ŠTA JE VAŽNIJE, PARE ILI ZDRAVLJE: Za 35 sati više se ljudi prijavilo za 60 evra nego u četiri meseca za vakcinaciju
Od januara za vakcinaciju se prijavilo nešto više od dva miliona ljudi, a u prvih 35 sati prijave za novčanu pomoć isti taj broj prijava je premašen
Od januara do sada, za skoro četiri meseca, u Srbiji se za vakcinu protiv korona virusa prijavilo nešto više od dva miliona ljudi. Međutim, prvog dana kada je počela prijava za novčanu pomoć države od 60 evra, isti broj građana je aplicirao, ali u roku od 35 sati! Kada se situacija ovako posloži, nameće se pitanje kako ubediti ljude da se vakcinišu istom brzinom kao što bi da uzmu novac.
RADNO VREME ZA USKRŠNJE PRAZNIKE: Ko će raditi a ko ne, i koliko? Pogledajte DETALJAN spisak!
KVADRAT SKUPLJI I DO 100 EVRA? Zbog novih cena građevinskog materijala promene i na tržištu nekretnina
VELIKI PROJEKAT SRBIJE I REPUBLIKE SRPSKE: Gradi se hidroelektrana "Buk bijeli" na Drini!
Da je situacija na nivou sociološkog fenomena, primetio je i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je nakon postavljanja kamena temeljca za kovid bolnicu u Novom Sadu u sredu u izjavama za medije rekao da je u Srbiji dato više od dva miliona prvih doza vakcine protiv korona virusa, ali i da se za samo 12 sati prijavilo više od milion građana za novčanu pomoć.
– Kada je u pitanju da država da pare onda se brzo prijavi puno građana – konstatovao je on.
U međuvremenu cifra prijavljenih se popela na dva miliona.
- Ukupno dva miliona građana se do ovog trenutka prijavilo za pomoć of 60 evra, dakle za prvih 35 sati od kada je počela prijava putem portala Uprave za trezor - napisao je juče ministar finansija Siniša Mali na svom Instagram profilu.
Vakcina protiv korona virusa dokazano spašava živote i dalekosežno je dobra odluka koje bi trebalo svi da smo svesni do sada. Ne samo da vakcinacijom štitimo svoje zdravlje, već na taj način čuvamo živote svoje porodice i bližnjih, a svakom vakcinom smo bliži normalnom životu za kakav znamo od pre kovida.
Ipak, bili je potrebno skoro četiri meseca da bi se dva miliona ljudi prijavilo za spasonosnu vakcinaciju, dok istom tom broju ljudi samo 35 sati da traži 60 evra od države. Iako je jasno da je novac uvek prijatniji stimulans, ovako brz odziv ne objašnjava gde je greška u pozivu za vakcinaciju i da li uopšte ima greške.
Očigledno problem nije u samom sistemu prijave. Nije ni u neobaveštenosti građanstva i neagilnosti, a na kraju dana, jasno je da nije toliko ni do nepoverenja. U čemu je onda problem i kako podstaći ljude da pohrle u redove za vakcinaciju?
Sociolog prof. dr Rako Božović objašnjava da problem treba tražiti u predrasudama, neznanju i siromaštvu.
- Život sam više diktira odluku od nagovara ili kampanje ili bilo kog uticaja. Ljudi empirijski znaju da ne žive dobro i prema tome, pohitali su da prime novčanu pomoć. A sa druge strani, anitivakseri su napravili veliki problem u harmonijskom odnosu da se ljudi zaštite vakcinom i prvog talasa nepoverenja jer je prvi utisak i odlučujući. Stereotip se odmah useli u neku mentalnu prazninu, u neznanje - objašnjava Božović.
Ovaj sociolog objašnjava da smo kao društvo skloni predrasudama, odnosno suđenju pre znanju, kao i da se one ovde lako "usade".
- Kada već imate svest punu predrasuda onda je lako usaditi novu. Kao što sadite biljku u plodnu zemlju uz adekvatnu klimu. A mi smo imali i klimu za tako nešto. Dakle, imamo nasleđe kao podršku za ovu priču i imamo otpor prema svemu što je novo. Još smo opterićeni prethodnim neznanjima - kaže on.
Ipak, vakcina nije nešto što je potpuni novus za naše stanovništvo, kao ni epidemija zaraznih bolesti. Međutim, kada se ovoj vakcini učita ceo diskurs oko korona virusa, ona prestaje da postoji u antivakserskom umu samo kao zaštita od bolesti, kao što je na primer cepivo protiv tuberkuloze koje smo svi primili na rođenju, već postaje potpuna novina koja je od medicinsko-naučnog dostignuća izvitoperena u potpuno zlo.
- Mi smo uvek davali otpor prema onome što nam je apsolutno novo. Kao društvo imamo naviku da ne prihvatamo novine, to nije stvar samo korone. To je nasleđe koje nas pritiska. Naročito me iznenađuju mladi ljudi. Oni dolaze iz tradicionalnih porodica koja još nije prelomila između tradicionalnog i modernog. Nije stigla da pored onoga što su potencijali društva da bude savremena. Veliko je to čuda da mladi ljudi i pored fakulteta tako misle, a trebalo bi da dobro znaju šta je vakcina. Ovo je velika vrednosna zbrka u nas. Mi smo jedno anomično društvo - priča Božović.
Da bi izjednačili broj i brzinu prijavljivanja građana za novčanu pomoć, Božović ističe da je za to neophodna duboka i korenita promena društvene svesti.
- Jedan profesor je dokazivao da je 90 odsto ljudi u odnosu na nove tehnologije, na medijske i digitalne promene - polupismeno. Tada postaje jasno u kakvom društvenom kontekstu živimo. Sa druge strane, nas obavija siromaštvo i materijalno i kulturno i duhovno. Nećemo moći da izjednačimo one za vakcinaciju i one koji hrle za 60 evra - smatra Božović.
Sa druge strane, ako Srbi već ovako dobro reaguju na novčane stimulanse da li bi bila dobra ideja da spojimo ove dve prakse? Odnosno, šta ako bi smo novčanu pomoć davali samo onim građanima koji su se vakcinisali? Takvi predlozi već postoje u svetu. Ipak, za ovakav predlog nije dr Neven Cvetićanin iz Intituta društvenih nauka.
- Ja sam protiv bilo kakvih administrativnih mera koje bi ljudi mogli da shvate kao neku prinudu ili neku vrstu ucene. To je mač sa dve oštrice u sociologiji. U tom slučaju deluje jedna povratna opruga, kad god nekog stiskate možete da izazovate kontraefekat. Na kraju, nije loše ni da se vidi raspoloženje građana i da toga budu svesne političke elite. Sa druge strane pravite rascep među ljudima. Tako da ostaje samo polagani rad na podizanju standarda jer ovi podaci govore da su egzistencijalni problemi našem narodu na prvom mestu - objašnjava Cvetićanin i dodaje da je glavni uzročnik za ovakav stav društva upravo slabiji ekonomski standard.
Cvetićan apostrofira da ovi podaci sugerišu da je pitanje ekonomskog standarda očigledno najvažnije u našem društvu, važnije čak i od zdravlja.
- Lako je sociološki zaključiti da je standard glavna preokupacija, a ne pitanje zdravlja ili granica ili bilo čega drugog. Ono što je interesantno, u Evropskoj uniji ljudi žele da se vakcinišu, ali nemaju dovoljno cepiva, dok je kod nas obratna situacija. Dakle, ako bi standard kod nas porastao kao u građana Evropske unije, tada bi pitanje puke egzistencije bilo zamenjeno nekim drugim prioritetima, kao što je zdravlje. Takođe, taj prirodni put menjanja stavova je mnogo bolji - kaže Cvetićanin.