Pomeraju se starosni uslovi: Do penzije 5 godina duže nego do sada?!

Produženje životnog veka nosi sa sobom i više godina na radnom mestu, i to je jedan od osnovnih razloga kojim se vode zakonopisci kako kod nas tako i u Evropi.

Vrh lestvice prema očekivanom trajanju života drže Švedska i Italija. Očekivani radni vek Šveđana i pre deset godina bio je natprosečnih 38,9 godina, a u međuvremenu je povećan na čak 41,2 godine. Pri vrhu je još nekoliko najbogatijih članica EU, od Holandije i Danske do Velike Britanije i Nemačke. Trajanje radnog veka se izvodi iz demografskih i podataka vezanih uz tržište rada, a njime se "meri" broj godina koliko će osobe od dobi 15 godina u životu biti aktivne na tržištu rada, bilo kao zaposlene ili nezaposlene.

I dok je pre samo nekoliko godina, tačnije 2010. u Srbiji očekivano trajanje života za dame bilo u proseku 75,5, a jačeg pola 70 leta, danas se očekuje da žene "doguraju" do 78, a muškarci do 73. To sa sobom nosi i pomeranje starosnog uslova za penziju u narednim godinama sa sadašnjih 65 na 70 godina.

Podrška stanogradnje: Kupcima prvih stanova milijardu dinara iz budžeta države

Ovo nepisano pravilo važi i u zemljama Evropske unije. Očekivano trajanje radnog veka danas je u proseku iznosi 35,4 godine ili gotovo dve godine više nego pre samo jednu deceniju. Ljudi u EU koji danas ulaze u svet rada mogu da očekuju da će biti aktivni gotovo dve godine duže.

Već sada, u Švedskoj uslov za odlazak u starosnu penziju je 67 godina, Italiji 66, u većini zemalja je 65 godina.

Prema poslednjim podacima statističara, u našoj zemlji prosečna starost pripadnica lepšeg pola se u odnosu na period pre jednog veka povećala za 15 leta, odnosno za 13 kod muškaraca. Problem je što se u Srbiji poslednjih godina dešavaju promene koje su se još devedesetih godina prošlog veka desile u drugim evropskim zemljama koje su povećale starosnu granicu za penzionisanje. Pošto penzioni sistemi nisu održivi, ovakvo usaglašavanje je neminovnost. 

Velike promene koje će oduševiti sve radnike u Srbiji

Katarina Stanić iz Centra za liberalno demokratske studije objašnjava da naš penzioni sistem već prati EU trendove: 

- Imajući u vidu da se starosna granica za žene pomera ka 65, da za muškarce iznosi 65 godina još od 2005. godine, a da je očekivano trajanje života u Srbiji kraće nego u EU, očekivan broj godina u penziji u Srbiji nije duži nego u EU. 

Izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju iz 2014. godine i Srbija se približila propisima u najvećem broju evropskih zemalja, uključujući i države u okruženju. Starosne granice za oba pola u skoro svim zemljama Evrope su ujednačene ili su u procesu izjednačavanja. U 14 država dame već rade do 65 leta ili će na tom nivou biti po završetku procesa podizanja. U još 14 zemalja starosna granica će biti između 66 i 68 godina života.

Prilika koja se ne propušta: Ovoj državi su stalno potrebni radnici, a plata je preko 1.000 evra

Nadežda Satarić iz udruženja "Amiti", kaže da pokušava da ima razumevanja za ekonomiste, jer oni prevashodno razmišljaju o fondu iz kog treba isplaćivati penzije. 

- Ipak, dubokog sam uverenja da nije realno u našim uslovima povećavati starosni uslov za odlazak u penziju preko 65 godina, niti za žene, niti za muškarce. Ovo iz razloga što je očekivano trajanje života u Srbiji oko 74,49 godina i ono je kraće od svih zemalja i bivše Jugoslavije, a i iz Evropske unije, izuzev Rumunije. Prosečan životni vek u Srbiji je 74,56 godina i on je takođe najniži, izuzev u Crnoj Gori - objašnjava ona. 

Budući penzioneri neće biti u prilici da primaju penzije 30, 40, pa čak u nekim slučajevima i 50 godina, kako je sada, jer više nema davanja invalidskih penzija bez realnog osnova i penzionisanja "po dekretu", kakvo je bilo pre raspada Jugoslavije. 

- Po meni je smisleno da ljudima koji žele da rade i posle ispunjenja roka za penziju treba to i omogućiti, ali ne treba na silu insistirati i odlagati odlazak u penziju, čekajući neke godine, a da su stariji radnici na tržištu rada, gde nemaju ni primanja, niti priliku da nastave da rade, jer poslodavci gotovo izbegavaju prijem starijih od 50 godina, a da i ne govorimo o starijima od 60 godina - naglašava Satarić. 

Država uvodi NOVE MERE za kontrolu ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA radnika: Evo šta to znači

Ona smatra da će, ukoliko se to dogodi, takva situacija negativno uticati na kvalitet života budućih penzionera, posebno onih koji rade teške fizičke poslove, i to ne po osam, već često i 10-12 sati dnevno, ili pak žena, koje uvek, pored posla, moraju da rade još jedno radno vreme kod kuće. 

Kazneni poeni uz penzionisanje takođe su prisutni u mnogobrojnim penzijskim sistemima, kao što su Italija, Nemačka, Austrija, Litvanija, Estonija, Portugalija, Slovačka, Švajcarska, Češka i Španija, a uvele su ga i države bivše SFRJ - Slovenija, Hrvatska i Crna Gora. 

Procenti umanjenja variraju od 0,34 do 0,4 odsto u nekim državama na mesečnom nivou, do čak 0,5 koliko iznose u Portugaliji i Slovačkoj. U nekim penzionim sistemima se obračunavaju na godišnjem nivou, pa su u Estoniji i Litvaniji 4,8 odsto godišnje.