fbpx
Skip to main content
Projekti

Osam projekata koje Srbija nikako da završi

Foto: SD/ilustracija
Projekti su započeti pre više desetina godina

Srbija još uvek je zemlja u tranziciji, te ne čude projekti koji još uvek nisu završeni, a neki od njih su zapčeti pre više desetina godina. Pogledajte osam projekata koje Srbija nikako da završi.

NEKAD I SAD: Pogledajte koji voz je "započeo" izgradnju Prokopa, a koji ga je završio (VIDEO)

METRO u Beogradu: Iskustva širom sveta biće model za izgradnju što boljeg i kod nas

Prokop

Prvi u nizu nezavršenih projekata je Prokop. Njegova izgradnja je započela pre 45 godina. Prvi put radovi su stali još daleke 1984. godine, kada se zbog besparice odustalo i od Prokopa i od projekta beogradskog metroa. Radovi su kroz četiri godine ponovo živnuli, ali su opet obustavljeni zbog besparice početkom devedesetih godina prošlog veka.

Prokop
Stanica Prokop
Foto: Srbija Danas

Novi pokušaj završetka Prokopa započet je 1996, kada je radove otvorio tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a onda su opet stali neposredno pred bombardovanje 1999. godine. Zatim je sledeći pokušaj završetka otpočet je 2008. godine, ali je sve ponovo stalo dve godine kasnije.

Novi početak radova ozvaničen je 2014. godine. Tadašnji premijer, a sada predsednik Aleksandar Vučić je najavio da će 26.01.2016. godine železnička stanica "Prokop" biti otvorena, što se i dogodilo. Prošle godine je konačno potpuno uređen stanični prostor i pušteni u funkciju svi koloseci. Najave su da će do 2018. godine biti potpuno gotova okolna infrastruktura i da će tada moći da se potpuno izmesti Glavna železnička stanica.

Obilaznica oko Beograda

Tri decenije od početka gradnje obilaznice oko Beograda, ukoliko sve nastavi da teče po planu, mogle bi da budu obeležene 2020. godine presecanjem vrpce na deonici od Ostružničkog mosta do Bubanj potoka.

 Jedna od važnijih prepreka na ovoj trasi uklonjena je početkom juna, kada je srušena naplatna rampa kod Bubanj potoka, a tek poslednjih godina se vidi ubrzan napredak obilaznice.

Bubanj potok
Foto: Srbija Danas

Poslednja procena nadležnih je da će upravo dve, dve i po godine biti potrebne da se okonča gradnja i kompletiranje ovog poteza obilaznice, infrastrukturnog projekta čiji su prvi kilometri počeli da se rade još 1990. godine.

Izgradnjom obilaznice povezaće se saobraćajnice koju našu zemlju spajaju sa Crnom Gorom, Hrvatskom, Mađarkom i Makedonijom, ali i Bosnom i Hercegovinom. Jedna od najvažnijih prednosti, ipak, biće to izmeštanje tranzitnog i teretnog saobraćaja iz prestonice.

Koridor 10

Jedan od projekata koji je započet pre više godina jeste Koridor 10. Ubrzano napreduje poslednjih nekoliko godina sa vladom Aleksandra Vučića na čelu.

Prema rečima nadređenih, do kraja godine više od 90 odsto planiranih radova na koridorima biće gotovo. Koridor 10 je jedan od najvažnijih panevropskih saobraćajnih koridora koji prolazi kroz Srbiju i povezuje Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Makedoniju i Grčku. Ovim projektom transportni sistem Republike Srbije postaje kompatibilan sa transportnim sistemom Evropske Unije, sa tendencijom dalje modernizacije kako bi Republika Srbija bila spremna da se pridržava standarda Evropske Unije u oblasti transporta. Realizacijom ovog važnog projekta doći će do opšteg ubrzanja tranzitnog saobraćaja, unaprediće se nivo usluga, olakšaće se međunarodni trgovinski tokovi i transport putnika. Kada se završi, novi auto-put imaće pozitivan uticaj na komercijalne i trgovinske aktivnosti u regionu i doprineće regionalnom razvoju i koheziji šireg područja Balkana.

koridor 10
Foto: SD/ilustracija

Na Koridoru 10 pojačani su radovi, angažovano je oko 650 mašina i 2.000 radnika. Smatra se da će biti gotov do kraj februara 2018. godine.

Beogradski metro

Izgradnja beogradskog metroa, visokokapacitetnog i potpuno nezavisnog šinskog sistema kao osnove javnog prevoza u Beogradu, planirana je još od pedesetih godina XX veka.

U najpoznatijem projektu iz 1976. godine, bilo je predviđeno pet samostalnih linija metroa i četiri linije nezavisnog regionalnog metroa. Projekat beogradskog metroa je slavljen, suspendovan, ponovo oživljavan i u Generalnom urbanističkom planu Beograda do 2021. godine.

Tadašnji, novoizabrani gradonačelnik Dragan Đilas je u izlaganju prilikom izbora na tu dužnost u avgustu 2008. najavio da će tokom njegovog mandata „početi i projektovanje metroa“. Ipak, ta ideja se nikada nije makla sa papira.

Aktuelni gradonačelnik Beograda Siniša Mali ove godine je najavio mogući početak gradnje metroa 2020. godine.

- Izgradnja traje tri i po godine minimum, dakle do 2023. godine – rekao je Mali.

Rekonstrukcija Kliničkog centra

Projekat za rekonstrukciju četiri klinička centra dogovoren je 2006. godine, ali da do danas nije realizovan. Za kašnjenje od 11 godina Srbija ne plaća penale, jer je na početku postignut dogovor da se penali plaćaju samo za povučena sredstva.

klinicki-centar
Foto: Srbija Danas / Saša Džambić

Ministarstvo zdravlja u martu ove godine raspisalo je javni poziv zainteresovanima za izgradnju i rekonstrukciju Kliničkog centra Srbije u Beogradu. Vrednost radova procenjena je na 96,1 miliona evra.

Rekonstrukcija KCS podrazumeva izgradnju novog dela zgrade, dok će radovi u drugoj fazi obuhvatati sanaciju postojeće zgrade sa deset spratova od kojih su samo prva dva u funkciji.

Zgrada "Beobanke"

Jedan od većih problema u Beogradu jeste i zgrada „Beobanke“. Podsećamo, višespratnica "Beobanke" na Zelenom vencu iseljena je još 2002. godine, kada je banka otišla u stečaj. Od tada stoji potpuno prazna. Konačno, 2007. doneta je odluka da se ona dodeli Ministarstvu pravde, bilo je predviđeno da se na tom mestu nađu Prekršajni i Viši prekršajni sud, a dva sprata ustupljena Agenciji za borbu protiv korupcije. Za rekonstrukciju iz budžeta je izdvojeno oko 100 miliona dinara. Međutim, radovi su stali kada je, navodno, otkriveno da se u zidovima nalazi toksični azbestni cement. Čišćenje je obavila specijalizovana firma.

Kada je rešen problem azbesta, utvrđeno je da zgrada nema seizmička ukrućenja, kao i da odstupa od originalnog projekta iz šezdesetih godine, jer su naknadno dograđena dva montažna sprata. To je povećalo troškove rekonstrukcije, pa je Vlada Srbije, zgradu prenela na grad Beograd. Konačno, zgrada je prodata novembra 2016. godine za 4,25 miliona evra firmi "Štat verk" (Statt Werk), čije je sedište u Štutgartu. Prvo je najavljivano da će postati luksuzni hotel, međutim, to se promenilo te će nekadašnja „Beobanka“ postati zeleni poslovno-stambeni soliter obavijen drvećem i drugim rastinjem.

Međutim, ostaje nepoznato kada i koliko će trajati rekonstukcija zgrade "Beobanke" i izgradnje zelenog solitera.

Hram Svetog Save

Hram Svetog Save je takođe još jedan od projekata koji još uvek traje. Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da će Hram Svetog Save na Vračaru biti završen u toku njegovog predsedničkog mandata, dakle najkasnije 2022.

Hram svetog Save (Karađorđev park)
Foto: Profimedia

Oko 90 odsto građevinskih radova na Hramu Svetog Save u Beogradu je završeno, a preostalo je da se još uradi podno grejanje, postavljanje mermera, mozaik u oltarskom delu, ugrade liftove za prevoz turista na terasu Hrama kao i manji radovi na enterijeru i eksterijeru ove svetinje. Sa prekidima, izgradnja najvećeg pravoslavnog hrama na svetu traje već 82 godine, a ono što nas očekuje u skorije vreme, tj. do kraja ove godine, jeste izrada mozaika za kupolu. Taj mozaik od prirodnog kamena veličine 1.230 kvadratnih metara rade ruski umetnici i celokupno je “ruski projekat” jer je donacija „Gaspromnjefta“ četiri miliona evra.

Problem fakulteta sa prostorom

Neki fakulteti sa Beogradskog univerziteta "kuburi" sa nedostatkom prostora i sredstava za rad. Tu spadaju Biološki i Fakultet primenjenih umetnosti, a do 2011. godine i Geografski.

Što se tiče Geografskog fakulteta, nastava se održavala na četiri lokacije: u zgradi Filološkog, Fizičkog, Prirodno-matematičkog fakulteta i u Ulici Vojvode Šupljikca. Sedište ove visokoškolske ustanove bilo je na Filološkom fakultetu, ali 2011. godine je došao kraj njihovim mukama. Posle 118 godina ova visokoškolska ustanova je dobila svoju zgradu, zahvaljujući Skupštini grada, koja je fakultetu dala prostor OŠ "Desanka Maksimović" u Zemunu.

Fakultet
Foto: Srbija Danas

Oko 1.500 studenata Biološkog fakulteta nastavu ima na četiri lokacije - Filološkom i Fizičkom fakultetu, PMF i u Botaničkoj bašti. Raspored časova se pravi tako da akademci mogu da stignu sa jedne lokacije na drugu. Prostor koji imaju je mali, pa se tako u učionicama umesto po 30 studenata, nađe i po njih 90, a predavanja i ispiti se drže subotom i nedeljom.

Fakulteti primenjenih umetnosti i muzičke umetnosti godinama se dovijaju da organizuju nastavu što bolje. Studenti Fakulteta primenjenih umetnosti trče na predavanja s jednog kraja grada na drugi. Fakultet muzičke umetnosti i dalje radi u zgradi koja mu je dodeljena 1937. godine, prilikom osnivanja. Planirana gradnja zgrade Fakulteta primenjenih umetnosti u Novom Beogradu rešila bi probleme ove ustanove, ali nadležni nikako da svoja obećanja pretvore u stvarnost.

Pročitajte i:

SD vesti

SD novčanik

SD posao

SD obrazovanje

SD energetika

Vremenska prognoza
Umerena kiša
22 Beograd