ОГЛАСИО СЕ ТАДИЋ: "Ђиласова коалиција обмањује јавност да је ујединила целу опозицију - ИСКЉУЧУЈЕМ СВАКУ САРАДЊУ СА СНС"
Одлазећи с председничког места 2012. године, поручио је свима да се "видимо у неком другом филму", док данас пак каже да је цео свој политички живот заправо у истом "филму", а то је "борба за слободну, модерну и демократску Србију".
Лидер Социјалдемократске странке (СДС) и бивши председник Србије Борис Тадић још увек није донео одлуку да ли ће поново ући у трку за председничко место. Уколико одлучи да се кандидује, како каже у интервјуу за Курир, у то ће укључити своје искуство победа, али и искуство грешака. Јер, и сам признаје да постоје ствари због којих се каје, као што, истиче, има ствари које сматра успехом и које би поновио.
ИСТАКНУТЕ ЛИЧНОСТИ УЗ НАПРЕДЊАКЕ НА ИЗБОРИМА: На листи СНС-а највећи уметници, лекари, професори и спортисти у Србији
"ИДЕМО НА ПАРЛАМЕНТАРНЕ ИЗБОРЕ, РАЗМИШЉАМ О ПРЕДСЕДНИЧКОЈ КАНДИДАТУРИ" Огласио се Тадић након уједињења са Демократама Србије (ВИДЕО)
АДВОКАТ КОАЛИЦИЈЕ "МОРАМО" ПОНИЗИО ЂИЛАСА, МАРИНИКУ И ПОНОША: "Џаба вам анкете, немате ви појма о свом народу" (ВИДЕО)
Одлазећи с председничког места 2012. године, поручио је свима да се "видимо у неком другом филму", док данас пак каже да је цео свој политички живот заправо у истом "филму", а то је "борба за слободну, модерну и демократску Србију".
Тврдите да добро стојите у истраживањима јавног мњења, да сте у врху по рејтингу... Када ћете донети коначну одлуку о кандидатури за председника?
- У тренутним политичким околностима у Србији, рејтинзи и бројке не значе много и врло су промењиви, тако да се свакако не водим тиме. А поготово не бих да подлежем тренду у ком се политика води промоцијом бројки и у ком политичари убеђују грађане у то колико их ти исти грађани подржавају. У наредном периоду ћу донети одлуку, и то спрам процене да ли други кандидати могу не само да победе Вучића већ и да се успешно суоче са огромним изазовима који ће остати након ове власти. Иза њих остаје дубоко криминализовано и урушено друштво и зато данас није довољна само победа већ и јасна политика, вредности и знање да би се ствари у Србији из корена промениле. А за то је, пре свега, потребна храброст. На одлуку ће свакако утицати и процена да ли и колико својом кандидатуром могу да допринесем да дођемо до другог круга. Коначну одлуку ћемо донети не само спрам разговора унутар странке већ и са нашим коалиционом партнерима.
Зашто мислите да треба опет да будете председник државе? Неко би рекао - био је у два мандата председник, показао је колико може и зна, казао је 2012. да се "видимо у неком другом филму", а сад би ипак да се врати у председнички "филм"...
- Заправо, цео свој политички живот сам у истом "филму", а то је борба за слободну, модерну и демократску Србију. У тој борби сам био у различитим улогама и никада их нисам бирао спрам личних амбиција, већ спрам процене како могу да допринесем општим интересима. И више пута сам понављао исте улоге - опозиционара, учесника у демократским револуцијама, па и председничке улоге. Заборављате да сам и у тој улози био већ више пута. Председничка функција не служи да бисте као појединац показали колико можете и знате, већ да бисте управљали државом на најбољи могући начин и у складу с националним интересима. Уколико се будем кандидовао, свакако бих у то укључио и искуство победа, као и искуство грешака. А пошто ме питате зашто бих се кандидовао "кад сам показао колико могу и знам", одговор је - па баш зато! Србија је пре 2012. била потпуно другачија држава, неупоредиво веће слободе, демократије и развоја него што је данас.
Како гледате на то што су се странке окупљене око ССП Драгана Ђиласа малтене прогласиле за једину праву опозицију? Јесте ли ви уопште с тим делом опозиције имали неке разговоре о изласку на изборе?
- На то не могу другачије да гледам него као на лажно представљање у сврху обмањивања грађана. Нисмо имали разговоре јер се готово две године не одазивају на позиве опозиције да се договоримо о координацији и сарадњи. Изговори за то су били у најмању руку невероватни. Ми смо се увек одазивали на такве позиве јер сматрамо да су координација и сарадња кључне. Међутим, део опозиције под договором подразумева прихватање једностраних предлога, а неретко и уцене. Али то онда више није ни разговор ни договор, јер против аутократије се не можете борити ауторитарношћу.
Председнички кандидат тог дела опозиције Здравко Понош био је ваш кадар, ви сте га 2006. године именовали за начелника Генералштаба Војске Србије. Је ли он испунио ваша очекивања тада, а како га видите данас?
- Као председник опозиционе странке не желим да говорим лоше о било ком опозиционом кандидату. Али као бивши председник државе имам моралну обавезу да укажем на неке ствари, поготово ако се тичу питања националне безбедности. Покушаћу да нађем компромис између те две моје улоге и да вам одговорим са - није испунио моја очекивања, због чега је и био смењен. Није их испунио ни у војној каријери, а ни у каснијој политичкој, када је одбио неке веома значајне улоге у којима је могао да уради највише за националне интересе Србије, попут учешћа у техничким преговорима са Приштином. Данас, баш као ни јавност, нисам упознат с његовим политичким ставовима. Није сасвим јасно ни којој странци он данас припада, па тако ни коју политику заступа, чак ни на тему европских интеграција и Косова.
С ким бисте после избора могли да сарађујете, а с ким не? Да ли искључујете сваку сарадњу са СНС?
- Постизборне коалиције су, нажалост, предмет не само ваших жеља и идеолошке и вредносне оријентације већ и математике зарад виших интереса. Зато смо и 2008. године ушли у коалицију са СПС, који је одувек био с друге стране политике у односу на нас. Направили смо ту коалицију да бисмо спречили да владу формирају Шешељ, Коштуница и СПС. То је била једина друга опција и сматрали смо да је наша обавеза да "прогутамо ту жабу" да бисмо Србију одржали на европском путу. Међутим, то није случај са СНС. Власт СНС је у претходних десет година показала такву природу да не постоји чак ни такав виши интерес који би оправдао сарадњу с њима. Дакле, искључујемо сваку сарадњу са СНС.
Јуче је одржан скуп на којем је дошло до уједињења СДС и Демократа Србије. Шта сада?
- Од ове суботе Демократе Србије су део Социјалдемократске странке. Први пут од 2012. године све истинске демократе су на једном месту поново окупљене око изворне мисије велике Демократске странке. Након овога уједињења смо свакако инфраструктурно најјача опозициона странка и на опозиционој сцени је први пут дошло до стварног укрупњавања. До сада су то све били само лабави савези и коалиције, и то углавном политички и вредносно несродне. Што се нас тиче, истинска опозициона борба почиње тек сада и надамо се да ће и други приступити том уједињењу.
Да ли се данас, 10 година након пада с власти, кајете због нечега? Због неке одлуке или кадровског решења? Да ли смете да издвојите своју највећу грешку када је реч о кадровима?
- Наравно да постоје ствари због којих се кајем, као и ствари које сматрам великим успехом. Оно што је у томе добро је што ме искуство тих грешака штити од тога да их поновим, као и што бих све оно што сматрам успешним поновио. Није питање да ли бих смео да издвојим највећу кадровску грешку, већ процењујем да то у овом тренутку није добро, јер унутаропозициони напади само подижу ниво апстинената. А резултат опозиције зависи пре свега од повећања излазности и мобилисања разочараних опозиционих гласача, који су углавном моји бивши гласачи.
А да ли се кајете због "историјског помирења ДС и СПС" 2008. године и својеврсне рехабилитације социјалиста?
- Прво, нисмо ми рехабилитовали СПС, јер би СПС био у власти и да ми нисмо направили коалицију с њима. Дакле, рехабилитовали су их њихови гласачи. Друго, да ми нисмо ушли у ту коалицију, СПС би формирао владу с радикалима и Коштуницом. Не, не кајем се што Србијом те четири године није управљао Шешељ. Заправо, то сматрам једним од наших највећих успеха, јер смо за те четири године завршили веома значајне ствари за Србију. Да нисмо тада ушли у коалицију са СПС ни били на власти, данас би Србија била у још горој ситуацији. На пример, одавно не бисмо чак ни формално били на европском путу и поново бисмо били земља грађана који у редовима чекају визе пред амбасадама. А ситуација у земљи би била таква да би те визе биле углавном исељеничке, много више него што су данас. Није искључено ни да бисмо улазили у парцијалне оружане сукобе са суседима или чак имали грађански рат. Према томе, та коалиција је очувала и мир у земљи и региону. Да сам те 2008. године донео другачију одлуку, данас бисте ме оптуживали управо за то и постављали питање зашто нисам земљу спасао таквог исхода.
На крају, да ли вам је жао Демократске странке, коју сте годинама водили, и готово занемарљиве улоге коју она данас има?
- Наравно. То је странка којој сам посветио цео свој политички живот и чијем обнављању сам присуствовао у кући својих родитеља. То је странка која је донела Србији једину деценију демократије практично у целој њеној историји. И странка са којом сам остварио највеће успехе. Напустио сам је да не бих дао легитимитет њеном урушавању, јер сам већ тада након промене руководства јасно видео и упозорио на то шта ће се с њом десити. Борио сам се да се то не деси до краја, али тадашње руководство је одбило предлоге мојих реформи. Поред тога, та странка је почела да се извињава за политику из времена мојих мандата, којом смо остварили њене највеће успехе. Околности су биле такве да сам морао да бирам између останка у странци и привржености изворној мисији те странке, јер то двоје више није било на истом месту. Изабрао сам ово друго и данас коначно, након деценије у којој је та мисија била угушена, заједно с људима који су припадали Демократској странци и оснивали је поново оживљавамо ту мисију.
Сасвим искрено о самом себи
Нисам неко ко не препознаје реалност
Један портал вас је ових дана описао као "психолога који непогрешиво бира погрешне сараднике" и као неког ко "не уме да препозна реалност". Шта ви на то кажете?
- Кажем да те две тврдње у мом случају искључују једна другу - будући да сам увек отворено говорио о својим кадровским грешкама, и то више од свих својих претходника, то значи да нисам човек који не уме да препозна реалност, пошто и те како спознајем реалност тих грешака. Иако тај текст има неке елементе који уопште не стоје, има и делова који су апсолутно тачни. Волео бих да је аутор желео да чује и другу страну пре доношења коначних закључака, али у сваком случају то је аналитичан и провокативан текст.