Ovo je najjeftiniji ali EKOLOŠKI NAJRAZORNIJI vid transporta! Da li će preživeti nove propise?

Naime, početkom 2020. godine stupaju na snagu odredbe koje će brodske kompanije koštati mnogo novca – možda i bilion dolara.

Ako je novac gorivo ekonomije, onda su brodovi najvažnije transportno sredstvo svetske trgovine. Prema navodima Međunarodne organizacije za pomorsku plovidbu IMO, tela UN koje je zaduženo za regulisanje plovidbe, više od 90 odsto svetske trgovine odvija se pomorskim putem. To je najjeftiniji, ali i ekološki najrazorniji način transporta robe i sirovina po svetu.

Prema studiji IMO o štetnim gasovima iz 2014. godine, sektor pomorskog transporta godišnje u atmosferu izduva oko 940 miliona tona ugljen-dioksida, što je oko 2,5 odsto globalne emisije štetnih gasova u svetu.

Ali, postoji još jedan veliki ekološki problem koji stvara industrija a to je količina opasnog sumpor-dioksida (SO2) koji sadrže izduvni gasovi brodova. Zbog upotrebe jeftinog lož-ulja koje sadrži sumpor, na brodove otpada 13 odsto celokupne svetske emisije SO2.

Zato bi novi propisi o ograničenju emisije štetnih gasova u pomorskom saobraćaju, koji stupaju na snagu 2020, mogli da se drastično odraze na ovu posebno "prljavu" branšu.

Efekat neće biti samo ekološki: zbog pratećih troškova i razmera zavisnosti preduzeća od pomorskog transporta, posledice bi mogla da oseti celokupna svetska privreda.

Vrli novi svet

Od 1. januara brodovi bi, prema novim pravilima IMO, morali da redukuju emisiju SO2 za više od 80 odsto. Za to postoji čitav niz mogućnosti: od instalacije tehnologije kojoj nije potreban sumpor, pa do kompletnog odustajanja od goriva dobijanog od sirove nafte.

No, kojim god se putem bude krenulo, na kraju će pomorska branša biti suočena sa velikim troškovima.

Još u maju, jedan menadžer američke brodske kompanije "Star bulk kerijers" rekao je za "Fajnenšel tajms" da ga je instalacija aparata za prečišćavanje izduvnih gasova na 100 brodova koštala 170 miliona dolara.

Prema novoj studiji Pokrajinske banke Baden-Virtemberga (LBBW), pomorski propisi će finansijski opteretiti kompletnu svetsku privredu. Per-Ola Helgren, jedan od autora studije, strahuje da bi globalni rast svetske privrede 2020. mogao da bude "osetno manji" jer su tehničke intervencije na motorima starijih brodova skupe i mnoge brodske kompanije su nedovoljno pripremljene za nove odredbe.

Helgren prenosi da će kombinacija većih troškova transporta pri smanjenju kapaciteta stvoriti nepovoljno globalno privredno okruženje, a ono već sada trpi štetu zbog trgovinskog spora SAD i Kine i drugih trgovinskih konflikata.

Preduzeće za energetski konsalting "S&P global plats" sprovelo je studiju u kojoj se troškovi koje će doneti promena pravila za pomorski saobraćaj procenjuju na bilion dolara u periodu od prvih pet godina.

Veliki troškovi tehničke intervencije

Novo ograničenje emisije SO2 od 2020. je deo velike inicijative IMO sa ciljem da se u brodskom saobraćaju emisija štetnih gasova smanji za najmanje 50 odsto do 2050. godine – u odnosu na brojke iz 2008.

No, predstojeća mera se odnosi samo na emisiju sumpor-dioksida. Još nema delotvornih mera za smanjenje emisije ugljenika – njih je teže sprovesti. Time treba dodati i da mnoge brodske kompanije nisu spremne na promene iako se one najavljuju godinama.

Brodovi koriste najprljaviju naftu, onu koja ostaje nakon što se iz sirove nafte u rafinerijama izdvoje kvalitetniji proizvodi poput benzina.

Koncerni poput najvećeg svetskog prevoznika kontejnera "Maersk" uspešni su upravo zbog uštede upotrebom goriva u kojem je velika količina sumpora. Danska firma procenjuje da će je prelazak na čistija goriva koštati dve milijarde dolara godišnje.

Sada se postavlja i pitanje: koliki deo troškova će kompanije prebaciti na svoje klijente?

Nerešen problem

Procenjuje se da sumpor-dioksid sadrži koncentraciju sumpora koja je više nego 3.500 puta veća od onog u dizel-gorivu zbog koje je došlo do dizel-skandala sa Folksvagenom. Emisije sumpor-dioksida, azot-dioksida i ugljen-dioksida i fine prašine se stalno povećavaju. One važe kao posebno opasne za ljudsko zdravlje, posebno za stanovnike velikih lučkih gradova.

Studija koja je 2018. objavljena u časopisu "Nejčer" pokazuje da zagađenje vazduha koje prouzrokuju brodovi dovodi do 400.000 smrtnih slučajeva godišnje, od tumora do bolesti srca i krvnih sudova.

Istraživanja su pokazala da bi povećanje upotrebe goriva sa malom količinom sumpora moglo da smanji broj smrtnih slučajeva za trećinu. Studija prenosi i da 200 najvećih brodova na svetu proizvodi istu količinu sumpora kao i svi automobili sveta.

Svima je jasno da se nešto mora učiniti, a vremena za to je sve manje.