U BEOGRADU PAKOVANJE OD 360 GRAMA I 1,8 KILOGRAMA PRAŠKA PO ISTOJ CENI! Da li je u pitanju prevara, pljačka ili nešto treće?
Mnogi su zbunjeni ovom pojavom.
Prašak za veš istog proizvođača i brenda u kutiji od 360 grama ima istu cenu kao pakovanje od 1,8 kilograma i košta 489,99 dinara?!
EVO KAKO NAS TRGOVCI PLJAČKAJU! Da li znate šta je i kako funkcioniše ŠRINKFLACIJA?
SADA MOŽETE DA IZRAČUNATE KADA IDETE U PENZIJU I TAČAN IZNOS PENZIJE: Otkriveno i da li su podaci bezbedni u novoj aplikaciji PIO Fonda
DAJU 200 MILIONA EVRA ZA UNIŠTAVANJE VINA: Možda deluje čudno, ali imaju ODLIČNO OBJAŠNJENJE
Ova situacija u jednom poznatom trgovinskom lancu neprijatno je iznenadila mnoge potrošače. Posebno zato što se u drugom megamarketu 360 grama prodaje tri puta jeftinije, za 159,99, a 1,8 kilograma košta 509,99 dinara. Veliko pakovanje namenjeno je za 20 pranja na temperaturi od 20 do 95 stepeni, dok se za malo navodi da efikasno pere i na 20 stepeni i dovoljno je za četiri ture veša.
– Prvo sam pomislila da je mala kutija tako skupa, jer uspešno skida fleke i u hladnoj vodi, pa proizvodnja zahteva neku složeniju tehnologiju – kaže Vesna iz Beograda.
– Onda sam u drugom trgovinskom lancu videla da velika pakovanja od 1,8 kilograma, obe vrste praška i za pranje na visokim i na niskim temperaturama, imaju istu cenu od 509,99, a da malo košta 159,99 dinara. To znači da u prvom megamarketu kutiju od 360 grama prodaju za 340 dinara skuplje. Zaista, ne mogu da verujem da su toliko podigli maržu.
U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) savetuju građanima da obavezno uporede cene u radnjama pre nego što se odluče za kupovinu, jer su kod nekih proizvoda velike razlike. U konkretnom slučaju, kako ukazuju, možda je došlo do greške prilikom unosa nove robe, ali imajući u vidu šta se sve dešava na tržištu, ne isključuju mogućnost da je u pitanju zloupotreba trgovca, koji zaračunava paprenu maržu.
– Većina poskupljenja u našoj zemlji je neosnovana – kaže Marko Dragić, pravni savetnik u NOPS-u.
– Trgovinski lanci još od pandemije, pa energetske krize koriste aktulenu globalnu krizu, kao i činjenicu da je na našem tržištu slobodno formiranje cena. Oni podižu marže, odnosno svoje zarade, tako nadoknađuju svoje gubitke i zgrću profit. Ceh, na kraju, plaćaju građani.
On podseća i da na društvenim mrežama često kruže primeri istih proizvoda koji su u inostranstvu jeftiniji, nego na policama megamarketa u našoj zemlji.
– Trgovinski lanci imaju monopol i diktiraju cene – objašnjava Dragić. – Na tržištu EU standard je da se marža kreće oko 15 do 20 odsto, a kod nas one idu na 50 i 100. Zapravo, niko tačno ne zna po kojoj ceni oni nabavljaju robu od dobavljača, pa se ne zna tačno ni visina njihovih marži, pogotovo, jer ima i skrivenih.
On kao primer takve prikrivene provizije navodi da trgovinski lanci naplaćuju ulazak proizvoda na police svojih marketa. Tako, kako dodaje, dobavljača košta nekoliko hiljada evra samo da njegov artikal dobije poziciju pored kase. Prema Dragićevim rečima oni često poskupljuju proizvode koje imaju na zalihama, odnosno u skladištu, što je neopravdano.
– To je roba koju su oni nabavali po određenoj ceni ranije, na koju su već platili porez, dažbine, a onda dodatno na to podižu svoju zaradu – ističe Dragić. – Takođe, oni imaju zatvoreni krug, jer imaju i svoje prozvode, pod oznakom svoje robne marke.
Neophodno je, kako naglašava, da država nađe neki mehanizam za kontrolu marži, da inspekcija prati razliku nabavne i maloprodajne cene. Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković nedavno je istakla da se uočava prostor da se stope trgovinskih marži smanje bez ugrožavanja funkcionalnosti trgovine, što bi trebalo da se odrazi i na ubrzanje dezinflacije. Ona je navela da su nominalno bile veće prošle godine u odnosu na 2019. za 36,6 odsto. Nakon toga, ministar trgovine Tomislav Momirović, naveo je da su dubinskom analizom podataka RZS videli da u trgovinskim lancima marže nisu baš tako velike, a da im je profitna stopa relativno niska.
Inspekcija da kontroliše i sniženja
Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) ističe da inspekcija treba da pojača i kontrole oglašenih sniženja u prodavnicama, jer ima mnogo lažnih.
– Treba proveriti koja je cena bila pre popusta, koja je za vreme i koliko je realno sniženje – navodi Marko Dragić iz NOPS-a. – Nekada je, čak, i jasno vidljivo da je u pitanju lažno sniženje. Trgovac oglasi popust od na primer, 30 odsto, i istakne prehodnu i akcijsku cenu, a kada izračunate vidite da je sniženje mnogo manje.