дозволе и других аката потребних у поступку изградње објеката.

Према подацима из Просторног плана, на површини од око 177 хектара предвиђено је да се изгради нешто више од милион квадратних метара стамбеног простора, око 750.000 квадратних метара пословног и комерцијалног простора, више од 62.000 квадрата јавних садржаја као што су вртићи, школе, установе културе, социјалне и здравствене заштите и око 242.000 квадрата нових зелених површина.

Ти капацитети, наводи се у образложењу Предлога закона, омогућавају да на том простору буде више од 13.000 запослених и више од 17.000 становника.

Предложени закон је друга тачка дневног реда седнице парламента која је започела 2. априла, а посланици су до сада размотрили Предлог закона о инспекцијском надзору.