"ПСОВАЛИ СУ И ИЗГОНИЛИ ДЕЦУ ИЗ ХРАМА, БОГОСЛОВ УБОДЕН НОЖЕМ У ПРЕДЕЛУ СРЦА" Ово је комплетан СПИСАК напада цетињских екстремиста (ФОТО/ВИДЕО)

Цетињски манастир и Богословија данас прослављају своју храмовну славу у част светог апостола Луке и Светог Петра Цетињског. Делећи судбину свог народа, више од три деценије ове институције у Црној Гори одолевају нападима и отвореном терору локалних екстремиста са Цетиња.

Од свог обнављања 1992. године цетињска Богословија суочава се са жестоким насртајима радикалних Цетињана на њену имовину а неретко су мета напада и њени професори и ученици.

Ипак, почетак тензија у црногорској престоници може се везати за 1990. годину када је блаженопочивши Амфилохије ступио на чело Црногорско-приморске митрополије.

Тако су саму интронизацију пратила велика негодовања а већ на Божић и Петровдан 1991. године, забележени су инциденти. 

Неки облици кршења људских права на Цетињу

20. септембар 1992 – велики митинг, каменовање и скидање тробојке са Богословије Св. Петра Цетињског;

1993 – формирање Црногорске православне цркве и почетак претензија на добра СПЦ;

05. мај 1996 – У Бајицама код Цетиња, каменован аутомобил Богословије у којем су била три ученика и професор

31. мај 1997 – Каменована зграда Богословије, није било повређених.

20. април 1998 – Метеж код Вучјег дола: У цркви у Ћеклићима код Цетиња, хулигани физички напали четири ученика и професора Богословије. Отац Драган Станишић бранио је Храм Светог Ђорђа на Вучјем долу држећи се за часну трпезу и певајући „Христос воскресе из мртвих“ док су присталице ЦПЦ покушавале да га извуку из олтара и неовлашћено обаве своје обреде.

22. новембар 1998 – На Цетињу физички нападнути ученици Богословије од којих су двојица, задобили телесне повреде.

21. новембар 1999 – На Чеву код Цетиња, група хулигана напала двојицу ученика и професора Богословије и нанела им лакше телесне повреде.

21. новембар 1999 – На Цетињу, у ресторану "Сполето", група хулигана брутално претукла шесторицу ученика Богословије. Један од њих је због задобијених тешких повреда био смештен на одељење интензивне неге у болници у Београду.

15. децембар 2000 - протојереј Радомир Никчевић се затворио у чувену „Влашку“ цркву на Цетињу и ступио у најстрожи пост (без узимања хране и воде) да би спречио проваљивање у храм чија је обнова била у току и његово присвајање од стране присталица ЦПЦ. 

21. децембар 2000 – Група непознатих хулигана каменовала Богословију и поломила више прозора.

01. март 2001 – У цркви на Ћипуру (Цетиње) група хулигана прекинула црквени обред - помен краљу Николи - и изударала једног ученика Богословије.

16.децембар 2001 – На Дворском тргу, у центру Цетиња, су на најбруталнији начин, шипкама и ланцима претучена тројица ученика Богословије.

16. фебруар 2002 – Каменована зграда Богословије при чему је повређен ученик првог разреда.

17. фебруар 2002 – Поново каменована Богословије.

06. мај. 2002 – Васкрс, када је цели хришћански свет славио највећи празник, Богословија је доживела до тада најснажније каменовање. Уништени су прозори на ђачкој амбуланти и компјутерској сали.

14.октобар 2002 – У Његошевој улици на Цетињу, хулигани пресрели ученика другог разреда Богословије и извршили изнуду новца претећи му ножем.

28.октобар 2002 – У Његошевој улици на Цетињу, исти хулигани физички напали ученика другог разреда Богословије и нанели му повреду десног ока.

30. октобар 2002 – Испред хотела "Гранд" на Цетињу, хулигани физички напали ученика другог разреда Богословије.

15.новембар 2002 – У парку испред Богословије на Цетињу група хулигана међу којима су препозната тројица, каменовала је ученике Богословије који су том приликом задобили лакше повреде.

22 .мај 2003 – Злочин који је потресао регион: Његошевој улици на Цетињу хулигани физички напали ученика Богословије. Један од нападача је богослова више пута ударио ногом у главу, а други му је задао два убода ножем, од којих један у пределу срца, што представља директан покушај убиства.

"ДПС активно подстрекавао шовинизам цетињских маса против СПЦ"

Српски историчар са Цетиња проф. Предраг Вукић (1966 – 2019) записаће у својој књизи "Отписани" како је са преласком владајуће Демократске партије социјалиста крајем 1997. на програм црногорских Либерала, активно подстрекавала шовинизам цетињских маса пре свега, усмеравајући га против Српске Православне цркве и српске националне заједнице, која је већ тада била малобројна.

- На спортским такмичењима све чешће се чуло: „Убиј Србина!” На Цетињу за српску заједницу стање постаје неподношљиво. Људи сасвим оправдано почињу страховати за будућност својих породица., па се одлучују на појединачно, или колективно исељење - напомиње Вукић.

Он истиче и да је сама државна власт постала је носилац несигурности, србофобије, насиља те да Срби на Цетињу не желе да их задеси судбина сународника у Хрватској, БиХ или на Космету. Сви ови разлози, разуме се, утицали су да се трајно масовно иселе са простора Црне Горе.. Српска заједница на Цетињу је пред умирањем и коначним ишчезнућем. 

Према попису становништва извршеном у Књажевини Црној Гори 1909., Срби су на Цетињу чинили 96% становништва. Само 94 године касније, на попису становништва у Републици Црној Гори у новембру 2003., Срби на Цетињу чине непуних пет одсто становништва.

 И оно мало Срба размишља о одласку из долине безнађа.Уз исписивање претећих графита, синхронизовно и смишљено примењују се континуирана застрашивања, како би се пројектовани пројекат етничке хомогенизације привео крају – Цетиње без Срба и српске националне свети. 

Тензије уочи референдума (2006)

Историчар наводи и да су у јануару 2006. на десетак локација у граду црним латиничним словима исписане поруке: „Србе на врбе”.

На трафостаници испред богословије "Св. Петар Цетињски” – слична порука. На асфалтном путу у близини цетињског манастира, такође усташоидна порука: "Убиј, закољи, да Србин не постоји!”

Он надаље тврди да су се Срби на Цетињу суочавали су се са мноштвом искушења. Почев од увреда, претњи, физичког насиља, па до атака на имовину.

- Чак и када нема увредљивих и претећих провокација, осећате да се непожељни. Такав осећај, ако сте Србин или Српкиња, прати вас на улици, у продавници, јавним локацијама... Није вам препоручљив улазак у више од 90 одсто локала у граду - рекао је својевремено Вукић.

Покушај заузимања Цетињског манастира (2007) 

Следбеници канонски непризнате Црногорске православне цркве (ЦПЦ) покушали су априла 2007. године, да насилно заузмну Цетињски манастир.

Специјалци су спријечили присталице ЦПЦ-а да уђу у Цетињски манастир, који је и седиште Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве, и да у њему служе литургију.

Полиција је без инцидената спречила улазак у манастир, а поглавар ЦПЦ-а Михаило покушао је да убеди специјалце да их ипак пропусте у објекат или да бар служе литургију испред манастира.

Пошто им полицајци то нису дозволили, окупљени су узвикивали "Ово није Србија", "Чија сте ви полиција" и "Ристо, сотоно", алудирајући на митрополита црногорско-приморског Амфилохија. 

Инцидент на Ивановим коритима (2009)

Верници Митрополије приморско-црногорске Српске православне цркве и канонски непризнате Црногорске православне цркве сукобили су се 19. августа 2009. године, на Ивановим коритима изнад Цетиња где су се окупили како би у храму Преображења Христовог обележили тај верски празник.

Званично гласило Митрополије црногорско-приморске Радио Светигора јавио је да су у тренутку када је служен Акатист данашњем празнику, присталице ЦПЦ пробиле кордон полиције те да је том приликом каменицом погођен у главу Начелник Цетинсјке полиције Милош Радуловић.

У извештају овог Радија наводи се и да су након овог инцидента присталице ЦПЦ ушле у Цркву и уз псовке и ударања истерале свештенство СПЦ и окупљење вернике.

Вероучитељ и хоровођа Дечјег хора при Цркви Светог Ђорђа у Подгорици Снежана Поповић казала је да су деца и свештенство преживели шок у инциденту, који су 19. августа на Преображење Господње изазвале присталице такозване ЦПЦ у цркви на Ивановим коритима.

- Пало је на хиљаде најружнијих псовки. Дедеићеви верници су без осећаја стида, изгонили децу и свештенство из храма - изјавила је тада Поповић.

Искушења на Цетињу и даље трају

Након нове победе на председничким изборима у априлу 2018. године новоизабрани председник Црне Горе Мило Ђукановић је у свом инаугурационом говору 20. маја 2018. године црквено питање православних верника означио као „најопаснији фактор деструкције у процесу снажења црногорског националног и верског идентитета“.

Ту Ђукановићу поруку многи аналитичари су протумачили као коначну најаву обрачуна са Српском православном црквом.

Након доношења спорног Закона и добро познатог отпора православног живља у Црној Гори, уследила је забрана одржавања литије коју је Митрополија црногорско-приморска (МЦП) планирала за недељу, 8. март на Цетињу.

Убрзо је испред Цетињског манастира одржан скуп црногорских националиста а један од протагониста скупа је у телевизијској изјави поручио Србима да им се може поновити да опет на тракторима напуштају огњишта, а митрополита Амфилохија је назвао злотвором.

Наредне године од стране председника Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића и присталица бившег режима, покренута је кампања против устоличења Митрополита Јоаникија на Цетињу.

Демонстранти који су се противили устоличењу поставили су барикаде на улазу у град, због чега су патријарх и митрополит од Подгорице до Цетињског манастира дошли хеликоптером, са полицијском пратњом.

Данас организација под називом Црногорска православна црква настоји да „преузима и успоставља духовне компетенције“ над старо-црногорским месним црквама, гробљима и објектима у Његушима, Чеву, Бајицама, Барјамовцима, Ђиновићима, Милијевићима и другим махом напуштеним селима Катунске нахије.

У Ћеклићима је девет црква и десета, саборна, Светог Илије, који је слава ћеклићка. У Крајњем долу је црква Светог Саве, у Милијевићима Светог Николе, у Петровом долу црква светог Јована Богослова, у Војковићима црква Светог Петра Цетињског…

Углавном све ове цркве су мештани, заједно са Митрополијом црногорско-приморском и митрополитом Амфилохијем, обновили или их обнављају.