Skip to main content
  • Read more Vođa Tigrova Sirija

    POČINJE NAJVEĆA OFANZIVA U 2018: Na čelu kolone vođa Tigrova, stiže smrt u Istočnu Gotu (VIDEO)

  • Read more Saša Janković Beogradski izbori

    Prepucavanje u prazno: Nikola Kojo spustio Jankovića pa ga sad kulira, lider PSG šizi

  • Read more Protest Albanaca u Skoplju nakon presude u slučaju Mostrumi (2014) Info

    Spisak država koje su priznale Kosovo je LAŽAN: Priština se njime hvali, a ovo je prava ISTINA

  • Read more Sloba Radanović, Kristina Kija Kockar Zadruga

    NAJGORA SVAĐA MUŽA I ŽENE DO SAD! Slobo, mutavče! Kija, namazana manipulatorko! Ko je KOPILE(VIDEO)

  • Read more Navijači FK Skenderbeg Fudbal

    ŽELE OSVETU POSLE DRAKONSKE KAZNE! Albanci prete SMRĆU inspektorima UEFA (VIDEO)

  • Read more Bora Stanković Vesti

    Pesma o Bori Stankoviću koja NIKADA i NIGDE nije OBJAVLJENA! Otkriva mnogo o slavnom književniku!

Kupovina u marketu

LUKAVOST BEZ GRANICA: Ovih 10 podvala trgovaca mogu vas ostaviti BEZ DINARA u džepu!

Foto: Profimedia
Sve sofisticiranije tehnike prodaje

Na današnje kupce svakog dana armija marketinških stručnjaka koji proučavaju navike mušterija prilikom kupovine pokušavaju da smisle sve lukavije i sofisticiranije tehnike prodaje. 

Ljudi iz prodaje ovako pokušavaju da vam podvale:

1. Reklame koje stvaraju pogrešan utisak

Da bi pokazali koliko su im proizvodi sveži i učinili ih sočnijim i primamljivijim, fotografi ih prskaju vodom. Ovu tehniku uspešno koriste i prodavci voća i povrća.

2. Antireklamni slogani

- Žao nam je, ali ovo ne možemo da vam prodamo - poruka je koja se čita između redova nekih od “Folksvagenovih” slogana. Da li je takav pristup ikoga sprečio da kupi njihov automobil? Naprotiv: veća pažnja znači veću prodaju!

ŽELITE DA KONKURIŠETE ZA POSAO DIREKTORA JAVNIH PREDUZEĆA?! Ove 3 stavke NIKAKO NE SMETE imati u svom CV-ju!

Žena čita deklaraciju
Foto: Profimedia

3. Precenjivanje

Na ovaj mudri trik naseda gotovo svako, a evo kako funkcioniše: prvo se prikaže najskuplji proizvod, a onaj sa najnižom cenom na kraju. Iako deluje povoljnije u odnosu na ostale, njegova cena je ipak preterano visoka. Takva taktika se uspešno koristi u restoranima. Kisela voda istog proizvođača ima različitu cenu u samoposluzi, u kafiću na železničkoj stanici i u restoranu. Ljudi su skloni da veruju restoranima kada je u pitanju kvalitet, pa su cene i do dva-tri puta veće. Na ovom primeru, prodavac nudi automobile različite vrednosti za istu mesečnu ratu, što navodi kupca da se zapita: Zašto da kupim jeftinija kola, ako nema razlike?

4. Mamac cena

Skupoća je relativna. Cena mamac funkcioniše tako što cene drugih proizvoda pored nje deluju povoljno, navodeći mušteriju da donese “ispravnu” odluku.

5. Lažna sniženja

U prodavnicima često možemo videti etikete s precrtanim i novim cenama, odštampanim krupnim brojevima. Mali je broj onih koji sagledavaju da su takva sniženja uglavnom lažna. Prodavnice jednostavno naduvaju staru cenu za 20 odsto, nadajući se da niko nije zapamtio originalnu cenu proizvoda. Drugi primer lažnih sniženja su takozvane “specijalne ponude”, kod kojih se, recimo, kafa i kolač nude po navodno povoljnoj ceni, pri čemu zbir pojedinačne cene jednog i drugog zapravo odgovara toj ceni. Suština je u tome što „specijalnu ponudu” nesvesno doživljavamo kao povoljnu.

kupovina u butiku
Foto: Profimedia/ilustracija

6. Smanjenje pakovanja

Proizvođači poznatih brendova i samoposluge često se služe ovim trikom kako bi obezbedili stabilan profit, bez podizanja cene.

7. Grinov efekat

Prvi potpuno zatvoren tržni centar projektovao je arhitekta austrijskog porekla Viktor Grin. Pre njega, šoping-molovi su se sastojali od odvojenih jednospratnih zgrada, međusobno povezanih prolazima. Arhitekta je objedinio više prodavnica pod jednim krovom, stvarajući supermarket nalik na lavirint.Grinov koncept podrazumeva potpuno zaštićen svet u kojem je uvek toplo, koji je dobro osvetljen i udoban. To je mesto bez prozora i satova. Danas su gotovo svi tržni centri napravljeni na ovaj način. U takvom okruženju ljudi upadaju u stanje dezorijentisanosti i blagog transa, zaboravljajući zašto su zapravo došli. Dok šetamo po ogromnom šoping-centru, gubimo sposobnost razumnog rasuđivanja. Kao posledica toga, skloni smo da impulsivno kupujemo stvari i potrošimo više novca nego što smo nameravali.

8. Velika kolica

Kada kupci koriste kolica, a ne korpe, skloni su da potroše i do 40 odsto više novca. Osoblje supermarketa namerno postavlja osnovne namirnice (hleb i mleko) na što udaljenijem mestu. Na taj način mogu biti sigurni da će mušterije usput ubaciti i nekoliko dodatnih (i ne baš neophodnih) proizvoda. U mnogim samoposlugama hodnici usmeravaju kupce u pravcu suprotnom od kretanja skazaljke na satu, što ih takođe tera na neplanirane kupovine.

kupovina
Foto: Srbija Danas

9. Antropomorfizam

Reč je o našoj sklonosti da ulažemo u stvari i bića s ljudskim osobinama. Tu spada i raspravljanje s računarima ako ne rade kako treba, tepanje automobilima i razgovaranje sa životinjama kao da su ljudi.

Kada kompanije koriste maskote u obliku životinja u okviru promocije svog brenda ili u dizajnu ambalaže, potrošači razvijaju simpatije prema tom liku, a samim tim i prema proizvodu. Antropomorfizam jača poverenje potrošača u kompaniju i njene proizvode, što dovodi do povećanja prodaje.

10. Lukavo raspoređivanje proizvoda

U svakoj samoposluzi gornje police su rezervisane za manje poznate brendove. Na srednjim policama su popularni, često reklamirani brendovi, dok se na najnižim policama nalaze proizvodi nepoznatih kompanija i proizvoda za decu. Iznamljivanje “zlatnih polica” skupo košta kompanije, što naravno utiče i na cenu njihovih proizvoda. Ukoliko ne želite da se upecate na ovaj mamac, uvek sledite jednostavno pravilo: pre nego što se odlučite za proizvod sa srednje police, uporedite cenu i kvalitet s proizvodima na gornjim i donjim policama.

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD novčanik

SD vesti

SD posao

SD energetika

Vremenska prognoza
Clear sky
-0 Beograd