DOK NEKI RADE U KANCELARIJI, ONI SE MUČE NA +40°C: Ove grupe radnika na suncu provode po ceo dan
Svaki put kada pomislite kako ne možete više da izdržite vrućinu, a radite u kancelariji dobar deo dana, setite se onih kojima je otvoreni prostor - radno mesto.
Naravno, odmah prvo pomislimo na građevinske radnike, osoblje gradske čistoće, kurire, poljoprivrednike, ali i turističke vodiče... Spisak je dug. Mnogo je radnika koji celo leto provedu radeći napolju, i kada sunce "bije" najjače i kada temperature prevazilaze neke očekivane okvire za određeno doba godine.
Sezar David Gonsales radi od svega po malo: od krečenja do stolarije. Samozaposleni 56-godišnjak živi u dolini San Fernanda, jednom od najtoplijih delova Los Anđelesa, i radi šest/sedam dana u nedelji, čak i kada temperature pređu 40 stepeni.
Šta je PUTNIČKA DIJAREJA i kako da je izbegnete? Doktorka objašnjava šta morate da uradite, posebno ako PUTUJETE SA DECOM!
ČETVRTI TALAS UDARA I NA LJUDE I NA EKONOMIJU: Šta će biti sa privredom Srbije - ko bi mogao najviše da nastrada novim udarom virusa
RASTE INTERESOVANJE, A DRŽAVA POMAŽE: Jedna grupa dobija subvencije od 5.000 evra, priča se i o besplatnom parkingu
Ali, toplotu posebno oseća kada naliva beton. Pre svakog zadatka, on i njegova ekipa proveravaju vremenske prilike, kako bi pokušali da isplaniraju gde će se stacionirati u skladu sa položajem sunca.
U julu i avgustu počinju sa radom sat vremena ranije nego inače, odnosno u 07:00 sati, i smenjuju se tako da rade u hladovini gde god je to moguće. Ali, prilikom nalivanja betona teško je naći u hlad, ako uopšte postoji.
Radnike povremeno hvata nesvestica, i onda moraju da odmore u automobilu s uključenom klimom, a neki osećaju potrebu da pre vremena izađu s posla.
I oni svakako nisu jedini. Takvih radnika je mnogo širom sveta, a posebno u osunčanom LA-u. Prema pisanju BBC, na udaru je i prodavac sladoleda, koji svako malo pomera kolica po parku kako bi pronašao idealno mesto u hladu. Takođe, oni koji se bave reciklažom - kreću s poslom pre svitanja.
Dnevno pređu kilometre i kilometre, bilo na skuteru ili peške, i kažu da rado prihvataju neko ohlađeno piće od mušterija. Stoga je važno ozbiljno shvatiti potrebu da se uslovi rada prilagode datim okolnostima. To može spasiti zdravlje, ali i živote.
Uostalom, toplota manjuje sposobnost radnika da se koncentriše i dovodi do značajnog povećanja povreda na radnom mestu, pokazuju istraživanja. Sa toplotom koja se u organizmu "nakuplja" tokom dana povezan je i loš san. Dokazano je i da iznad praga od 20-25 stepeni - svaki dodatni stepen korelira sa padom produktivnosti za oko 2%.
Procenjuje se da će do 2030. globalni trošak, nastao usled niže produktivnosti u radu zbog vrućine, dostići 1,8 biliona funti godišnje: Zapadna Afrika će biti posebno teško pogođena.
Ipak, zbog finansija, pritiska na radnom mestu i nedostatka svesti o uticaju visokih temperatura na zdravlje, mnogi ljudi nastavljaju da rade mimo tolerancije na toplotu.
Radnici na otvorenom, posebno oni u građevinskoj i poljoprivrednoj industriji, najviše su pogođeni uticajem visokih temperatura.
Optimizovanje radnog vremena, kako bi se izbegao rad na najjačem suncu, može imati najveći uticaj na zdravlje zaposlenih. U toplim zemljama poput Španije i Grčke već postoji kultura odmora tokom najtoplijeg dela dana. U Španiji se ta pauza zove sijesta, to je vreme za ručak i odmor.
Indijsko nacionalno telo za upravljanje katastrofama takođe je savetovalo da se izbegava naporan rad između 12.00 i 15.00 časova. Individualizovani, nosivi senzori mogli bi biti koristan alat za određivanje verovatnoće toplotnog naprezanja. Stručnjaci veruju da bi ova tehnologija mogla biti posebno korisna u industrijama poput građevinarstva, rudarstva i poljoprivrede.
Šire prihvatanje nosivih senzora - koji detektuju toplotu - od strane zaposlenih, poslodavaca i zdravstvenih radnika, takođe bi pomoglo u prevazilaženju "praznina u svesti" koje ljudi imaju o toploti i klimi uopšte.