"ПСОВАЊЕ ЈЕ ХУЉЕЊЕ БОГА" ИЛИ ЗНАК ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ? Срби воле све ПО СПИСКУ, а не знају какве то ПОСЛЕДИЦЕ може имати
Ружне речи су заробљене између религије и науке!
Српски језик је један од најекспресивнијих и најбогатијих језика, у њему је похрањена читава историја нашег народа, те је он најважнији елемент нашег идентитета.
Када је Вук Карџић 1847. године превео Нови Завет на српски језик докатао је да је "језик говедара и свињара", како су га звали они неспремни за одвајање од сукње велике Руске цркве, доказао је да је језик обичних сељака богатији од многих других језика.
Са друге стране, тај раскош се огледа и у оној мање популарној лексици, такозваним ружним речима, које Срби изговарају и у срећи и у туги. Колико је лепеза широка, схватио је и Вук када је скупивши опсеном лексиком препуне народне песме и сакупио их у књизи "Црвен бан". Како је већ био на ратној нози са Црковом, објављивање је изостало, а тек је 1974. године.
Став Српске православне цркве се није променио према оваквој лексици, а ружне речи којих су данашној омладини пуна уста, проглашена је једним од највећих грехова. Ипак, цензура никада није добра и може одвести само у другу крајност, зато је битно да схватимо зашто псујемом да бисмо могли да решимо овај "проблем".
Представљају "МАЛОГ ЂАВОЛА!" Православни СВЕШТЕНИК УПОЗОРАВА: "Ово не желите да имате у кући, одмах избаците напоље!"
Лазаревићи и Станковићи СУ НА СПИСКУ: Проверите да ли се ваше ПРЕЗИМЕ налази на листи ПЛЕМИЋКИХ породица
Психологија
Са психолошког становишта псовање је могућност емоционалног пражњења, чиме се олакшава тензија и ублажавају фрустрације.
- Псовање је веома, веома тешко дефинисати, каже докторка Ема Бирн, стручњакиња на ову тему и ауторка књиге "Псовање је добро по вас".
Она каже да је то нека врста језика који користимо у шоку, запрепашћењу, усхићености, да бисмо били смешни или увредљиви…
Али је то културолошки феномен који има смисла само у оквиру заједнице, лингвистичке групе, друштва, земље или вере.
- Ми одлучујемо шта је тачно псовање консензусом. А велики део тог консензуса има везе с тим шта је табу у датој култури: на неким местима се вређају на делове тела, негде на животињска имена, негде на болести, негде на одређене телесне функције, објашњава докторка Бирн.
Али постоји један кључни елемент у псовању: - Да би имало одређени емотивни ефекат, морате да се играте с табуом у датом друштву.
Религија
А табу у датом друштву је резултат религије, традиције и морала, али на првом месту Црквених закона. И тако свештеници стално упозоравају да је псовање најстрашнији грех:
Игуман Нектарије (Морозов):
Реч је универзални инструмент који нам је дат да комуницирамо са људима, али ми се и молимо Богу служећи се речима. Постоји, наравно, и таква молитва, како каже светитељ Теофан Затворник, када се ми не молимо речима, већ осећајем, неком мишљу, која се није обликовала у реч. Али се најчешће ми ипак обраћамо Богу речима. Када човек користи тај дар речи толико неразумно и немарно да дозвољава себи да изговара гневне речи, то је и нелогично, и неприродно, јер, како показује апостол Јаков не може: "из истог извора тећи слатко и горко" (ср.: Јак. 3: 11–12). Не може човек истим устима и да слави Бога, и да хули некога.
Када човек псује он вређа не само своја уста, колико своје срце и после бива веома тешко истински се обратити Богу.
Протојереј Сергије Правдољубов:
- Речи нису неутралне. Оне су повезане са светом који нас окружује. За разлику од животиња које су у древности називали немуштим, човек поседује највећи дар речи, разумности. Он може да слави језиком Бога, а може да изгрди некога или да га прокуне. Можемо да изговоримо једноставне речи: "Не знам овога Човека", – и да се одрекнемо Њега. А можемо и да кажемо: "Ја сам веран Њему све до смрти!" – и да постанемо мученици.
- Ружне речи које користе многи људи су заправо еуфемизми, то јест речи чији смисао није изражен до краја, то су само алузије, полуназиви. А отворено, неприкривено псовање је страшно и ужасно!
- Један затвореник Соловецког логора посебне намене (1920. године манастир је био затворен од стране совјетских власти и претворен у логор, а већина затвореника су чинили свештенство, бели официри и интелектуалци пр. – прим. прев.) је причао са зебњом како је чуо праве псовке великих мајстора ових погрдних речи од затвореника 1936. године. Он је причао да човек који је тако виртуозно псовао није студирао ни у богословији, ни у духовној школи, али је псовао истанчано и са готово недостижним, за простог човека, познавањем догматике и богословије да је постало јасно да је то пренос мисли и речи тих страшних сила који се непрестано боре против Бога.
- Понављање таквих речи је придруживање тој сили која управо тако перципира Бога. Разблаживање смисла и еуфемизми не уклањају саму суштину и снагу ових речи. Ето зашто треба чврсто и одговорно да пазимо да не употребљавамо такве речи да бисмо избегли подчињење, а касније и робовање ђаволским силама.
Протојереј Максим Козлов:
- Грех сквернословља је, по мом мишљењу, страшан јер тако чинимо грех против једне од одлика подобија Божијег у нама. Ова одлика је, по речима преподобног Јована Дамаскина, способност говора. У складу са тим непријатељ људског рода највише жели да изопачи у човеку то кроз шта човек постаје подобан Богу. Да изопачи љубав, да изопачи чистоту, једноставност душе. Он стреми да изопачи дар речи, којим се разликујемо од свих других видљивих створења. И борба против псовања није борба против штетне навике. То је борба за то да останемо хришћани.
Када смо упитали свештеника о псовању рекао је следеће:
- Не псујте, браћо и сестре, српски језик је предиван богат језик. Ако хоћеш да изразиш љутњу, не треба ружним речима. Свака псовка је хуљење Бога, а све што имаш Бог ти је дао, твој живот је у његовим рукама. Мој живот је само 4 посто у мојим рукама, ето само једна ћелија у организму да подивља и ето канцера. А од мене не зависи! А ти Бога псујеш у 16, псујеш сунце, а Христос је Сунце Правде, хлеб, о не хлеб живота, живот, а Господ је пут истине и живота, мајку, а мајка је наша Богородица, сваки пут кад си опсовао мајку било коме, Богородицу си увредио.
Наука
Са друге стране, научници тврде да се псовање заправо може користити као моћно и интелигентно средство за комуникацију и самоизражавање.
Научници су открили да псовање може имати позитиван учинак на односе када се користи за показивање знакова солидарности или радости. Коришћење тако јаких речи такође може учинити да људи изгледају уверљивије, може насмејати људе, а некима може помоћи да се носе са одређеним ситуацијама сукоба попут беса и бола, те побољшати изведбу током вежбања, кажу стручњаци. Међутим, ово откриће долази са очитим упозорењем да људи морају бити опрезни када одлучују да псују, имајући на уму пред ким псују и где, ако не желе да испадну "увредљиви, неприкладни и непожељни".
- Псовање је дуго одбацивано као тема озбиљног истраживања јер се претпостављало да је једноставно знак агресије, слабог познавања језика или чак ниске интелигенције. Али сада имамо доста доказа који оспоравају то становиште, што нас тера да преиспитамо природу и моћ псовке – рекли су истраживачи из Велике Британије и Шведске.
Научници са универзитета Келе, Алстер и Вестминстер испитали су 100 академских радова о псовању и открили да је оно неспорно другачије и моћније од других облика употребе језика, те да чак може настати из другог дела мозга у поређењу с уобичајеним говором. Идентификовали су неколико "општепознатих сврха свакодневног псовања" укључујући изражавање емоција као што су радост, љутња, узбуђење и страх, те изражавање пријатељства и солидарности међу пријатељима. Такође се може користити за хумор и вербални нагласак, према студији објављеној у часопису "Лингуа".
У једној од студија која се фокусирала на псовање и толеранцију на бол учесници су могли дуље држе руке у купки с леденом водом уколико би псовали, што сугерише да употреба псовки помаже у суочавању с болом.
Између психологије, религије и науке заробљена је та фамозна ружна реч. Ипак, најважније је критичко мишљење, па сами процените да ли је добро псовати или не!