ИРАН ЗБЛИЖИО СТАРЕ НЕПРИЈАТЕЉЕ! Како је напредак Техерана ка АТОМСКОЈ БОМБИ помирио некадашње ЉУТЕ СУПАРНИКЕ

Намера Техерана је, према речима овог неименованог краљевића, била да осујети скору нормализацију дипломатских односа између Израела и Саудијаца.

Британски новинар и писац Стивен Полард у тексту објашњава шта се у прошлости дешавало и шта се данас дешава на Блиском Истоку. Напад Ирана на Израел потпуно је променио ситуацију и ујединио старе непријатеље.

Ко је на страни Израела?

• Јордан
• Египат
• Саудијска Арабија
• Јемен
• Уједињени Арапски Емирати

Ко је против Израела?

• Сирија
• Иран
• Милитантна група Хути

Неутрални

• Ирак

Ситуација на Блиском Истоку одувек је била нестабилна, али данашње ескалације прете да потпуно промене ток збивања.

- Зашто је то толико важно? Зато што симболизује изузетну трансформацију која је у току у политици Блиског истока. Да један саудијски краљевић изрази такав став – да је муслиманска земља покренула сукоб у сврху ширења неслоге – било би незамисливо пре само неколико година. Али то није једини начин на који ветрови промена поново навејавају савезе у овом нестабилном региону - објашњава британски новинар и писац Стивен Полард.

Први ирански напад на Израел

У суботу увече, ирански ајатоласи извели су први директан напад на Израел откако су дошли на власт у револуцији 1979. године.

Исламска република је већ 45 година планирала уништење онога што њен врховни вођа Али Хамнеи назива "злим ционистичким режимом". Али стварне нападе препустио је својим заступницима, као што су Хамас и Хезболах.

Овај нови напад готово да није направио никакву штету, захваљујући одбрамбеној коалицији која је оборила скоро сво оружје усмерено против Израела.

Савезници као што су САД и УК су одиграли улогу у томе. Али придружиле су им се још две земље: Јордан и Саудијска Арабија.

"Саудијска Арабија - највећи непријатељ Израела"

Већи део времена постојања Израела, Саудијска Арабија, као једна од водећих муслиманских нација у свету и дом светог града Меке, била је његов неумољиви непријатељ. Али сада је на ивици не само да толерише Израел, већ и да постане савезник.

Слично томе, још 1967. године, Јордан је заправо напао Израел – катастрофалан потез којим је изгубио територије источног Јерусалима и Западне обале. Ипак, сада је и Јордан стао уз Израел да га заштити од иранских бомби. Овај новооткривени дух сарадње се наставља: ​​баш јуче се испоставило да су и Саудијци и Уједињени Арапски Емирати пренели корисне обавештајне податке Америци да их користе у одбрани Израела, а Јордан се даље сложио да дозволи америчким и ратним авионима 'других земаља' да користе своје ваздушни простор, као и слање сопствених млазњака.

Једно је јасно. Успон Ирана – и његова застрашујућа близина нуклеарног оружја – зближили су старе непријатеље.

Иран сада доминира огромним регионом од својих граница са Ираком, преко Сирије и Либана, до Медитерана. Преко својих јеменских заступника, Хута и сопствене морнарице, изазива хаос у Црвеном мору, једном од кључних светских поморских трговачких рута.

И претворила је палестинску ствар у стратешко средство за сопствене амбиције преко два друга заступника, Хамаса (Газа) и Хезболаха (Либан). Ова хаотична и мешана државна власт запрепастила је друге муслиманске земље.

Прича о Блиском истоку је некада била "Израел против свих осталих". Међутим, као резултат понашања Ирана, то више није тачно. А то значи да су дугорочни изгледи за мир - иако ћете можда бити изненађени када то чујете - светли.

Да бисте разумели како је све ово настало, морате се вратити самим коренима ислама – и расколу унутар њега. Године 610. Мухамед је открио нову веру. У време када је умро 632. године нове ере, он и ислам су били свемоћни у Арабији, а у року од једног века она је потчинила царство које се протеже од централне Азије до Шпаније.

"Ислам је био подељен око тога ко треба да наследи Посланика"

Једна фракција је тврдила да вођство треба пренети преко његове крвне лозе. Постали су познати као шиити, од схи'ату Али, на арапском за 'партизани Алија', који је био Мухамедов рођак и зет.

Други, сунити (следбеници 'sunna', или 'начина' на арапском), рекли су да вођство треба да се одређује на основу заслуга.

Али је изабран за 'калифа' (духовног вођу) 656. године нове ере, али је у року од пет година убијен, чиме је обележен трајни раскол. Пређимо напред до 2024., и око 85 одсто од 1,6 милијарди муслимана у свету су Сунити, док су 15 одсто Шиити.

Две земље се сада такмиче за вођство ислама: сунитска Саудијска Арабија и шиитски Иран. Откако су муле преузеле власт у Техерану пре 45 година, међусобна мржња секти је само расла.

Као мањина унутар ислама, шиити су историјски третирани као подређени у земљама у којима доминирају сунити. Али дошло је до значајног пораста шиитског становништва у земљама Залива, до те мере да у некима они чине скоро већину. Ово је повећало забринутост међу сунитским владарима због растуће моћи шиитског Ирана. У заливским државама као што су УАЕ, Кувајт, Бахреин и посебно Саудијска Арабија, шиитска претња – другим речима претња од Ирана – сматра се егзистенцијалном.

Египат, који има мировни споразум са Израелом од 1979. године, такође је непријатељ мула. У либанском рату Израела 2006. са Хезболахом, сунитске земље су, иза кулиса, хтеле Израел да тријумфује, баш као што се сада каже да Јордан, Египат и посебно Саудијска Арабија желе да Израел уништи Хамас у Гази.

Све веће приближавање неких сунитских земаља оличено је у Абрахамовом споразуму из 2020. којим су нормализовани односи између УАЕ, Бахреина и Израела, а касније Марока и Судана.

Иран жели контролу над Блиским истоком

Постоји логика, дакле, у постепеном продубљивању савеза између сунитских држава и Израела. Арапске нације схватају да, иако Израел нема амбиције да доминира над својим суседима, Иран настоји да контролише цео Блиски исток.

Треба нагласити да би огромна већина сунита и шиита радије само наставила са својим животом него да се уплићу у ове спорове. Али, такође је тачно да ако не разумете овај раскол, не можете уопште разумети Блиски исток.

Извор: Србија Данас/Блиц/Дејли мејл