Šta sve Srbi škrope svetom vodom? Je li OSVEŠTAVANJE kancelarija, prodavnica, banki "ZLOUPOTREBLJAVANJE" svešteničkog ČINA?
Arhimandrit Rafailo Karelina odgovara na ovo pitanje
Prilikom građenja kuće ili useljavanja u nov dom najvažnija stavr za jednog vernika je da bude osveštan. I tako pozivamo parohijskog sveštenika koji dolazi da se moli za napredak doma, za zdravlje i sreću ukućana, naročito dece, za slogu, za ljubav, razumevanje među ukućanima i za svako dobro koje hrišćani mole od Boga.
Međutim, onda kupimo nova kola, i tu nam treba molitva za sigurnost i blagostanje, pa odnda pokrenemo neki biznis, e, baš tu je potrebna molitva za napredak i tako dalje. Mnogi smatraju da je osveštavanje ovakvih stvari pogrešno i da sveštenici to rade samo iz lične koristi.
Kada malo istražimo videćemo da je ova praksa jako ustaljena i da su popovi osveštavali bukvalno sve - od igle do lokomotive (fabriku duvana kod Čačka, stadion fudbalskog kluba Partizan, prostorije raznih političkih partija, vodovod u Novom Sadu, automobile, prodavnice u paketu s robom).
Ipak, postavlja se pitanje da li je ovo jedna vrsta "zloupotrebljavanja" svešteničkog položaja i da li postoji neki kriterijum i moralna/verska/principejelna granica. Na ovakva pitanja odgovorio je arhimandrit Rafailo Karelina. Evo šta on kaže!
Šta kada BROJANICA PUKNE? Sveštenik upozorava da "te stvari nemaju SAKRALNU vrednost", tako da kada se oštete treba raditi OVO
Devojke, ovako se POMOLITE ako nemate sreće u ljubavi - Molitva za udaju i ženidbu
- Sveštenik uvek treba da ima na umu to da je postavljen za tu dužnost da bi svetleo. Kao što sveća svetli na čiraku, tako i sveštenik treba da bude
svestan toga da ljudi na njega uvek gledaju kao na etalon, i obrazac svetosti – u svemu, pa samim tim i u ličnom životu. I zato sveštenik uvek treba da
se ponaša dostojanstveno.
- Kada se ove ili one strukture obraćaju s molbom za osvećenje banki, prodavnica ili preduzeća, sveštenik treba da bude svestan da samo osvećenje, kropljenje svetom vodicom treba da pomogne ljudima da se vrate Crkvi i crkvenom životu. Ne treba očekivati da će se posle molebana, i posete sveštenika sve promeniti. Ali svako od nas, upućujući se na molbu u ovu ili onu strukturu, iskreno veruje i nada se da će ta poseta doneti neki plod: neka se samo nekoliko ljudi sete Boga … Preko molebana i svešteničkog služenja Gospod pomaže onima koji tamo rade, bez obzira na mesto – prodavnica, zatvor, bolnica … U svakoj službi sveštenik moli Boga da Gospod pošalje blagoslov na ljude, koji su Mu se obratili.
- Kada se ljudi obraćaju sa takvim molbama, to je već početak molitve, početak kretanja ka Bogu. I zato se ne treba smućivati, ne treba videti nešto loše ili štetno u tome što sveštenika pozivaju za osvećenje trgovačkih centara, kancelarija, banki. Treba se truditi da se u tome vidi dobro. Niko ne zna
šta je u čovekovoj duši – niko u nju ne može da zaviri. Lako je zapaziti neku korist, ali ne treba tako. Crkva je otvorena za sve: tu može da dodje i Predsednik, i guverner, i običan radnik. Tako je i svaki sveštenik bez obzira gde se nalazi spreman da pomogne svima …
- Treba se trudti da se u svemu vidi dobro, a ne loše – to je glavni princip hrišćanstva. Kod nas se sve radi sa blagoslovom. I svaki sveštenik, baveći se ovom ili onom delatnošću u početku uzima blagoslov. Danas sveštenici predaju u školama, drže specijalne kurseve na univerzitetima – postoje takvi primeri i kod nas u Barnauli. Smatram da je to pravilno i potrebno.
- Ima veoma mnogo takvih primera, kada sveštenik služi službu koja nije povezana sa hramom i zahteva preoblačenje. Kod nas u eparhiji ima jedan glavni inženjer – djakon Zaharija. On je u svetu radio 26 godina kao inženjer-graditelj. I došavši u Crkvu, on veliki deo vremena provodi na gradjevini – rukovodi direktno svetskim ljudima, gradjevinarima, ukazuje im na greške, ispravlja ih. Smatram da u tome nema ničeg lošeg. Uzmite manastire – u svakom od njih postoje i traktoristi, i zemljoradnici… To je uvek bilo i biće, i u tome nema ničeg lošeg – čovek treba da radi.
- Mogu da nevedem primer iz Svetog Pisma: apostol Pavle budući propovednik nikada ni od koga nije ništa uzimao, a hranio se od svoje rukodelje – pravio je šatore, prodavao ih i kupovao sebi hranu. Svaki čovek treba da radi. I više od toga, čovek ne samo da treba da radi da se sam prehrani već treba da pomaže i nemoćnima. Manastiri i Crkve su se uvek trudili da materijalno pomažu siromašnima, prestarelima. To je pohvalno.