NOVI RAT NA POMOLU?! Budi se staro KRVAVO žarište, dva neprijatelja imaju ZAJEDNIČKOG NEPRIJATELJA
Tektonski potresi na Bliskom istoku ne prestaju
Militantna libanska grupa Hezbolah je trenutno angažovana u iscrpljujućem ratu na izraelskoj granici, ali je moguće da će dobiti naređenje od Teherana da preusmeri snage na drugu oblast u kojoj se nedavno borila – severnu Siriju.
HUTI NE POSUSTAJU! Nastavljaju rat sa Amerikom RAKETIRALI brod u Crvenom moru
RUSI POSTIGLI DOGOVOR SA KURDIMA U SIRIJI: Ruska vojska odradila LAVOVSKI posao!
POMORSKE BITKE 21. VEKA! "Momci u papučama" zadaju strahovite UDARCE svetskim imperijama, Huti izveli MASIVAN NAPAD dronovima!
Prošle nedelje je počeo talas protesta u svakom okrugu provincije Idlib koju drže pobunjenici na severozapadu Sirije. Ovo je poslednje uporište sirijske opozicije i poslednji ostatak građanskog rata u Siriji koji je počeo pre deceniju, rata koji je u drugim delovima zemlje uglavnom završen 2018. godine.
Idlib nije spreman za predaju
Na vrhuncu građanskog rata u Siriji 2015. godine, opozicione snage, predvođene Džabhat al-Nusrom, džihadističkom frakcijom Al Kaide u Siriji, ujedinile su se. Koalicija islamističkih organizacija potisnula je sirijsku vojsku iz okruga Idlib i zadržala većinu do danas. Ovo je okrug koji sirijski režim ne može sebi da priušti da ignoriše zbog svoje strateške lokacije.
Idlib je veoma blizu Latakije – uporišta vladajuće alavitske zajednice u Siriji, kao i ruskih vojnih baza u Siriji – baze ruskih vazduhoplovnih snaga u Hmejmimu i pomorske luke u Tartusu. Uprkos nemilosrdnim bombardovanjima sirijskih vazdušnih snaga na okrug Idlib (uključujući čak i danas), opozicija održava kontrolu nad tim područjem sa impresivnom upornošću.
Čini se da su poslednjih godina čak i pristalice sirijskog predsednika Bašara al Asada izgubile nadu da će preuzeti kontrolu nad Idlibom. Šiitske milicije su iscrpile svoje snage u Siriji, a većina Hezbolahovih ljudi se vratila u Liban. Pažnja Rusa je takođe na drugom mestu, jer su oni duboko uključeni u rat u Ukrajini.
Vojska Bašara al Asada nije sposobna za efikasnu borbu, zbog značajne štete koju je pretrpela. Ekonomija Sirije je razbijena, nezaposlenost je sve veća, a valuta nastavlja da gubi na vrednosti. Nema novca za održavanje vojske ili za značajnu obnovu. Međutim, to ne sprečava Asadovu vojsku da nastavi da neselektivno bombarduje civile Idliba. Poruka režima je jasna: život na „oslobođenim“ teritorijama ostaće pakao dok se ne vrate pod Asadovu vlast.
Vladari Idliba pokušavaju da steknu lokalni legitimitet. Promenili su naziv svoje organizacije iz Džabhat al-Nusra u "Hajat Tahrir al-Šam" (Organizacija za oslobođenje Levanta ili HTS) i naizgled su se distancirali od Al Kaide, ali su i dalje džihadistička fundamentalistička grupa. Područja pod kontrolom organizacije su u suštini islamski emirati sa strogim verskim zakonima. Region dobija podršku od Turske, koja se uglavnom oseća u civilnim oblastima, posebno u pogledu hrane. Međutim, turska pomoć je ograničena jer i sama Turska prolazi kroz složenu ekonomsku krizu. Sve u svemu, provincija Idlib pati od teškog siromaštva i nezaposlenosti.
Izrael je takođe umešan
Obe strane, sirijski režim i opozicija u Idlibu, optužuju jedni druge da dobijaju podršku Izraela. Opozicija stalno upoređuje Asadove bombe na škole i bolnice sa trenutnom situacijom u Gazi: za njih su Asad i premijer Benjamin Netanjahu dva slična neprijatelja.
Jedino mesto u Siriji gde se od 7. oktobra održavaju demonstracije podrške Gazi bilo je u provinciji Idlib. Nasuprot tome, sirijski režim optužuje opoziciju da traži pomoć od Izraela, pošto izraelsko vazduhoplovstvo često bombarduje Asadove pristalice u Siriji – uglavnom šiitske terorističke grupe kao što je Hezbolah. Čini se da na Bliskom istoku neprijatelj vašeg neprijatelja i dalje može biti vaš neprijatelj.
Prilika za sirijski režim
Prošle nedelje u različitim oblastima provincije Idlib počeli su protesti protiv vladavine HTS-a, a posebno protiv lidera organizacije Abu Mohameda al-Džulanija.
Kako prenosi "Al Džazira", poznata po podršci islamskim organizacijama, protest je nastao zbog dva pitanja: političkog i ekonomskog – autoritarne vladavine pokrajinskog lidera, optužbi za korupciju i teške ekonomske krize. Džulanijeva organizacija je nedavno sprovela talas hapšenja oko hiljadu aktivista iz raznih opozicionih organizacija u pokrajini, uključujući i aktiviste koji su ranije pripadali njegovoj organizaciji. Oslobođeni pritvorenici prijavili su teško mučenje zatvorenika koji su uhapšeni zbog sumnje da su sarađivali sa Asadovim režimom. Analitičari pogoršanje situacije pripisuju nepostojanju političkog rešenja i značajnom smanjenju međunarodne pomoći pokrajini poslednjih meseci.
Kako piše "Džerusalem post", ova kriza nastala je zbog beskompromisnog i nepopustljivog stava revnosnog džihadističkog vladara Džulanija, koji nije voljan da učini bilo kakve političke ustupke. Sadašnji talas protesta otvoreno poziva na rušenje Đulanijeve opresivne vladavine, koju neki porede sa represijom Asadovog režima.
Demonstranti tvrde da je trenutna situacija još gora nego za vreme Asadove vladavine jer uključuje i versku represiju u stilu ISIS-a. Demonstranti zahtevaju osnivanje lokalnog saveta koji će upravljati pokrajinom. HTS sada pokušava da smiri proteste oslobađanjem više zatvorenika, praćenjem povećanja cena i ublažavanjem nekih poreza. Međutim, čini se da su protesti izmakli kontroli i da samo uzimaju maha.
Analitičari libanskog lista Al-Majadin tvrde da iza protesta stoji Turska, koja ima za cilj da potkopa Džulanijevu kontrolu nad Idlibom i vrati je Slobodnoj sirijskoj armiji pod direktnom kontrolom Ankare. Nedavni događaji nesumnjivo oslabljuju Džulanija, koji još kontroliše oko 75 odsto Idliba. Ovo označava raspad koalicije nakon dugogodišnjeg jedinstva.
Šansa za Asada, problem za Hezbolah
Podela, anarhija i previranja u regionu Idliba nesumnjivo predstavljaju zlatnu priliku za kontrolu u Damasku. Sada bi Asadova vojska potencijalno mogla da uđe u region sa značajnom podrškom da ga vrati u zagrljaj režima, nakon skoro decenije zanemarivanja.
Međutim, to bi zahtevalo značajne snage podrške. Za okupaciju Idliba, važnog sredstva za Asadov režim posebno, i „osovinu otpora“ uopšte, Iran bi morao da pošalje značajne snage. Ove snage uglavnom bi uključivale šiitske jedinice narodne mobilizacije iz Iraka i snage Hezbolaha iz Libana. Međutim, Hezbolah ne može sebi da priušti rat na dva fronta.
Sada se iranska osovina otpora, sirijski režim i šiitske milicije nalaze na raskršću: da li nastaviti rat u izraelskoj areni ili preusmeriti snage u severnu Siriju? U slučaju izraelskog fronta, to je besmislen rat sa Hezbolahom koji je već pretrpeo preko 230 žrtava i nema uspeha protiv visoko motivisane i pripremljene izraelske vojske. U slučaju Idliba, međutim, ima priliku za značajnu stratešku pobedu protiv opozicije koja se raspada.
Pitanje je da li će Asad nenamerno pomoći Izraelu ako se odluči da se snage Hezbolaha prebace fokus na Siriju.
- Hoće li sirijska arena uticati na našu severnu granicu? Hoće li Hezbolah pristati na kompromis oko naše granice kako bi skrenuo pažnju na Siriju? Samo će vreme pokazati - navodi "Džerusalem post."
Izvor: Srbija Danas/Blic