НОВИ РАТ НА ПОМОЛУ?! Буди се старо КРВАВО жариште, два непријатеља имају ЗАЈЕДНИЧКОГ НЕПРИЈАТЕЉА
Тектонски потреси на Блиском истоку не престају
Милитантна либанска група Хезболах је тренутно ангажована у исцрпљујућем рату на израелској граници, али је могуће да ће добити наређење од Техерана да преусмери снаге на другу област у којој се недавно борила – северну Сирију.
ХУТИ НЕ ПОСУСТАЈУ! Настављају рат са Америком РАКЕТИРАЛИ брод у Црвеном мору
РУСИ ПОСТИГЛИ ДОГОВОР СА КУРДИМА У СИРИЈИ: Руска војска одрадила ЛАВОВСКИ посао!
ПОМОРСКЕ БИТКЕ 21. ВЕКА! "Момци у папучама" задају страховите УДАРЦЕ светским империјама, Хути извели МАСИВАН НАПАД дроновима!
Прошле недеље је почео талас протеста у сваком округу провинције Идлиб коју држе побуњеници на северозападу Сирије. Ово је последње упориште сиријске опозиције и последњи остатак грађанског рата у Сирији који је почео пре деценију, рата који је у другим деловима земље углавном завршен 2018. године.
Идлиб није спреман за предају
На врхунцу грађанског рата у Сирији 2015. године, опозиционе снаге, предвођене Џабхат ал-Нусром, џихадистичком фракцијом Ал Каиде у Сирији, ујединиле су се. Коалиција исламистичких организација потиснула је сиријску војску из округа Идлиб и задржала већину до данас. Ово је округ који сиријски режим не може себи да приушти да игнорише због своје стратешке локације.
Идлиб је веома близу Латакије – упоришта владајуће алавитске заједнице у Сирији, као и руских војних база у Сирији – базе руских ваздухопловних снага у Хмејмиму и поморске луке у Тартусу. Упркос немилосрдним бомбардовањима сиријских ваздушних снага на округ Идлиб (укључујући чак и данас), опозиција одржава контролу над тим подручјем са импресивном упорношћу.
Чини се да су последњих година чак и присталице сиријског председника Башара ал Асада изгубиле наду да ће преузети контролу над Идлибом. Шиитске милиције су исцрпиле своје снаге у Сирији, а већина Хезболахових људи се вратила у Либан. Пажња Руса је такође на другом месту, јер су они дубоко укључени у рат у Украјини.
Војска Башара ал Асада није способна за ефикасну борбу, због значајне штете коју је претрпела. Економија Сирије је разбијена, незапосленост је све већа, а валута наставља да губи на вредности. Нема новца за одржавање војске или за значајну обнову. Међутим, то не спречава Асадову војску да настави да неселективно бомбардује цивиле Идлиба. Порука режима је јасна: живот на „ослобођеним“ територијама остаће пакао док се не врате под Асадову власт.
Владари Идлиба покушавају да стекну локални легитимитет. Променили су назив своје организације из Џабхат ал-Нусра у "Хајат Тахрир ал-Шам" (Организација за ослобођење Леванта или ХТС) и наизглед су се дистанцирали од Ал Каиде, али су и даље џихадистичка фундаменталистичка група. Подручја под контролом организације су у суштини исламски емирати са строгим верским законима. Регион добија подршку од Турске, која се углавном осећа у цивилним областима, посебно у погледу хране. Међутим, турска помоћ је ограничена јер и сама Турска пролази кроз сложену економску кризу. Све у свему, провинција Идлиб пати од тешког сиромаштва и незапослености.
Израел је такође умешан
Обе стране, сиријски режим и опозиција у Идлибу, оптужују једни друге да добијају подршку Израела. Опозиција стално упоређује Асадове бомбе на школе и болнице са тренутном ситуацијом у Гази: за њих су Асад и премијер Бењамин Нетањаху два слична непријатеља.
Једино место у Сирији где се од 7. октобра одржавају демонстрације подршке Гази било је у провинцији Идлиб. Насупрот томе, сиријски режим оптужује опозицију да тражи помоћ од Израела, пошто израелско ваздухопловство често бомбардује Асадове присталице у Сирији – углавном шиитске терористичке групе као што је Хезболах. Чини се да на Блиском истоку непријатељ вашег непријатеља и даље може бити ваш непријатељ.
Прилика за сиријски режим
Прошле недеље у различитим областима провинције Идлиб почели су протести против владавине ХТС-а, а посебно против лидера организације Абу Мохамеда ал-Џуланија.
Како преноси "Ал Џазира", позната по подршци исламским организацијама, протест је настао због два питања: политичког и економског – ауторитарне владавине покрајинског лидера, оптужби за корупцију и тешке економске кризе. Џуланијева организација је недавно спровела талас хапшења око хиљаду активиста из разних опозиционих организација у покрајини, укључујући и активисте који су раније припадали његовој организацији. Ослобођени притвореници пријавили су тешко мучење затвореника који су ухапшени због сумње да су сарађивали са Асадовим режимом. Аналитичари погоршање ситуације приписују непостојању политичког решења и значајном смањењу међународне помоћи покрајини последњих месеци.
Како пише "Џерусалем пост", ова криза настала је због бескомпромисног и непопустљивог става ревносног џихадистичког владара Џуланија, који није вољан да учини било какве политичке уступке. Садашњи талас протеста отворено позива на рушење Ђуланијеве опресивне владавине, коју неки пореде са репресијом Асадовог режима.
Демонстранти тврде да је тренутна ситуација још гора него за време Асадове владавине јер укључује и верску репресију у стилу ИСИС-а. Демонстранти захтевају оснивање локалног савета који ће управљати покрајином. ХТС сада покушава да смири протесте ослобађањем више затвореника, праћењем повећања цена и ублажавањем неких пореза. Међутим, чини се да су протести измакли контроли и да само узимају маха.
Аналитичари либанског листа Ал-Мајадин тврде да иза протеста стоји Турска, која има за циљ да поткопа Џуланијеву контролу над Идлибом и врати је Слободној сиријској армији под директном контролом Анкаре. Недавни догађаји несумњиво ослабљују Џуланија, који још контролише око 75 одсто Идлиба. Ово означава распад коалиције након дугогодишњег јединства.
Шанса за Асада, проблем за Хезболах
Подела, анархија и превирања у региону Идлиба несумњиво представљају златну прилику за контролу у Дамаску. Сада би Асадова војска потенцијално могла да уђе у регион са значајном подршком да га врати у загрљај режима, након скоро деценије занемаривања.
Међутим, то би захтевало значајне снаге подршке. За окупацију Идлиба, важног средства за Асадов режим посебно, и „осовину отпора“ уопште, Иран би морао да пошаље значајне снаге. Ове снаге углавном би укључивале шиитске јединице народне мобилизације из Ирака и снаге Хезболаха из Либана. Међутим, Хезболах не може себи да приушти рат на два фронта.
Сада се иранска осовина отпора, сиријски режим и шиитске милиције налазе на раскршћу: да ли наставити рат у израелској арени или преусмерити снаге у северну Сирију? У случају израелског фронта, то је бесмислен рат са Хезболахом који је већ претрпео преко 230 жртава и нема успеха против високо мотивисане и припремљене израелске војске. У случају Идлиба, међутим, има прилику за значајну стратешку победу против опозиције која се распада.
Питање је да ли ће Асад ненамерно помоћи Израелу ако се одлучи да се снаге Хезболаха пребаце фокус на Сирију.
- Хоће ли сиријска арена утицати на нашу северну границу? Хоће ли Хезболах пристати на компромис око наше границе како би скренуо пажњу на Сирију? Само ће време показати - наводи "Џерусалем пост."
Извор: Србија Данас/Блиц