У БЕОГРАДУ ПАКОВАЊЕ ОД 360 ГРАМА И 1,8 КИЛОГРАМА ПРАШКА ПО ИСТОЈ ЦЕНИ! Да ли је у питању превара, пљачка или нешто треће?
Многи су збуњени овом појавом.
Прашак за веш истог произвођача и бренда у кутији од 360 грама има исту цену као паковање од 1,8 килограма и кошта 489,99 динара?!
ЕВО КАКО НАС ТРГОВЦИ ПЉАЧКАЈУ! Да ли знате шта је и како функционише ШРИНКФЛАЦИЈА?
САДА МОЖЕТЕ ДА ИЗРАЧУНАТЕ КАДА ИДЕТЕ У ПЕНЗИЈУ И ТАЧАН ИЗНОС ПЕНЗИЈЕ: Откривено и да ли су подаци безбедни у новој апликацији ПИО Фонда
ДАЈУ 200 МИЛИОНА ЕВРА ЗА УНИШТАВАЊЕ ВИНА: Можда делује чудно, али имају ОДЛИЧНО ОБЈАШЊЕЊЕ
Ова ситуација у једном познатом трговинском ланцу непријатно је изненадила многе потрошаче. Посебно зато што се у другом мегамаркету 360 грама продаје три пута јефтиније, за 159,99, а 1,8 килограма кошта 509,99 динара. Велико паковање намењено је за 20 прања на температури од 20 до 95 степени, док се за мало наводи да ефикасно пере и на 20 степени и довољно је за четири туре веша.
– Прво сам помислила да је мала кутија тако скупа, јер успешно скида флеке и у хладној води, па производња захтева неку сложенију технологију – каже Весна из Београда.
– Онда сам у другом трговинском ланцу видела да велика паковања од 1,8 килограма, обе врсте прашка и за прање на високим и на ниским температурама, имају исту цену од 509,99, а да мало кошта 159,99 динара. То значи да у првом мегамаркету кутију од 360 грама продају за 340 динара скупље. Заиста, не могу да верујем да су толико подигли маржу.
У Националној организацији потрошача Србије (НОПС) саветују грађанима да обавезно упореде цене у радњама пре него што се одлуче за куповину, јер су код неких производа велике разлике. У конкретном случају, како указују, можда је дошло до грешке приликом уноса нове робе, али имајући у виду шта се све дешава на тржишту, не искључују могућност да је у питању злоупотреба трговца, који зарачунава папрену маржу.
– Већина поскупљења у нашој земљи је неоснована – каже Марко Драгић, правни саветник у НОПС-у.
– Трговински ланци још од пандемије, па енергетске кризе користе актулену глобалну кризу, као и чињеницу да је на нашем тржишту слободно формирање цена. Они подижу марже, односно своје зараде, тако надокнађују своје губитке и згрћу профит. Цех, на крају, плаћају грађани.
Он подсећа и да на друштвеним мрежама често круже примери истих производа који су у иностранству јефтинији, него на полицама мегамаркета у нашој земљи.
– Трговински ланци имају монопол и диктирају цене – објашњава Драгић. – На тржишту ЕУ стандард је да се маржа креће око 15 до 20 одсто, а код нас оне иду на 50 и 100. Заправо, нико тачно не зна по којој цени они набављају робу од добављача, па се не зна тачно ни висина њихових маржи, поготово, јер има и скривених.
Он као пример такве прикривене провизије наводи да трговински ланци наплаћују улазак производа на полице својих маркета. Тако, како додаје, добављача кошта неколико хиљада евра само да његов артикал добије позицију поред касе. Према Драгићевим речима они често поскупљују производе које имају на залихама, односно у складишту, што је неоправдано.
– То је роба коју су они набавали по одређеној цени раније, на коју су већ платили порез, дажбине, а онда додатно на то подижу своју зараду – истиче Драгић. – Такође, они имају затворени круг, јер имају и своје прозводе, под ознаком своје робне марке.
Неопходно је, како наглашава, да држава нађе неки механизам за контролу маржи, да инспекција прати разлику набавне и малопродајне цене. Гувернерка НБС Јоргованка Табаковић недавно је истакла да се уочава простор да се стопе трговинских маржи смање без угрожавања функционалности трговине, што би требало да се одрази и на убрзање дезинфлације. Она је навела да су номинално биле веће прошле године у односу на 2019. за 36,6 одсто. Након тога, министар трговине Томислав Момировић, навео је да су дубинском анализом података РЗС видели да у трговинским ланцима марже нису баш тако велике, а да им је профитна стопа релативно ниска.
Инспекција да контролише и снижења
Национална организација потрошача Србије (НОПС) истиче да инспекција треба да појача и контроле оглашених снижења у продавницама, јер има много лажних.
– Треба проверити која је цена била пре попуста, која је за време и колико је реално снижење – наводи Марко Драгић из НОПС-а. – Некада је, чак, и јасно видљиво да је у питању лажно снижење. Трговац огласи попуст од на пример, 30 одсто, и истакне преходну и акцијску цену, а када израчунате видите да је снижење много мање.