Осам пројеката које Србија никако да заврши

Србија још увек је земља у транзицији, те не чуде пројекти који још увек нису завршени, а неки од њих су запчети пре више десетина година. Погледајте осам пројеката које Србија никако да заврши.

НЕКАД И САД: Погледајте који воз је "започео" изградњу Прокопа, а који га је завршио (ВИДЕО)

МЕТРО у Београду: Искуства широм света биће модел за изградњу што бољег и код нас

Прокоп

Први у низу незавршених пројеката је Прокоп. Његова изградња је започела пре 45 година. Први пут радови су стали још далеке 1984. године, када се због беспарице одустало и од Прокопа и од пројекта београдског метроа. Радови су кроз четири године поново живнули, али су опет обустављени због беспарице почетком деведесетих година прошлог века.

Нови покушај завршетка Прокопа започет је 1996, када је радове отворио тадашњи председник Србије Слободан Милошевић, а онда су опет стали непосредно пред бомбардовање 1999. године. Затим је следећи покушај завршетка отпочет је 2008. године, али је све поново стало две године касније.

Нови почетак радова озваничен је 2014. године. Тадашњи премијер, а сада председник Александар Вучић је најавио да ће 26.01.2016. године железничка станица "Прокоп" бити отворена, што се и догодило. Прошле године је коначно потпуно уређен станични простор и пуштени у функцију сви колосеци. Најаве су да ће до 2018. године бити потпуно готова околна инфраструктура и да ће тада моћи да се потпуно измести Главна железничка станица.

Обилазница око Београда

Три деценије од почетка градње обилазнице око Београда, уколико све настави да тече по плану, могле би да буду обележене 2020. године пресецањем врпце на деоници од Остружничког моста до Бубањ потока.

 Једна од важнијих препрека на овој траси уклоњена је почетком јуна, када је срушена наплатна рампа код Бубањ потока, а тек последњих година се види убрзан напредак обилазнице.

Последња процена надлежних је да ће управо две, две и по године бити потребне да се оконча градња и комплетирање овог потеза обилазнице, инфраструктурног пројекта чији су први километри почели да се раде још 1990. године.

Изградњом обилазнице повезаће се саобраћајнице коју нашу земљу спајају са Црном Гором, Хрватском, Мађарком и Македонијом, али и Босном и Херцеговином. Једна од најважнијих предности, ипак, биће то измештање транзитног и теретног саобраћаја из престонице.

Коридор 10

Један од пројеката који је започет пре више година јесте Коридор 10. Убрзано напредује последњих неколико година са владом Александра Вучића на челу.

Према речима надређених, до краја године више од 90 одсто планираних радова на коридорима биће готово. Коридор 10 је један од најважнијих паневропских саобраћајних коридора који пролази кроз Србију и повезује Аустрију, Мађарску, Словенију, Хрватску, Србију, Бугарску, Македонију и Грчку. Овим пројектом транспортни систем Републике Србије постаје компатибилан са транспортним системом Европске Уније, са тенденцијом даље модернизације како би Република Србија била спремна да се придржава стандарда Европске Уније у области транспорта. Реализацијом овог важног пројекта доћи ће до општег убрзања транзитног саобраћаја, унапредиће се ниво услуга, олакшаће се међународни трговински токови и транспорт путника. Када се заврши, нови ауто-пут имаће позитиван утицај на комерцијалне и трговинске активности у региону и допринеће регионалном развоју и кохезији ширег подручја Балкана.

На Коридору 10 појачани су радови, ангажовано је око 650 машина и 2.000 радника. Сматра се да ће бити готов до крај фебруара 2018. године.

Београдски метро

Изградња београдског метроа, висококапацитетног и потпуно независног шинског система као основе јавног превоза у Београду, планирана је још од педесетих година XX века.

У најпознатијем пројекту из 1976. године, било је предвиђено пет самосталних линија метроа и четири линије независног регионалног метроа. Пројекат београдског метроа је слављен, суспендован, поново оживљаван и у Генералном урбанистичком плану Београда до 2021. године.

Тадашњи, новоизабрани градоначелник Драган Ђилас је у излагању приликом избора на ту дужност у августу 2008. најавио да ће током његовог мандата „почети и пројектовање метроа“. Ипак, та идеја се никада није макла са папира.

Актуелни градоначелник Београда Синиша Мали ове године је најавио могући почетак градње метроа 2020. године.

- Изградња траје три и по године минимум, дакле до 2023. године – рекао је Мали.

Реконструкција Клиничког центра

Пројекат за реконструкцију четири клиничка центра договорен је 2006. године, али да до данас није реализован. За кашњење од 11 година Србија не плаћа пенале, јер је на почетку постигнут договор да се пенали плаћају само за повучена средства.

Министарство здравља у марту ове године расписало је јавни позив заинтересованима за изградњу и реконструкцију Клиничког центра Србије у Београду. Вредност радова процењена је на 96,1 милиона евра.

Реконструкција КЦС подразумева изградњу новог дела зграде, док ће радови у другој фази обухватати санацију постојеће зграде са десет спратова од којих су само прва два у функцији.

Зграда "Беобанке"

Један од већих проблема у Београду јесте и зграда „Беобанке“. Подсећамо, вишеспратница "Беобанке" на Зеленом венцу исељена је још 2002. године, када је банка отишла у стечај. Од тада стоји потпуно празна. Коначно, 2007. донета је одлука да се она додели Министарству правде, било је предвиђено да се на том месту нађу Прекршајни и Виши прекршајни суд, а два спрата уступљена Агенцији за борбу против корупције. За реконструкцију из буџета је издвојено око 100 милиона динара. Међутим, радови су стали када је, наводно, откривено да се у зидовима налази токсични азбестни цемент. Чишћење је обавила специјализована фирма.

Када је решен проблем азбеста, утврђено је да зграда нема сеизмичка укрућења, као и да одступа од оригиналног пројекта из шездесетих године, јер су накнадно дограђена два монтажна спрата. То је повећало трошкове реконструкције, па је Влада Србије, зграду пренела на град Београд. Коначно, зграда је продата новембра 2016. године за 4,25 милиона евра фирми "Штат верк" (Statt Werk), чије је седиште у Штутгарту. Прво је најављивано да ће постати луксузни хотел, међутим, то се променило те ће некадашња „Беобанка“ постати зелени пословно-стамбени солитер обавијен дрвећем и другим растињем.

Међутим, остаје непознато када и колико ће трајати реконстукција зграде "Беобанке" и изградње зеленог солитера.

Храм Светог Саве

Храм Светог Саве је такође још један од пројеката који још увек траје. Председник Александар Вучић изјавио је да ће Храм Светог Саве на Врачару бити завршен у току његовог председничког мандата, дакле најкасније 2022.

Око 90 одсто грађевинских радова на Храму Светог Саве у Београду је завршено, а преостало је да се још уради подно грејање, постављање мермера, мозаик у олтарском делу, уграде лифтове за превоз туриста на терасу Храма као и мањи радови на ентеријеру и екстеријеру ове светиње. Са прекидима, изградња највећег православног храма на свету траје већ 82 године, а оно што нас очекује у скорије време, тј. до краја ове године, јесте израда мозаика за куполу. Тај мозаик од природног камена величине 1.230 квадратних метара раде руски уметници и целокупно је “руски пројекат” јер је донација „Гаспромњефта“ четири милиона евра.

Проблем факултета са простором

Неки факултети са Београдског универзитета "кубури" са недостатком простора и средстава за рад. Ту спадају Биолошки и Факултет примењених уметности, а до 2011. године и Географски.

Што се тиче Географског факултета, настава се одржавала на четири локације: у згради Филолошког, Физичког, Природно-математичког факултета и у Улици Војводе Шупљикца. Седиште ове високошколске установе било је на Филолошком факултету, али 2011. године је дошао крај њиховим мукама. После 118 година ова високошколска установа је добила своју зграду, захваљујући Скупштини града, која је факултету дала простор ОШ "Десанка Максимовић" у Земуну.

Око 1.500 студената Биолошког факултета наставу има на четири локације - Филолошком и Физичком факултету, ПМФ и у Ботаничкој башти. Распоред часова се прави тако да академци могу да стигну са једне локације на другу. Простор који имају је мали, па се тако у учионицама уместо по 30 студената, нађе и по њих 90, а предавања и испити се држе суботом и недељом.

Факултети примењених уметности и музичке уметности годинама се довијају да организују наставу што боље. Студенти Факултета примењених уметности трче на предавања с једног краја града на други. Факултет музичке уметности и даље ради у згради која му је додељена 1937. године, приликом оснивања. Планирана градња зграде Факултета примењених уметности у Новом Београду решила би проблеме ове установе, али надлежни никако да своја обећања претворе у стварност.