HRVATSKI JAVNI DUG SKAČE NA VIŠE OD 90 ODSTO BDP-a: U pandemiju ušla kao najzaduženija zemlja
U tekstu, koji prenosi portal Seebiz, navodi se da je Hrvatska u pandemiju uletela kao najzaduženija zemlja u tranziciji, sa nivoom duga od približno 73 odsto, što je pozicionira na visoko deveto mesto po zaduženosti država unutar EU.
Slično kao Hrvatska stoje jedino Mađarska i Slovenija čiji javni dug iznosi oko 70 odsto, dok daleko uspešnija Češka ima samo 32 odsto duga, mereno udelom u BDP-u, Slovačka 50 odsto, a najmanje zadužena evropska država Estonija samo osam procenata, prema pisanju hrvatskog lista.
Uvek uz svoj narod kad je najteže: Ono što su uradili volonteri Meridiana je za APLAUZ!
ŠTA ĆE BITI SA DRŽAVNIM PREDUZEĆIMA: Predsednik predstavio PLAN - KREĆE SE SA VELIKOM PROMENOM
PLATA U DVA DELA: Poznato kako će tačno poslodavci isplaćivati radnike u naredna tri meseca
Na vrhu EU lestvice je, kako se dodaje, stari bolesnik, Grčka, sa 180 posto javnog duga, sledi Italija sa 135, Portugalija sa 122, Belgija, Francuska i Španija sa oko 100 procenata, što će se već ove godine znatno pogoršati.
Ovih dana često pominjana Švedska koja ima samo 39 posto javnog duga.
-U epidemiji korone, prvoj su Italiji stigli na naplatu stari gresi, pa je jedno vreme prinos na njene desetogodišnje obveznice probio nivo od tri odsto. Tek nakon snažne intervencije Evropske centralne banke i masovnog otkupa javnog duga prinosi na italijanski dug spustili su se ove nedelje na oko 1,8 odsto- navodi list.
U odnosu na referentne nemačke obveznice, razlika je oko 2,2 procentna poena, pa analitičari procenjuju da će već ove godine italijanski javni dug skočiti na 150 odsto BDP-a, španski na 108 posto, portugalski na 128 procenata, dok će nemački javni dug, koji startuje sa gotovo idealnih 62 odsto, jedva porasti na 63 procenta.
Brzina rasta duga neće zavisiti samo od masovnosti fiskalnih intervencija u doba krize nego i od kamata na nova zaduženja. Ovih dana Hrvatska je svoje prve korona kreditne linije realizovala s bankama, a ministar finansija Zdravko Marić izbegava da da precizan odgovor po kojoj je ceni zaključena ta transakcija, navodi Večernji.
Željko Lovrinčević sa zagrebačkog Ekonomskog instituta smatra da će u najpovoljnijem scenariju hrvatski javni dug dogurati na 90 odsto BDP-a i to u slučaju da kriza završi za tri meseca. Krivulja rasta hrvatskog javnog duga bila bi strmija nego u Italiji.
Svet postaje bezgotovinsko društvo: Novčanice uskoro samo u muzejima
Evropi fali još 500 milijardi evra da bi stala na noge: Lideri EU na sastanku 23. aprila
Lepe vesti za građane Srbije: Država izdvojila dodatnih dve milijarde za turističke vaučere
Kućama idu svi pacijenti kojima je PRVI TEST NEGATIVAN: Kako je to moguće i šta je sa drugim testom na koronu?
